KOmpilacija nedelje 71

Dok, kao ove nedelje, gore zemlja i nebo i vatra je u celom regionu, reklo bi se da ostale teme padaju u drugi plan. Godišnjice, podsećanja, parastosi, pa i nova hapšenja, međutim, podsećaju nas gde živimo i zašto plamen neslaganja neprekidno tinja.

I manje vrućine ovde su dovoljne da podignu temperaturu. Da ne gase plamen tuge I da tenzije ne spuštaju decenijama. Dragana Srbljak još jednom se u Podkastu KO podsetila 13. avgusta 2003. godine

„ Ivan jovović, nažalost on je preminuo. On je bio je iza mene. Ja se sećam njegovog krika, ja kad sam pala, taj metak je zavšio u Ivanu“, priča Dragana. „Pantelija Dakić je nažalost stradao“. dodaje. „Njih dvojica su nastradali, nas četvoro je bilo povređeno“.

Zavirivanje ispod svakog kamena, kako je obećano pre 22 godine, nije dalo rezultat. U nekim drugim slučajevima, žar traganja nije ugašen, pa, ako treba, i uz otvaranje vatre, kao ove nedelje u selu Vuče.

„Šta god da su deca uradila nije razlog da se puca u njih“, kaže Vladan Milojević, otaj jednog od mladića koje je kosovska policija legitimisala i pretresla. „To je preterana upotreba sile za neku nebitnu maltene, situaciju“, kaže Milojević.

Nijedna reakcija nije preterana ako se postiže cilj, jedno je tumačenje. U zavisnosti od toga koliki je plamen, proceniće se i mere kojim će se on gasiti. A nekima, kažu, već dugo gori pod nogama.

„Albin Kurti je u permanentnoj kampanji za predstojeće lokalne izbore i on mora da sebi stvori protivnike“, komentariše za Kosovo onlajn istoriča Stefan Radojković poslednje poteze vlasti u Prištini.

Kad se zapali veća vatra, brzo se zaboravi na onaj manji plamen. Taktika skretanja pažnje, zato, primenjuje se kad god za to ima prilike. Analitičari tu strategiju uočavaju sve češće.

Analitičar Bljerim Canaj kaže: „Ja napade političara na Ustavni sud vidim to kao politiku da blokiraju sve. I parlament i sud i sve institucije“, objašanjava Canaj.

I kad vreme pokušava da zagasi plamen, uvek se nađu oni koji bi da ga potpiruju. I procenjuju da li je gašenje pravedno. Otuda svaka odluka Specijalnog suda za ratne zločine bude sačekana komentarima ili protestima.

Advokat Tom Gaši objašanjava: „ Vidi se da ovaj sud prevrće istoriju i najgore što se dešava je da su primili dokumentaciju od strane Srbije“

Drugačije mišljenje ima nekadašnji vojni tužilac Dragan Pašić: „ Sud nije tu da menja istoriju već da  utvrdi individualnu odgovornost ljudi koji su činili najteže zločine. I da ih kazni“

Koji su zločini najteži i ko ih je kome činio, sve se fleksibilnije tumači. Vrlo često u poslednje vreme ne mora ni da se dokazuje, a samo kod retkih iskra nade potraje. O toj nadi za Kosovo onlajn govorio je Bojan Ničić, sin čoveka koji je uhapšen zbog ratnih zločina o kojima ni on, ni porodica ne znaju ništa.

„Obratio sam se svima za koje sam mislio da mogu da pomognu. Od  srpskih, kosovskih institucija, međunarodnim organizacijama. Kforu, takođe....“, kaže Bojan.  

Ponekad, ni oni koji bi morali, vatri ne umeju da priđu, ni da je ugase. Čak i kada je ne rasplamsavaju, buktinju ispred sebe ne primećuju.