Samoopredeljenje još uvek nije saopštilo ime kandidata za budućeg predsednika kosovske skupštine

Skupština Kosova 3
Izvor: Kosovo Online

Dok se proces prebrojavanja glasova privodi kraju, Pokret Samoopredeljenje kao pobednička stranka na nedeljnim izborima još uvek nije otkrila ime kandidata za predsednika skupštine, iako je nakon konstituisanja novog zakonodavnog tela, ovo sledeća tačka koja se mora ispuniti pre nego što se nastavi sa izborom kosovskog premijera i predsednika, prenosi Koha.

Ranije je saopšteno da će vršilac dužnosti kosovskog predsednika Vjosa Osmani biti ponovo kandidat za ovu funkciju, dok je želja lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija da bude na čelu nove kosovske vlade.

Iz Samoopredeljenja nisu želeli da kažu da li će izbor kosovskog predsednika biti deo pregovora sa drugim političkim partijama.

Perparim Krieziu iz Samoopredeljenja je rekao da je sada prioritet da se što pre prebroje svi pristigli glasovi i da se potvrde rezultati izbora, kako bi se nastavilo sa formiranjem institucija.

„Sada kada je prebrojavanje redovnih glasova završeno, čekamo početak prebrojavanja uslovnih glasova kao i onih iz dijaspore, kojih je ovog puta više nego u bilo kom drugom izbornom procesu. Volja građana izražena na ovim izborima nikada nije bila jasnija", rekao je Krieziu.

U prethodnom parlamentu, Samoopredeljenje je predložio predsednika kosovske skupštine bez dogovora sa Demokratskim savezom Kosova i tada je Gljauk Konjufca izabran za predsednika većinom glasova, ali je kasnije prepustio to mesto Vjosi Osmani.

Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani govorio je o proceduri koju treba slediti do konstituisanja institucija.

„Redosled glavnih udova moći koji predstavljaju relevantni organi vlasti u savremenom ustavu, dovoljno govori o karakteru političkog i ustavnog sistema. Na Kosovu ovo rangiranje počinje sa zakonodavnim i predstavničkim telom (Skupština Kosova), nastavlja se sa šefom države (predsednikom Republike), koga prati izvršna vlast (Vlada Kosova) “, rekao je Hasani.

Prema njegovim rečima, sa izuzetkom Austrije, to je slučaj u svim ustavima država članica Saveta Evrope, koje imaju politički i ustavni sistem poznat kao parlamentarna ustavna demokratija, gde je parlament legitimizujući lanac druge države tela.

„Štaviše, u ustavnim demokratijama sa parlamentarnim sistemom koji imaju monarhijsku regulaciju, postoje slučajevi kada ustav ne reguliše ustavnu ulogu i položaj kralja, već parlamenta. Takav je slučaj sa Švedskom. To znači, drugim rečima, da u parlamentarnim ustavnim demokratijama sve počinje od parlamenta, nastavlja se od šefa države, da bi se potom prešlo u izvršnu vlast“, izjavio je Hasani.

Pored odsustva vlade i skupštine, Kosovo će uskoro ostati i bez predsedništva, jer mandat aktuelnog kosovskog predsednika ističe u aprilu.