Rama: Tražiti sreću u procesu pristupanja EU je isto kao tražiti vodu u pustinji

Srbija će u jednom trenutku morati da prizna Kosovo i da se oslobodi tereta. Razumem poteškoće u rešavanju tako gorućeg pitanja, ali Kosovo je zauvek nestalo, izjavio je premijer Albanije Edi Rama u intervjuu za Novi magazin.

Edi Rama, albanski premijer od 2013. godine, prethodno 11 godina gradonačelnik Tirane, jedini je albanski premijer u istoriji koji je pobedio na tri uzastopna parlamentarna izbora, a njegova Socijalistička partija Albanije je pobedila na svih pet izbora od 2013. uključujući dva lokalna glasa.

Jedan je od pokretača privredne zone "Otvoreni Balkan“. U drugom intervjuu za Novi magazin, harizmatični albanski lider, po obrazovanju slikar i bivši košarkaš, govori o odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, bugarskom vetu, Kosovu i Srbiji i, bez obzira što otvoreno ističe šta je smatra greške EU u odnosu na region, nada se da "najbolje tek dolazi“ za Zapadni Balkan u narednih deset, petnaest godina.

Na veoma diplomatski i istovremeno vrlo jasan način, upozorili ste EU na poslednjem samitu sa Zapadnim Balkanom na nedostatke u procesu proširenja. Šta biste želeli da Unija uradi i šta mislite da zemlje regiona koje teže punopravnom članstvu moraju da urade da bi to ispunile?

Voleo bih da Unija bude Unija i da sledim viziju osnivača ka punoj implementaciji njihovog evropskog projekta, koji podrazumeva punu integraciju Zapadnog Balkana u Uniju. EU nam je potrebna koliko i njima nama. Možemo jedni druge podići ili povući dole. Što se nas tiče, svi smo uradili svoj posao za ovu fazu, ali naravno, ima još dosta toga da se uradi i to niko ne poriče. Jedini problem je što za svaku fazu koju mi realizujemo, EU mora da da svoj deo, a to se u poslednje vreme nije dešavalo.

Čini se da je ruska agresija na Ukrajinu ujedinila Evropu uopšte, a posebno u davanju statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji. Gruziji je rečeno da čeka, kao i Bosni i Hercegovini. Da li to vidite kao ispravnu odluku ili samo kao gest dobre volje jer se proces razvlači godinama, pa čak i decenijama, kao u slučaju Turske?

Ne razumem razloge za takvu odluku o Bosni i Hercegovini, dok u potpunosti podržavam odluku o Ukrajini i Moldaviji. Ali, ostaviti Bosnu i Hercegovinu ponovo bez ičega, dok su svi bosanskohercegovački poslanici, koji predstavljaju sve zajednice, jednoglasno tražili, još jednom pokazuje da se umjesto da čvrsto vodi cijelu Evropu u ovim turbulentnim vremenima, EU vodi inercija aktuelnih događaja umesto vizije. Nadamo se da još jedan rat neće biti neophodan da bi Bosna i Hercegovina dobila status kandidata.

Šta je po vašem mišljenju bio razlog da EU poveže Albaniju i Severnu Makedoniju i da li je to bilo fer prema obe zemlje?

Verujem da to nije još jedan razlog da se krivi EU. U ovom slučaju, njihova ideja da dve zemlje održe na okupu i otvore pristupne pregovore obema uopšte nije bila nepravedna.

Sofija je navodno povukla veto na pregovore sa Severnom Makedonijom na osnovu francuskog predloga, ali izgleda da Skoplje nije srećno. Da li mislite da je predlog fer prema Makedoncima?

Tražiti sreću u ovom procesu je kao tražiti vodu u pustinji. Ipak, poslednji i konačni francuski predlog nakon neumornog napretka Emanuela Makrona i njegovog tima na dve strane tokom samita NATO, potpuno je prihvatljiv. Bar po mom mišljenju. Nadam se da je ovom neurednom ćorsokaku kraj.

I dalje nema vizne liberalizacije za stanovnike Kosova. Da li to vidite kao rezultat odbijanja pet zemalja EU da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu ili postoje drugi razlozi?

Zaista ne znam, ali bez obzira na razloge, ovo je sraman atak na ljudsko dostojanstvo čitave populacije. U svakom slučaju, isključio bih faktor nepriznavanja jer nikada nisam čuo da su vaš predsednik i premijer rekli ne. Naprotiv, uvek su govorili da Srbija podržava ukidanje viznog režima za stanovništvo Kosova.

