Bolton: Otimanje Grenlanda Trampov najgori potez do sada, i to nešto znači

Pretnja Donalda Trampa carinama protiv Ujedinjenog Kraljevstva i drugih zemalja zbog stvari koje su rekli ili uradili u vezi sa Grenlandom je nesumnjivo njegova najopasnija i najdestruktivnija tvrdnja tokom pet godina njegovog predsedničkog mandata. Reći da je to bez presedana, radikalno potcenjuje koliko je to nepromišljeno i suprotno fundamentalnim američkim interesima.

Osim nepoznavanja istorije i nekoherentnosti Trampove objave na društvenim mrežama, njene posledice po poseban odnos i po Nato savez – zapravo po kredibilitet i poverenje koje Sjedinjene Države decenijama pokušavaju da uspostave – su neprocenjive.

Mnoge Trampove pristalice pokušavaju da umanje značaj Trampovih retoričkih ispada govoreći „on jednostavno tako govori“. Međutim, prečesto Tramp zapravo misli ono što kaže. Drugi kažu da bi trebalo da shvatimo Trampa „ozbiljno, ali ne doslovno“, ali ni to ne pruža utehu.

Nijedna alternativa ne može ublažiti njegove užasne izjave.

Postoji svaki razlog za zabrinutost zbog bezbednosti Grenlanda i bezbednosti svih teritorija Natoa koje okružuju Severni ledeni okean. Zaista, daleki sever je postao meki trbuh Natoa, kako je Vinston Čerčil opisao Mediteran u Drugom svetskom ratu.

Rusija je već arktička sila, a Kina namerava da to postane. Razmotrite implikacije ulaska kineske flotile u Beringov moreuz, zatim prelaska preko Severnog ledenog okeana i izlaska u severni Atlantik. Možete biti sigurni da Peking to razmatra.

SAD, Kanada, Danska i Norveška, kao i sve članice Natoa, imaju veliki ulog u unapređenju naših kolektivnih napora za odbranu i odvraćanje duž arktičke obale. To uključuje potrebu za ozbiljnim naporima za praćenje upada ruskih i kineskih površinskih i podvodnih brodova, kao i njihov vazdušni nadzor pomoću satelita, dronova, pa čak i „meteoroloških“ balona.

Ovo je manje zabrinutost zbog neprijateljske invazije, kako Tramp izgleda smatra neizbežnim, a više zbog prikupljanja obaveštajnih podataka radi zaštite od budućih ratobornih aktivnosti. Neposrednije, s pravom smo zabrinuti zbog pokušaja Pekinga i Moskve da kupe kontrolu nad Grenlandom kroz finansijske inicijative u stilu „Pojasa i puta“, kao što je to učinjeno u Južnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

Sve se ovo može rešiti pregovorima među saveznicima Natoa i ne zahteva ni američki suverenitet nad Grenlandom niti vojnu ili prinudnu ekonomsku silu. Bio bih oduševljen kada bi Grenlanđani glasali, slobodno i pošteno, da postanu američki komonvelt, ali Trampovo hvalisanje prošle godine je osiguralo da se to neće dogoditi. Ipak, postoje brojne alternative, počevši od američko-danskog „Sporazuma o odbrani Grenlanda“ iz 1951. godine.

Prema ovom sporazumu, Vašington u suštini može da pokuša da izgradi bilo koje vojne objekte na Grenlandu koji su mu potrebni. Danski zvaničnici ne mogu da shvate zašto Tramp neće da pita, jer su spremni da kažu „da“. Sporazum odražava prethodne obrasce saradnje. Na primer, u Drugom svetskom ratu, Amerika je imala 17 vojnih baza na Grenlandu. Tokom Hladnog rata, Grenland je služio kao istočni kraj linije „daljinskog ranog upozoravanja“ za uočavanje dolazećih sovjetskih balističkih raketa. Sve je ovo ponovo moguće.

Neslaganje protiv Trampa među republikancima u Kongresu je značajno poraslo u poslednja tri meseca. Ako pokuša da sprovede svoju poruku o carinama, verujem da će doći do temeljne pobune republikanaca protiv njega. Nadamo se da će nas Vrhovni sud uskoro spasiti tako što će proglasiti većinu Trampovih carina nevažećim, a možda i neustavnim.

Ali ako se Tramp ne zaustavi u sprovođenju svog najnovijeg bizarnog ispada, nema sumnje da će odnosi između Vašingtona i Londona, i svih ostalih savezničkih prestonica, krenuti zapanjujućim tokom. I svi ćemo biti manje bezbedni u sve pretećem svetu.

Piše za Telegraf Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa