Od Teslinog trga do Ujedinjenih nacija – srpsko stradanje kroz promene svetskih poredaka

Piše specijalno za Kosovo onlajn iz Njujorka: Željko Šajn

Malo je gradova na svetu u kojima se prošlost i budućnost susreću tako neposredno kao na Menhetnu. Miris vrelog asfalta, šum Ist Rivera, zvuk sirena i neprekidna reka ljudi sa svih kontinenata stvaraju osećaj da se upravo ovde svakoga dana ispisuje istorija.

Na ulicama Njujorka čuju se gotovo svi jezici sveta, dok se svega nekoliko blokova dalje, u zgradi Ujedinjenih nacija, svakodnevno sastaju predstavnici 193 države članice, čije se stalne misije nalaze upravo na Menhetnu. Odavde se svetu šalju poruke mira, saradnje, ljudskih prava i poštovanja međunarodnog prava.

Upravo kroz taj prostor ovih dana prolazi mobilna multimedijalna izložba Memorijalnog centra Republike Srpske pod nazivom „Upoznajte srpsko stradanje“, noseći međunarodnoj javnosti dokumentovana svedočenja o stradanju srpskog naroda.

Digitalni ekrani sa arhivskim fotografijama, istorijskim dokumentima i svedočenjima prolaze ulicama Menhetna, zaustavljajući poglede prolaznika koji skeniranjem QR koda ulaze u digitalnu bazu Memorijalnog centra Republike Srpske.

Posebnu simboliku ima trenutak kada mobilna izložba prolazi pored Trga Nikole Tesle. Na mestu koje nosi ime čoveka čiji su pronalasci promenili tok moderne civilizacije, na ekranima se smenjuju slike koje podsećaju na ljudska stradanja. Kao da se na jednom mestu susreću dve priče istog naroda – priča o stvaralaštvu koje je osvetlilo svet i priča o žrtvama koje ne žele da ostanu zaboravljene.

Njujork pamti velike Srbe. Nikola Tesla ovde je ostvario svoje najznačajnije naučne poduhvate.

Mihajlo Pupin nije bio samo vrhunski naučnik, već i humanista, dobrotvor i jedan od najuglednijih zagovornika Srbije i slovenskih naroda u Sjedinjenim Američkim Državama tokom Prvog svetskog rata. Kao sin srpskog roda, svoj naučni ugled koristio je da pomogne Srbiji, prikuplja humanitarnu pomoć i utiče na američku javnost i političke krugove u odbrani prava malih naroda. Milutin Milanković svojim naučnim delom trajno je promenio razumevanje klimatske istorije Zemlje, dok ime Mileve Marić ostaje deo istorije moderne fizike.

Svet poznaje Teslu, Pupina, Milankovića, Novaka Đokovića i Nikolu Jokića. Upravo od te misli polazi i ova međunarodna kampanja, postavljajući pitanje da li svet jednako poznaje i istoriju stradanja naroda iz kojeg su ti velikani potekli.

Istorija srpskog naroda može se posmatrati i kroz prizmu velikih promena svetskog poretka. Od raspada velikih carstava posle Prvog svetskog rata, preko tragedije Drugog svetskog rata, stvaranja Ujedinjenih nacija i hladnoratovske podele sveta, pa do raspada bipolarnog sistema i današnje transformacije međunarodnih odnosa, Srbi su često bili neposredni učesnici ili žrtve dubokih geopolitičkih promena.

Dok su naučnici poput Tesle, Pupina i Milankovića svojim delima menjali svet, istorija srpskog naroda bila je obeležena ratovima, razaranjima, progonima i velikim ljudskim stradanjima.

U vremenu u kojem mnogi analitičari govore o revoluciji, evoluciji i transformaciji međunarodnog poretka, organizatori smatraju da se otvara prostor da se međunarodnoj javnosti predstavi i istorijsko iskustvo srpskog naroda.

Zato izbor Njujorka za početak ove kampanje nosi posebnu simboliku. U gradu u kojem se svakodnevno susreću diplomatija, politika i svetska javnost, priča o srpskom stradanju dobija priliku da postane deo šireg razgovora o kulturi sećanja, ljudskim pravima i dostojanstvu svake nevine žrtve.

Direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić kaže da cilj kampanje nije da otvara nove podele, već da međunarodna javnost dobije priliku da se upozna sa istorijskim činjenicama i svedočenjima koja su izvan regiona ostala nedovoljno poznata.

„Svet poznaje velika imena srpskog naroda i njihov doprinos nauci, kulturi i sportu. Naš cilj je da međunarodnoj javnosti predstavimo i onaj deo naše istorije koji nije dovoljno poznat – stradanje srpskog naroda“, istakao je Bojić.

Ta poruka predstavlja suštinu cele kampanje. Memorijalni centar Republike Srpske smatra da kultura sećanja ne treba da ostane zatvorena u nacionalnim okvirima, već da postane deo međunarodnog dijaloga o civilnim žrtvama, ljudskim pravima i očuvanju istorijskog pamćenja.

Na digitalnim ekranima predstavljeni su dokumenti i arhivska građa o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata, uključujući zločine počinjene u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kao i materijali koji se odnose na ratove devedesetih godina, stradanje Srba u Bosni i Hercegovini, progon Srba iz Hrvatske, događaje na Kosovu i Metohiji i Nato bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Poseban deo izložbe posvećen je stradanju srpske dece, sa namerom da se kroz njihove sudbine prikaže ljudska dimenzija ratnih tragedija.

Nije slučajno što je ova kampanja predstavljena upravo u Njujorku. Grad koji je decenijama simbol međunarodne diplomatije pruža mogućnost da poruka dopre do predstavnika gotovo čitavog sveta. Nekoliko stotina metara od mesta kroz koje prolazi mobilna izložba nalazi se sedište Ujedinjenih nacija – organizacije osnovane posle Drugog svetskog rata sa ciljem da buduće generacije budu pošteđene ratnih stradanja.

Istorija, međutim, pokazuje da međunarodni odnosi nisu uvek sledili ideale zapisane u Povelji Ujedinjenih nacija. Vojna intervencija Nato protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što i danas ostaje predmet međunarodnopravnih i političkih rasprava. Upravo zato izbor Njujorka za predstavljanje ove kampanje nosi dodatnu simboliku – mesto sa kojeg se svetu svakodnevno upućuju poruke mira postaje i prostor za predstavljanje kulture sećanja.

Dok kolona vozila prolazi pored zastava država članica Ujedinjenih nacija, teško je ne primetiti simboliku tog prizora. Od Teslinog trga do zgrade UN vodi svega nekoliko njujorških avenija, ali u simboličkom smislu taj put povezuje nauku i diplomatiju, stvaralaštvo i sećanje, prošlost i budućnost.

Možda upravo u tome leži najdublja poruka ove izložbe. Narodi se pamte po onome što su dali čovečanstvu, ali i po načinu na koji čuvaju uspomenu na svoje žrtve. Ako je Njujork grad u kojem se svakodnevno oblikuju poruke namenjene svetu, onda je predstavljanje kulture sećanja upravo na njegovim ulicama poziv da istorija svih naroda bude sagledana u svoj njenoj složenosti, uz poštovanje dostojanstva svake nevine žrtve i uverenje da se trajni mir može graditi samo na istini, dijalogu i međusobnom razumevanju.