Krasnići: EU trebalo ranije da se uključi u rešavanje statusa srpskih sudija i tužilaca

Profesor prava Kolj Krasnići kaže za Kosovo onlajn da nedavne odluke Sudskog saveta i Tužilačkog saveta Kosova o srpskim sudijama i tužiocima ne podrazumevaju odustajanje od relevantnih sporazuma ili principa multietničkog pravosudnog sistema.

Krasnići dalje navodi da one predstavljaju odbacivanje automatskog i kolektivnog povratka na posao srpskih sudija i tužilaca, koji su 2022. godine organizovano napustili kosovske institucije.

„Njihove ostavke bile su deo koordinisane političke akcije i, posledično, proizvele su pravne i institucionalne posledice. Sudije i tužioci su nosioci državne vlasti i moraju biti nezavisni od bilo kakvog političkog ili etničkog uticaja, kao i od vlasti van ustavnog poretka Kosova. Stoga se ne može zahtevati da se, nakon skoro četiri godine, kolektivno vrate na posao kao da njihove ostavke nisu proizvele pravne posledice. Međutim, Kosovo ostaje obavezno da očuva multietnički karakter pravosudnog sistema. Najpravednije rešenje bilo bi raspisivanje novih, otvorenih i transparentnih konkursa, na koje bi bivše srpske sudije i tužioci takođe mogli pojedinačno da se prijave, uz procenu njihovog integriteta, profesionalizma, nepristrasnosti i nezavisnosti od političkog uticaja“, kaže Krasnići.

On smatra i da EU ne može da diktira Sudskom savetu i Tužilačkom savetu kako da odlučuju.

„Njihova nezavisnost znači nezavisnost ne samo od Vlade i političkih stranaka Kosova već i od Beograda, Brisela i bilo koje druge spoljne vlasti. Evropska unija može da daje preporuke, zahteva sprovođenje sporazuma i posreduje u postizanju novih sporazuma, ali konačna odluka pripada nadležnim institucijama Kosova, u skladu sa Ustavom i zakonom“, smatra Krasnići.

Ipak, ističe da je Evropska unija trebalo da se uključi mnogo ranije.

„Skoro četiri godine pravni status ovih ostavki ostao je nerešen. Kao posrednik u dijalogu, mogla je da pomogne u stvaranju pravnog, individualnog i transparentnog mehanizma za njihovu postepenu reintegraciju u pravosudni sistem Kosova, umesto da sada, posle četiri godine, podnosi zahtev za njihov kolektivni i automatski povratak“, kaže on.

Istovremeno, kosovske institucije nisu uvek sledile zahteve Evropske unije za prethodnom koordinacijom.

„To uključuje zatvaranje paralelnih struktura i filijala Pošte Srbije, sprovođenje propisa o gotovinskim transakcijama, pitanje dinara i neke akcije vezane za mostove preko reke Ibar. Evropska unija je takođe zatražila konkretne korake ka osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom. Međutim, nedostatak koordinacije ne čini automatski neku akciju nezakonitom. Kosovo ima pravo i obavezu da sprovodi Ustav i zakone na celoj svojoj teritoriji. Ali čak i kada je odluka legalna, način, vreme i srazmernost njenog sprovođenja mogu uticati na odnose među zajednicama i odnose sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim saveznicima. Odgovornost za zaustavljeni dijalog ne može se isključivo pripisati Kosovu. Srbija je podržala uklanjanje Srba iz kosovskih institucija, protivila se njegovom članstvu u međunarodnim organizacijama i nije uspela da pruži punu odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Evropska unija bi stoga trebalo da proceni sprovođenje sporazuma po istim standardima i da pozove obe strane na odgovornost“, kaže Krasnići.

Na kraju poručuje da se završna poruka Eve Palatove može shvatiti kao diplomatski rezime njenog iskustva i kao zabrinutost zbog potrebe za poboljšanjem komunikacije, koordinacije i poverenja između Kosova i Evropske unije.

„Njen poziv na konstruktivan pristup ne treba tumačiti kao stav protiv Kosova, već kao savet usmeren ka njegovom evropskom napretku. Međutim, saradnja treba da bude dvosmerna. Evropska unija bi trebalo ozbiljno da shvati zabrinutost Kosova u vezi sa suverenitetom, ustavnim poretkom i uticajem Beograda, dok bi Kosovo trebalo bolje da koordinira svoje akcije sa strateškim partnerima i strogo da poštuje zakonske procedure. U ovom slučaju, rešenje ne bi trebalo da bude automatski i kolektivni povratak bivših sudija i tužilaca u pravosudni sistem Kosova, već novi, transparentan i individualni proces zapošljavanja. Ovo bi zaštitilo nezavisnost pravosuđa, etničku ravnopravnost, integraciju srpske zajednice i strateško partnerstvo sa Evropskom unijom“, završava Krasnići.