Snažno ste branili i hvalili "Otvoreni Balkan" kao inicijativu. EU se u osnovi slaže. Međutim, neke zemlje u regionu, uključujući Kosovo, i dalje ne žele da se pridruže. Zašto?

Morate ih pitati. Ja imam samo svoje viđenje i po mom mišljenju oni nisu u pravu. Veoma greše.

Čini se da ste zadovoljni i evropskom političkom zajednicom, koju je predložio francuski predsednik. Mnogi to smatraju zamkom, ili zamenom za članstvo u EU, koje je ionako daleko. Zašto mislite da bi to moglo biti dobro za zemlje koje nisu članice EU?

Zamena šta? Nepostojeća vrata za članstvo? Ne! To nije problem. Problem je što neki ljudi ne žele da se suoče sa realnošću proširenja, koja je postala sredstvo za maštanje o drugim zemljama zarad unutrašnje politike. Bugarska je bila samo najbrutalniji primer, a ne jedini.

Verujete li da je članstvo u NATO nepisani uslov za zemlje koje teže EU?

Ne, ne znam. Postoje zemlje EU koje nisu članice NATO.

Takođe, na Samitu ste pokušali da razumete i objasnite odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije. Da li zaista mislite da će to biti dobro za Beograd i njegovu buduću perspektivu u EU?

Ne mislim da će biti dobro, ali mislim da ne bi trebalo da bude loše. Odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama EU nije pristanak Srbije na agresiju. Naprotiv. Srbija se tri puta uzastopno svrstala u red demokratskog sveta glasanjem protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama. Turska je još jedna zemlja koja se nije pridržavala sankcija, ali je protiv Rusije u UN i takođe daje jedinstven doprinos svima nama angažovanjem sa Ukrajinom, UN i samom Rusijom u humanitarne svrhe.

Šta smatrate ozbiljnijim problemom za Srbiju na duge staze – njeno odbijanje da prizna nezavisnost Kosova ili neuspeh da se pridruži evropskim sankcijama Putinovoj Rusiji?

Srbija će u jednom trenutku morati da prizna Kosovo i da se oslobodi tereta koji ne bi trebalo predugo da podriva svetlu budućnost vaše zemlje. Razumem poteškoće u rešavanju tako gorućeg pitanja, ali Kosovo je zauvek nestalo. Kada je reč o Putinovoj Rusiji, ni rat ni Putinova vladavina neće trajati večno. Ali istorija je bitna. Ekonomija je bitna. Javno mnjenje je važno. A gledanje na sve ovo u slučaju Srbije pomaže da se razume zašto tražiti od Srbije da se pridržava sankcija jednostavno nije mudro. Opasan je i za ceo region. U svakom slučaju, mislim da sada (o tome) ima više razumevanja nego pre mesec dana.

Zašto se, po vašem mišljenju, dijalog Beograda i Prištine odvija tako sporo i teško?

Rekao bih da postoji mnogo nevoljnosti na obe strane. U poslednje vreme moja kosovska braća insistiraju da ih Srbija zamoli za oproštaj pre nego što počnu ozbiljno da razgovaraju o tome kako postići konačni mir zapečaćen obostranim priznanjem. To je nemoguće za moje srpske prijatelje i mislim da su u pravu jer ovako ogromna promena od krvavog rata do konačnog mira ne može se desiti bez temeljnog, bolnog i strpljivog procesa dijaloga. Niko ne može zaboraviti kako su se ove stranice koje dugo sagorevaju okrenule u istoriji. Nijedno poređenje nije savršeno, ali mislim da nema boljeg primera od Nemačke, koja je od Francuske tražila oproštaj tek 1970. kroz varšavsko klečanje kancelara Vilija Branta. U međuvremenu, za dugih 25 godina učinjeno je mnogo koraka u izgradnji poverenja. Zajednica za ugalj i čelik funkcioniše od 50-tih i 60-tih godina, što je donelo neviđen rast u Evropi.

Konačno, gde vidite ceo region Zapadnog Balkana za 10-15 godina od sada i zašto?

Ovo je veoma nezgodno pitanje i nisam toliko hrabar da predviđam Balkan, ali mogu da podelim sa vama svoju veliku nadu da najbolje tek dolazi.