Politika na stadionima – „Las Malvinas son Argentinas“, templari, Iranci i Bardemova Palestina

Argentinske navijače ni najmanje nije zabrinula pretnja Fife da bi, zbog transparenta „Malvini su argentinski“, mogli novčano kazniti reprezentaciju koja se netom plasirala u finale Svetskog prvenstva. Tokom Mundijala sa tribina su, jedna po jedna, nestajale političke poruke, poput podrške sinu davno svrgnutog iranskog šaha i narodu Palestine. Posle četiri godine, engleski navijači u opremi srednjevekovnih vitezova uspeli su da uđu na stadione.

Pesma u kojoj se pominju izgubljeni južni biser, otadžbina, more i pobeda orila se argentinskim trgovima dugo pošto je Lautaro Martinez uništio „mrske neprijatelje“ Engleze i odveo Argentinu u novo finale Mundijala.

„Gledajući u sunce na našem grbu,
Čisto, daleko, pobedničko,
Koje sija, o Domovino, na tvojoj dijademi,
Iznad izgubljenog bisera juga.“

Englezi su, pak, zgroženo gledali kako, posle raspada igre njihove reprezentacije, igrači Argentine, pred oduševljenim navijačima, razvijaju transparent na kojem je pisalo „Malvini su argentinski“.

Poslednji put kada su to učinili, neposredno posle prijateljske utakmice sa Slovenijom 2014. godine, argentinski savez je platio 30.000 švajcarskih franaka zbog nedozvoljenih političkih poruka na stadionima.

I svi su pevali „Ko ne skače, taj je Englez“. Skoro svi, doduše, jer je majka argentinskog reprezentativca Aleksisa Mekalistera sedela dok su oko nje skakale mase navijača. Objasnila je da jednostavno „ne oseća“ te povike.

„Unuka mi se rodila u Engleskoj i tu su nas prihvatili toplo i sa puno poštovanja“, rekla je Silvinja Rijela za Radio Mitru.

U Buenos Ajresu su gorele engleske zastave.

Besni Englezi

„Bedne p..., nadam se da će ih Španci u finalu nalupati kao mi u Foklandskom ratu“, napisao je britanski novinar Pirs Morgan na mreži Iks, dok su vladini zvaničnici bili mnogo uzdržaniji, ocenjujući da je poruka Argentinaca neprimerena.

Engleze je dodatno razgnevilo što im nije dozvoljeno da na stadione unesu zastave sa krstom Svetog Đorđa, na kojem je bila nacrtana silueta vojnika, jednog od 255 stradalih u ratu.

Na drugoj zastavi bila je vidljiva silueta podmornice, slične „Konkeroru“, koji je 2. maja 1982. godine potopio krstaricu „General Belgrano“. U eksploziji su ubijena 323 argentinska mornara.

Foklandi, ili Malvini, zavisno od toga da li ste Britanac ili Argentinac, nalaze se oko 12.000 kilometara od Velike Britanije, 500 kilometara od obala Argentine i tek nešto manje od 10.000 kilometara od Atlante, gde su Leo Mesi i ekipa pobedili Englesku za novo finale Mundijala.

U ratu koji su ove dve države vodile oko udaljenog arhipelaga u Atlantiku 1982. godine stradalo je 649 Argentinaca, 255 Britanaca i tri stanovnika Foklandskih ostrva.

Foklandska ostrva, ili Malvini, bila su predmet spora još od 1833. godine, kada su Britanci zauzeli ovaj arhipelag, proglasili ga delom imperije i proterali dotadašnje naseljenike. Argentinci su, pak, smatrali da polažu pravo na ostrva jer su ih nasledili od Španaca, koji su njima prethodno vladali.

Rat je trajao 74 dana, a Britaniju je ponovo učinio velikom, a tadašnju premijerku Margaret Tačer „čeličnom“, dok je kraljica Elizabeta Druga na trenutak napustila balon političke neutralnosti i pozvala naciju da se „bori za slobodu“.

Bezmalo pola veka kasnije, na stadionima na kojima je igrala argentinska reprezentacija pevalo se o Malvinima, Dijegu (Maradoni), poslednjem plesu Lionela Mesija i želji da ova ekipa još jednom bude svetski šampion.

Zeleno svetlo za templare sa mačevima od stiropora

Posle četiri godine pauze, na tribinama Svetskog prvenstva pojavili su se engleski navijači odeveni u srednjovekovne viteške odore, koji su, vitlajući mačevima načinjenim od stiropora, bodrili ekipu Engleske.

Na prethodnom Mundijalu, u Kataru, dobacili su samo do ulaza na stadione, jer je arapsko stanovništvo učilo istoriju iz udžbenika nimalo nalik onima u Engleskoj.

Ratove za Svetu zemlju, koji su vođeni od 11. do 13. veka, engleski navijači vide kroz romantizovanu priču o vitezovima templarima, čije su krstove prišili za odore. Crveni krstovi Svetog Đorđa za Arape imaju sasvim drugačije značenje, jer predstavljaju simbol pokolja, podela i neprijateljstva, čije se posledice u odnosima Istoka i Zapada osećaju i danas.

„Grad, pak, pliva u ognju i krvi. Muškarci, žene i deca pokušavaju da pobegnu blatnim uličicama, no vitezovi ih sustižu bez po muke i kolju na licu mesta. Malo-pomalo, stravični krici poslednjih preživelih zamiru“, pisao je o osvajanju Antiohije istoričar Ibn el Atir, što suštinski predstavlja opšte mišljenje o krstašima u arapskom svetu.

Ostale političke poruke Mundijala

Povremeno su se na tribinama i oko stadiona na kojima su igrane utakmice Svetskog prvenstva pojavljivale palestinske zastave. Nosili su ih mahom navijači arapskih zemalja, ali su organizatori, doduše ne preterano odlučno, pokušavali da ih uklone, bar sa televizijskih ekrana.

To su i uspevali dok se zastave nije dohvatio glumac Havijer Bardem, koji je uzviknuo: „Postojanje je otpor“, čime je suštinski uništio nastojanja organizatora da Palestinu učine nevidljivom.

Bez preterane drame, sa tribina su, jedna po jedna, nestajale i zastave iz vremena kada je Iranom vladao šah Reza Pahlavi. Ova zastava, poput poruka o Palestini i Malvinima, svrstana je u političke poruke tek posle prilično žestokog prigovora Iranaca.

U centru pažnje se, iz sasvim drugih razloga, našla i iranska himna, druga najkraća na svetu, jer su pristalice Islamske Republike i sina svrgnutog šaha prebrojavali navijače koji su pevali ili ćutke ispratili uvodne trenutke utakmica.

I ponovo se reči „Iznad horizonta diže se Sunce Istoka“ gotovo nisu ni čule, jer su se sa tribina istovremeno orili uzvici oduševljenja i negodovanja, kao, uostalom, i tokom intoniranja argentinske i engleske himne pred polufinalni meč.

Piše za RTS: Rade Maroević