Od njive do tegle: Jelena iz Popovca i dalje prerađuje voće i povrće na starinski način

Od uzgoja do domaće prerade – sve što Jelena Popović iz Popovca, u opštini Štrpce, proizvede na svom imanju, nastoji da sačuva na prirodan i zdrav način. Bavi se organskom proizvodnjom voća i povrća, ali i njihovom preradom, stvarajući domaće proizvode koji čuvaju ukus i miris svežih plodova.

U želji da se zdrava hrana nađe na jelovniku njene ćerke Vasilise, Jelena je pre nekoliko godina odlučila da se najpre bavi proizvodnjom, a kasnije i preradom voća i povrća koje ne tretira hemijskim sredstvima.

„Kada se Vaska rodila, dobila je astmu, ja sam tada bila pušač, i verovatno imam deo odgovornosti. Samo sam razmišljala o tome kako da je zdravo hranim, jer ono što je prisutno na tržištu je veoma loše. Glavnu ulogu je odigrala moja mama, koja me je stalno učila i od koje sam gledala kako je svako voće stavljala u teglu, pasterizovala bez konzervansa, različitim oblicima sterilizacije, samo da ne stavi ništa od hemije. Tako je sve krenulo. Ostala sam bez posla sa ćerkom, ekonomski ugrožena, ali sam samu sebe bodrila: 'Osloni se na sebe, moraš.' I tako je krenulo“, kazala je Popović.

Ističe da povrće uzgaja u plasteniku pored kuće i na njivi, a ima i zasad pod malinama čija je berba u toku i u kojem provodi veći deo dana.

„Imam mali plastenik u kome gajim papriku ajvarku, paradajz, krastavac. Već smo obrali crni i beli luk, imamo šargarepu, cveklu, krompir, a najbitnije su mi maline, sorte polka, sa kojima sam se poistovetila i jako su mi velika inspiracija“, kazala je Popović.

Od voća i povrća koje proizvede priprema različite vrste slanih i slatkih proizvoda, koje prodaje u okviru brenda „Zdravo u tegli“. Ističe da je glavna odlika svakog proizvoda to što je bez bilo kakvih dodataka i konzervansa.

„Moj dan počinje u pola pet i ne sednem do devet da popijem kafu. Što se tiče proizvodnje, dobili smo donaciju i prilično smo obezbeđeni što se tiče mašina. To tek trebamo da upotrebimo, međutim, još uvek radimo na starinski način. Baš jutros smo u loncima pasterizovali oko 200 flašica soka od breskve. Mama ima tu glavni uticaj. Ona ima prostoriju gde sve radimo na šporetu na drva, pa nikako da krenemo da koristimo mašine koje imamo i koje će nam olakšati proizvodnju. Za sada sve radimo na stari način, u velikim loncima, gde se obavlja pasterizacija, puni, cedi, melje. Pravamo domaći ajvar, ljuti i slatki, sok i pelat od paradajza, razne vrste kompota, džemova, slatka, ceđenih sokova, gustih sokova, sirupa“, kazala je Popović.

Ističe da, bez obzira na količinu posla, od ovoga ne može da živi, ali se nada da će uspeti da proširi i pojednostavi proizvodnju, a samim tim i poveća zaradu.

„Činjenica je da od ovog posla ne može da se živi, ali svaka roba ima svog kupca. Imam porudžbine i kupce koji se stalno vraćaju, što mi je jako važno. Novac mi nije prioritet, iako je bitan i želim da živim od toga. Ono što mi nedostaje jeste radna snaga. Sama kosim trimerom, a počeću i frezom, pa ću maline kositi brže od muškaraca. Prosto sam morala sve da naučim. U budućnosti planiram da, sa mašinama koje sam dobila, uspem da proširim proizvodnju i postanem prepoznatljiva na tržištu“, kazala je Popović.

Ova vredna samohrana majka je po struci diplomirani novinar, a bavi se i pisanjem pesama. Do sada je izdala dve knjige, dok je treća u pripremi. Dok ubira plodove u bašti i na njivi, često dobije i inspiraciju pa svoja osećanja prenosi na papir.