Starović: Dijalog u krizi zbog jednostranih mera Prištine

Ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović istakao je da je pitanje Kosova od najveće važnosti za Srbiju, kao i da je Beograd posvećen procesu dijaloga, za koji ocenjuje da je u poslednje tri godine zapao u krizu.

Starović je, tokom posete Vašingtonu, u intervjuu za Nešnal žurnal istakao da je Srbija posvećena ispunjavanju dužnosti iz sporazuma u dijalogu.

Mnogi u Vašingtonu su zainteresovani za proces normalizacije Srbije sa Kosovom i šta to znači za članstvo vaše zemlje u Evropskoj uniji. Kako opisujete napredak ostvaren u odnosima sa Kosovom?

Ovo pitanje je od najveće važnosti i to je dugotrajno pitanje koje se proteže decenijama, ako ne i vekovima. Trenutno smo veoma posvećeni procesu dijaloga kojim posreduje Evropska unija. Ali nije tajna da postoji kriza dijaloga, posebno u poslednje tri godine. Želimo da našim sagovornicima iznesemo određene činjenice koje pokazuju da je kriza rezultat obrasca jednostranih mera koje je preduzela prištinska vlada.

Čvrsto smo posvećeni ispunjavanju svih naših dužnosti i obaveza koje proizilaze iz procesa dijaloga. Ali to možete učiniti samo ako samo jedna strana ispunjava svoje obaveze. Posvećeni smo Briselskom sporazumu koji je postignut 2013. godine. Obe strane su ga potpisale, a kosovska strana ga je ratifikovala dvotrećinskom većinom u svom parlamentu. Ipak, oni to nikada nisu implementirali. Glavni element tog sporazuma je osnivanje Zajednice srpskih opština na Kosovu, koja nikada nije uspostavljena.

Imamo ovaj obrazac jednostranih mera, koji ja zovem kampanja vatre i besa protiv lokalnog srpskog stanovništva. Imamo jednu vrstu policijske okupacije četiri opštine na severu Kosova koje su naseljene srpskim stanovništvom. Oni su instalirali albanske gradonačelnike za koje je glasalo 3,4 odsto birača. Priština je ukinula našu valutu, a takođe su zabranili do pre nekoliko nedelja srpsku robu i proizvode.

Situacija je postala veoma teška za najugroženije ljude među srpskim stanovništvom. Reč je o starijim ljudima, ljudima koji su zavisni od socijalne pomoći koja dolazi iz Srbije, studentima sa stipendijama i tako dalje. Imamo prilično lošu situaciju na terenu, a dijalog je postao nebitno sredstvo jer se ništa od onoga što se dogodilo u dijalogu nije odrazilo na teren.

Šta je sa sporazumom postignutim u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, prošle godine, kojim su predviđeni dalji koraci za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova? Šta Vlada Srbije čini da to napreduje?

Važno je napomenuti da deo Ohridskog sporazuma obuhvata sve prethodne sporazume. Jedna tačka Ohridskog sporazuma jasno kaže da treba sprovesti sve prethodne sporazume, a najvažniji je Briselski sporazum iz 2013. godine.

Ali kada govorimo o obavezama Srbije i onome što smo uradili, pre godinu dana, u decembru prošle godine, konačno smo priznali registarske tablice vozila registrovanih na Kosovu. To je bilo vrlo vruće pitanje, o njemu se žestoko raspravljalo i izazvalo je mnogo problema. Jednostrano smo prihvatili registarske tablice koje je izdalo Kosovo da bismo omogućili slobodu kretanja. Ipak, samo nekoliko dana nakon toga, srpska valuta je zabranjena u decembru prošle godine.

Tako da imamo pozitivnu reputaciju sa našom posvećenošću ispunjavanju svih dogovora, uključujući i Ohridski sporazum. Ali mi nemamo nikakvu dobru volju na drugoj strani.

Kao što ste spomenuli, to je povezano sa našim putem ka članstvu u Evropskoj uniji. Veoma smo posvećeni tome. Ali ne verujemo da je priznavanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova preduslov za ulazak u EU, jer to nigde ne piše. Napisano je da moramo normalizovati odnose, a normalizacija može značiti mnogo stvari i ne podrazumeva nužno naše priznanje njihove jednostrane deklaracije nezavisnosti.

Koja je idealna verzija normalizacije prema srpskoj vladi?

Govorimo o slobodi kretanja, sveukupnom osećaju sigurnosti i sigurnosti koji treba povećati i ekonomskoj saradnji. Nije prirodno da Priština sprečava uvoz srpske robe 16 meseci. To nije dobro za srpsku zajednicu, ali nije dobro ni za Albance jer su morali da uvoze mnogo skuplju robu slabijeg kvaliteta sa drugih tržišta. Postoji toliko mnogo stvari koje možemo uraditi kroz proces normalizacije.

Uzmimo za primer inicijativu Otvoreni Balkan koju smo pokrenuli sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Radi savršeno dobro. Nema nacionalističke mržnje koja nas sprečava da sarađujemo sa Albanijom. Utrostručili smo trgovinsku razmenu sa Albanijom i Severnom Makedonijom, a stotine hiljada srpskih turista tokom letnjih praznika odlazi na albansko primorje. Ako pitanje statusa ostavimo po strani, naši ljudi mogu živeti zajedno.

Očekujete li da će nova Evropska komisija brže napredovati sa članstvom Srbije u EU?

Imamo svoje nade i očekivanja, pogotovo jer su određene izjave i deklaracije sugerisale da će proširenje EU ponovo biti u fokusu. Geopolitika se promenila. Postoji veliki zamah za članstvo zemalja poput Ukrajine i Moldavije. Takođe verujemo da bi trebalo doći do otvaranja za Zapadni Balkan.

Zemlje poput Srbije i Crne Gore su veoma napredovale u pregovaračkom procesu. Tehnički gledano, mi smo dalje ispred Ukrajine i Moldavije i to treba ceniti.

Naš predsednik Aleksandar Vučić je javno izjavio da ćemo učiniti sve da ispunimo sve obaveze koje proizilaze iz pregovaračkog procesa. Sprovešćemo sve potrebne reforme i implementirati ih u naredne dve godine, do kraja 2026. godine, tako da ćemo biti potpuno spremni za ulazak u EU na tehničkom nivou i čekati političku odluku zemalja članica EU. To je veoma ambiciozan plan.

Još jedno pitanje koje brine ljude u Vašingtonu je odnos Srbije sa američkim protivnicima kao što su Rusija i Kina. Kakav je vaš odgovor na te zabrinutosti?

Mislim da su jako preterani, a ko god o tome priča, pozivam ih da dođu u Beograd da vide našu zemlju iz prve ruke. Kada je reč o srpskoj privredi, to je priča o uspehu. Utrostručili smo našu prosečnu platu u protekloj deceniji.

Kada govorimo o direktnim stranim ulaganjima, naši glavni partneri su zemlje EU. Sjedinjene Američke Države su takođe naš trgovinski partner broj jedan u uslugama. Govoreći o našim pristojnim odnosima, odnosima koje pokušavamo da očuvamo sa zemljama u drugim delovima sveta, uključujući Narodnu Republiku Kinu i Rusku Federaciju, vrlo malo ljudi zna da smo od prvog dana osudili rusku invaziju na Ukrajinu. Iskoristili smo svaku priliku da osudimo invaziju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Organizaciji za evropsku sigurnost i saradnju i drugim međunarodnim skupovima. U potpunosti podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine u Donbasu i poluostrvu Krim.

Ne želimo se pridružiti sankcijama protiv Ruske Federacije jer ne verujemo da se ekonomske sankcije koriste kao sredstvo u međunarodnim odnosima. S druge strane, takve sankcije bi mnogo više štetile nama nego Ruskoj Federaciji. Kako još nismo članica Evropske unije, nedostaju nam sve mreže ekonomske sigurnosti koje su predviđene za zemlje članice EU.

Smatramo da možemo sačuvati pristojne odnose sa zemljama izvan Evropske unije, a da i dalje napredujemo na našem putu ka EU. Zato pokušavamo da uspostavimo mnogo bolje trgovinske odnose, da uvedemo sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama kao što su Narodna Republika Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i tako dalje. Ali takođe smo potpuno svesni da će te vrste slobodnih sporazuma važiti samo dok ne postanemo punopravni članovi EU. To je u svakom sporazumu predviđeno da će onog dana kada postanemo članovi EU ti sporazumi biti ništavni. Verujemo u našu budućnost u EU.

Zet predsednika Trampa Džared Kušner nedavno je investirao u nekretnine u Beogradu. Šta očekujete od dolazeće Trampove administracije i sposobnosti ljudi bliskih Trampu da omoguće bliže veze između SAD i Srbije?

Nije tajna da imamo određene nade. Izbor predsednika Trampa služi kao svojevrsna inspiracija i nada za naš narod. Narod Srbije je bio najpozitivniji prema Donaldu Trampu. Sva relevantna istraživanja sprovedena širom evropskih zemalja pokazuju da je nivo podrške Trampu u Srbiji uvek bio najviši, skoro 80 odsto. To je za razliku od mnogih drugih zemalja u Evropskoj uniji, čiji su ljudi navijali za Kamalu Haris.

Ne verujem da će se celokupni američki pristup Balkanu dramatično promeniti s novom administracijom. S druge strane, mislim da će nova Trampova administracija biti otvorenija da sasluša naš slučaj i možda će biti manje sklona da se drži formula koje su postavljene 1990-ih. Ne verujem da se to oslanja na određene pojedince. To je drugačiji pristup politici.

Mislim da treba da iskoristimo ovu priliku i pozitivan sentiment naših ljudi prema Donaldu Trampu za unapređenje srpsko-američkih odnosa. Već smo potpisali sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike.

Takođe verujem da je krajnje vreme da predsednik SAD poseti Srbiju, jer je Džimi Karter bio poslednji predsednik SAD koji je posetio našu zemlju. Verujem da će ga kada Donald Tramp poseti Beograd dočekati gomila od ne manje od 100.000 ljudi i to će biti veoma radostan događaj.