Trajni simbol strateškog partnerstva Srba i Amerikanaca

Kultura sećanja na slavna poglavlja odnosa dva naroda i država bila je osnov za novu eru o kojoj svedoči i zajedničko obeležavanje ovogodišnjeg trostrukog jubileja Srba i Amerikanaca – 145 godina diplomatskih odnosa koje razmenom diplomatskih nota 1. februara 1881. uspostaviše Džon Kason i Filip Hristić, zatim 170 godina od rođenja besmrtnog Nikole Tesle, kao i 250 godina nezavisnosti Amerike, čiji je razvoj neraskidivo povezan sa delom genija srpskog porekla.

Važno je da Srbi i Amerikanci pamte da je, savremenim jezikom rečeno, strateško partnerstvo dva naroda započeto još dolaskom u SAD Đorđa Šagića 1814, koji je bio jedan od vođa Teksaske revolucije, a utvrđeno učešćem Amerikanca Feliksa Rajta u Drugom srpsko-turskom ratu 1877–1878, na dužnosti šefa Štaba Dobrovoljačkog bataljona, pa preko dr Rajana i Rut Farnam, čije je čovekoljublje nadvisilo ratničke trube Velikog rata. Potom je to strateško partnerstvo potvrđeno kada su Srbi spasli više od 700 pilota u operaciji „Vazdušni most” (Halijard) u Drugom svetskom ratu.

U srpskoj diplomatiji se svakog 28. jula pamte gestovi bez presedana u istoriji svetske diplomatije:

– „Ključ poverenja” iz 1868. godine, američkog i srpskog konzula u Bukureštu, Luja Čepkeja i Koste Magazinovića. Tada je Čepkej, nakon što je dobio nalog za premeštaj, odbio da po instrukciji iz Vašingtona preda ključ konzulata i sefa švajcarskom konzulu, već je rekao „predaću ključeve isključivo srpskom konzulu Magazinoviću, jer u njega imam potpuno poverenje”, iako još nisu bili uspostavljeni diplomatski odnosi.

– Gest prijateljstva predsednika SAD Vudroa Vilsona – Srpski dan u Vašingtonu, 28. jula 1918, uz nalog da se na svim državnim zgradama istakne zastava savezničke Srbije. Tada se srpski steg zavijorio na Beloj kući, kao prva strana zastava u istoriji tog zdanja. Isticanje zastave Srbije na Beloj kući bio je gest bez presedana u američkoj diplomatskoj istoriji, kojim je proglašen „Srpski dan” u znak solidarnosti i divljenja prema herojskoj borbi, vojničkom stoicizmu i žrtvi srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, iz poštovanja za ulogu i doprinos Srbije pobedi saveznika.

Zašto 28? Jer je baš na taj dan, četiri godine ranije, Austrougarska, sa deset puta većom armadom, napala Kraljevinu Srbiju, ispalivši sa rečnog monitora „Bodrog” prve granate na Beograd. Bio je to početak prvog velikog rata u istoriji čovečanstva.  

Srpska diplomatija je još 2017. započela kampanju „Srpski dan u Vašingtonu”, a epilog je bio da od 2018. na sajtu ambasade SAD stoji objava o danu kad se na Beloj kući vijorila srpska zastava, a u Muzeju srpske diplomatije od 2019. stoji zastava SAD i Srbije uz sertifikat Američkog kongresa.

U almanahu kulture sećanja mogla bi da se na današnji dan svake godine otvori baš ta stranica, koja 2019. nije promakla ni predsedniku SAD Donaldu Trampu. U poruci predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti, 15. februara, Tramp je napisao: „Ove godine se, od proslave sto godina od kada se srpska zastava vijorila nad Belom kućom, okrećemo ka tome da obezbedimo da naredni vek našeg partnerstva bude na sličan način posvećen miru, prosperitetu i slobodi”.

Podsećamo da je 28. jula 2018, zahvaljujući velikom angažovanju srpske diplomatije, u Predstavničkom domu SAD održana svečanost, u prisustvu tadašnje premijerke Ane Brnabić, na kojoj je obeležena stogodišnjica događaja. Istog dana je tadašnji ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot istakao srpsku zastavu na svojoj beogradskoj rezidenciji i napisao uvodnik za „Politiku”, koji je završio rečima „Živela Srbija”. Potonji ambasador SAD Entoni Godfri predao je američku zastavu tadašnjem šefu diplomatije Ivici Dačiću, kao poklon Predstavničkog doma SAD za Muzej srpske diplomatije, koja se i danas tu čuva.

