Političke stranke: O promeni granica se ne pregovara

Prištinske političke stranke koje učestvuju na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra, priznaju da je dijalog između Kosova i Srbije potreban, ali ni jedna stranka neće razmatrati ideju o promeni granica, objavio je portal Radija Slobodna Evropa (RSE) na albanskom jeziku, u analizi stavova stranaka o pitanju eventualne promene granica.

Većina lidera prištinskih stranaka rekli da su njihovi stavovi po tom pitanju jasni i da se neće promeniti ni posle izbora.

Zamenik lidera Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj kaže za RSE da će DPK uspostaviti dijalog sa Srbijom radi ostvarenja „strateških interesa“ Kosova, pre svega - uzajamnog priznanja i članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Prema njegovim rečima, DPK neće prihvatiti bilo kakve razgovore o promeni granice.

„Mi mislimo da izgradnja države na Kosovu mora biti ostvarena unutar ovih granica i unutar ove teritorije. To je stav DPK. Ali, mi verujemo u dijalog i mislimo da ćemo u dijalogu uspeti da ispunimo kosovske interese i očekivanja. Ne mislim da će Kosovo na bilo koji način dozvoliti bilo kakav novi kompromis sa Srbijom. Srbija može biti nagrađena samo onim što nudi Evropska unija, putem evropskih integracija, a ne na neki drugi način“, rekao je Hodžaj.

On je dodao da je jedina opcija razgovora o demarkaciji sa Srbijom „moguća kao tehnički proces, ali tek nakon što Srbija prizna Kosovo kao državu na postojećim granicama“.

Ideju o promeni granica odbacuje i Demokratski savez Kosova (DSK). Član rukovodstva DSK Kujtim Šalja kaže za RSE da se „uopšte neće razmatrati mogućnost pregovora o temi promene granice“. Demarkaciju vidi kao moguću „samo kao tehnički proces, nakon što Kosovo bude priznato u postojećim granicama“.

„Granice na Kosovu su definisane, poznate i jasne, međunarodno priznate. Postupak demarkacije je samo tehnički proces i nema nikakve veze sa teritorijama. Dakle, to je proces kojim se označava granica koju imamo, postojeća granica. U ovom slučaju to će se učiniti i sa Srbijom, kao i sa drugim zemljama“, rekao je Šalja.

Redžep Seljimi, član rukovodstva pokreta Samoopredeljenje, govoreći za RSE izražava mišljenje da je primarni zadatak bilo koje vlade „očuvanje integriteta i suvereniteta zemlje“.

"Jasno je da braneći Ustav, suverenitet i integritet, ne treba preduzimati takve korake, koji su do sada samo fragmenti nekih sastanaka između Tačija i Vučića", rekao je Seljimi.

Ahmet Isufi, potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova (ABK), koja se na izborima 6. oktobra kandiduje u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom, rekao je da se ta koalicija „neće ni baviti idejom promene granice“.

"Kosovo ima svoje granice od proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. i apsolutno se neće baviti temom granica. Jedina tema kojom se Kosovo može baviti u dijalogu, sa Haradinajevom vladom, jeste priznavanje Kosova od strane Srbije, bez čega se nijedna tema ne može pokrenuti. Posle priznanja od strane Srbije, trebalo bi da se uradi i demarkacija granice kao tehnički proces“, rekao je Isufi.

U prištinskim medijima se navodi da se ideja o promeni granica, kao mogućeg rešenja spora između Kosova i Srbije, pojavila u junu 2018. godine. Krajem avgusta te godine, kako se ističe, dva glavna aktera dijaloga, predsednik Kosova Hašim Tači i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na Evropskom forumu u Alpbahu u Austriji, „razrađivali su ideju“ da sporazum uključi i promenu granice, što je Tači kasnije opisao kao „korekciju granice“, a Vučić kao „razgraničenje između Srba i Albanaca“.