Ljajmi: Zašto kosovska dijaspora ne glasa u ambasadama

glasanje
Izvor: Zeri.info

Za građane Kosova iz dijaspore, ne važi međunarodna praksa da glasaju u ambasadama i konzulatima matične zemlje, jer nije predviđena Zakonom o opštim izborima, piše Ljajmi.

Pokret Samoopredeljenje je u Skupštini Kosova, juna, 2020. godine, pokrenuo izmenu tog zakona, a predsedništvo skupštine dalo zeleno svetlo.  

Međutim, nadležni odbori nisu preispitali zakon, tako da još uvek nije došlo do rasprave ni glasanja na plenarnoj sednici u Skupštini Kosova.

U predviđenim promenama zakona omogućeno je glasanje u kosovskim diplomatskim misijama u svetu.

Trenutno, kosovska dijaspora uživa pravo glasa samo putem pošte, koje je omogućeno postupkom prijave za glasanje i daljom proverom biračkog prava.

Različita očekivanja

Nevladina organizacija Germin koja se uglavnom bavi pitanjima dijaspore, bila je deo radne grupe za izmenu tog zakona.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Ljirim Krasnići iz te organizacije je rekao da bi omogućavanje glasanja u diplomatskim misijama povećalo mogućnost dijaspori da ostvari svoje demokratsko i zakonsko pravo.

„U izmenama zakona ostaje opcija glasanja putem pošte, samo što se dodaje fizičko glasanje u diplomatskim predstavništvima, a građani imaju pravo da biraju da li žele da glasaju u ambasadi ili konzulatu ili da pošalju glasove poštom“, rekao je Krasnići.

Prema njegovim rečima, tako nešto do sada nije bilo omogućeno zbog činjenice da Kosovo nije imalo dovoljno diplomatskih misija u kojima bi se taj proces mogao biti organizovati.

Iz Demokratskog instituta Kosova, koji nije bio deo radne grupe, smatraju da je glasanje u dijaspori u sadašnjem obliku „potpuno nezaštićeno i sa mogućnošću manipulacije“.

Iz tog Instituta Eugen Cakoli ocenjuje da je Kosovu potrebna kompletna izborna reforma, a ne samo delimična promena zakona.

„Trenutno Kosovo ima samo 60 diplomatskih misija u svetu i to teško može da omogući pravo glasa za sve. Stoga vidim da je veoma teško da se ovaj predstavljeni model primeni u praksi “, rekao je Cakoli.

Prema njegovim rečima, drugi problem su visoki finansijski troškovi i zaštita integriteta glasanja.

„Neutralnost poverenika u procesu je takođe diskutabilna, jer smo stalno imali optužbe da je kosovska spoljna služba izuzetno politizovana. Zbog toga mislim da bi ovo pitanje trebalo bolje razmisliti i zagarantovati mehanizam koji bi bio sveobuhvatan čak i ako je omogućena ovakva vrsta glasanja“, dodao je Cakoli.

Glasanje iz dijaspore, ponovo poštom

Ove godine Centralna izborna komisija primila je približno 200.000 zahteva za glasanje putem elektronske pošte.

Prema današnjem podnevnom izveštaju u sistem je uneto 103.000 hiljade zahteva za registraciju, odobreno ih je oko 42.000.

„Prema podacima koje imamo iz glasačke službe, postoji 51.000 neotvorenih poruka poslatih elektronskom poštom“, portparol CIK-a Valjmir Eljezi.

Stručnjaci za izborni proces su potvrdili da broj primljenih meilova odražava tačan broj prijava.

„Primljeno je 200.000 meilova, ali oni nisu nužno broj zahteva, jer jedna osoba može poslati više meilova, a CIK nije imao dovoljno resursa da blagovremeno odgovori“, rekao je Mnogi ljudi iz dijaspore takođe su nam potvrdili da su poslali neke e-poruke jer CIK nije odgovorio na vreme“, rekao Krasnići.

Cakoli je ponovio da trenutni postupak potvrde telefonom ima ozbiljne nedostatke.

„Trenutno imamo preko 20 ljudi koji su potvrđeni kao glasači, koji se uopšte nisu prijavili za glasanje u inostranstvu, a ako se uzmu poslednji izbori, upravo je ovaj mali broj mogao da eliminiše politički subjekat iz parlamenta“, rekao je Cakoli. zostavi iz parlamenta politički subjekat“, rekao je.

CIK je stavio na raspolaganje 25 telefonskih brojeva za kontaktiranje glasača koji su poslali zahteve za glasanje na vanrednim  parlamentarnim izborima 14. februara.

Svi građani koji se uspešno registruju kao glasači van Kosova moći će da glasaju poštom od 2. februara. Prema Zakonu o opštim izborima, CIK je dužan da prima glasačke listiće do 12. februara.