Reprezentativnu monografiju „Kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući” – o 28. julu 1918, objavio je beogradski izdavač „Knjiga komerc”.

Ambasador Godfri i zamenik šefa diplomatske misije SAD u Beogradu Gabrijel Eskobar (kasniji specijalni izaslanik za zapadni Balkan) bili su prve američke diplomate koje su kročile u Dom veterana 2020. godine, više od dve decenije nakon bombardovanja i pozdravili skup „Nova era diplomatskih odnosa – dan kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući”. Prisustvovali su mu i potomci vojvode Stepe, Milunke Savić i Mihajla Pupina.

Taj diplomatski dnevnik sa kolekcijom arhivskih dokumenata, vredne prepiske velikana onog vremena, upućen je sa skupa predsedniku Donaldu Trampu. Odeljenje za javnu diplomatiju Stejt departmenta odobrilo je ambasadi SAD da se na RTS i vodećim televizijskim stanicama zavrti serija spotova pod nazivom „Vi ste svet”, među kojima se najčešće prikazivan spot Vilsona i Pupina koji posmatraju srpsku i američku zastavu koje se vijore, jedna pored druge, na Beloj kući. Usledio je i feljton u 25 nastavaka na osnovu tekstova iz diplomatskog dnevnika na stranicama „Politike”, koji je priredio bard srpskog novinarstva Slobodan Kljakić.

Ovih dana svedoci smo da se strateški dijalog i strateško partnerstvo nastavlja i kroz „Artemis”, svemirski program Nase, čiji je jedan od osnivača bio Mihajlo Pupin, 23. aprila 1915, veliki prijatelj i čovek od poverenja predsednika SAD Vudroa Vilsona.

U zapisima Đorđa Stanojevića, fizičara i velikog prijatelja Nikole Tesle, kaže se da je 1892. godine Tesla srpskoj vladi u Beograd doneo prvi svemirski program na svetu, koji je odmah i započet na Adi Ciganliji, ali je već sledeće godine zaustavljen.

Čast je bila biti organizator posete i domaćin u Beogradu poslednjem živom inženjeru iz grupe „Serbo 7” Davidu Vujiću, jednom od sedmorice Srba koji su radili na Nasinom programu „Apolo 11”. Vujić nam je 2023. doneo ponudu za saradnju na „Artemis” programu i kao svoju poslednju misiju želeo da uspostavi Tesla–Pupin svemirski centar za izučavanje kosmosa u Beogradu. Nažalost, nije dočekao da vidi nedavno pristupanje Srbije „Artemisu”.

Zvezdobrojci Tesla, Pupin i David Vujić zadužili su Srbe i Amerikance, ali i čovečanstvo jer su širili horizonte i domete naše civilizacije. Zato, dan kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući predstavlja sublimaciju svih gestova prijateljstva Srba i Amerikanaca, svetionik je i instruktivni putokaz – ako se ikada iz raznih razloga izgubi kompas, odgovore o pravcu delovanja treba tražiti 200 godina unazad. Treba analizirati dela naših predaka na čijim ramenima se nastavljaju putevi strateškog partnerstva, koje su oni trasirali verujući u istrajnost novih generacija da se sačuva savezništvo koje su kovali kroz oganj i čelik u Prvom i Drugom svetskom ratu. Naročito pred aktuelnim izazovima novih geopolitičkih kretanja i svetskih previranja.

Zahvalnica predsednika Trampa

U oktobru 2020. ambasadorki Ljiljani Nikšić stigla je predsednička zahvalnica Donalda Trampa, kao priznanje bez presedana u diplomatskoj istoriji, koje je šef izvršne vlasti supersile poput SAD uputio ambasadorki u našoj zemlji.

U zahvalnici s Trampovim potpisom se navodi: „Hvala Vam na knjizi ’Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući’. Mi se danas sećamo doprinosa velikog Mihaila Pupina Sjedinjenim Državama i slavimo naše zajedničke vrednosti slobode i nezavisnosti. Radujemo se nastavku saradnje i učvršćivanju dobrih odnosa između naše dve velike nacije i osiguravanju trajne bezbednosti, mira i napretka na Balkanu”.

Piše za Politiku ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije dr Ljiljana Nikšić