Letnji skok koronavirusa na Zapadnom Balkanu

Možda smo zaboravili na nošenje maski i držanje distance, ali koronavirus je i dalje tu. Evropa je ove nedelje beležila blizu 500.000 novozaraženih svakog dana, što je tri puta više u odnosu na kraj maja ove godine, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prenosi RSE.

Po broju novih slučajeva vode evropske turističke destinacije - Portugal, Luksemburg, Francuska, Grčka, Kipar, Nemačka i Austrija, a osetan rast beleži i Zapadni Balkan.

U svim državama regiona, osim u Bosni i Hercegovini, poslednjih dana juna su brojevi zaraženih bili trocifreni.

Razlog novog talasa epidemije stručnjaci vide u popuštanju zaštitnih mera i novim varijantama omikron soja korona virusa koje kruže populacijom.

"Virus će cirkulisati na visokim nivoima ovog leta", ukazao je direktor SZO za Evropu Hans Kluge.

Razloga za oprez ima, ali za paniku ne, jer ne rastu brojevi hospitalizovanih i preminulih.

Zaraženi u najvećem broju slučajeva imaju lakše oblike bolesti, a zdravstveni zvaničnici apeluju na građane da se vakcinišu kako bi umanjili rizik od obolevanja.

Da li je region u novom talasu epidemije?

Porast broja zaraženih u Evropi "preliva" se na Zapadni Balkan, ističe pulmološkinja Slavica Plavšić.

"Od sredine juna, možemo da kažemo da se nalazimo u novom sedmom talasu virusa korona", ukazuje ona.

Dodaje da, prema dosadašnjim pokazateljima tokom epidemije, vrh talasa u regionu "kasni" 15-20 dana u odnosu na zapad Evrope.

"Sada u letnjim mesecima, jako je velika cirkulacija stanovništva. Primera radi, Grčka ima jako visok broj novozaraženih, a mnogo je turista iz regiona, normalno je da će se sve to prelivati. To je neminovnost, kao sistem spojenih sudova", rekla je pulmološkinja.

Zašto rastu brojevi zaraženih?

Dva su ključna razloga za nove slučajeve korona virusa. Prvo, pojavile su se nove podvarijante omikron soja virusa korona.

Oznake podsojeva omikrona koje dominiraju Evropom su BA.4 i BA.5, podaci su SZO.

"Omikron soj je vrlo sklon mutacijama, brzo mutira. Brzo se i prenosi sa jedne osobe na drugu. Njegov reproduktivni broj je 7 - 10. To znači da jedna zaražena osoba može da zarazi između 7 i 10 drugih, za razliku od prethodnih sojeva čiji je reproduktivni broj bio 3 do 4", objašnjava Slavica Plavšić.

Osobina omikrona je, upozorava, i da ostavlja slab imunitet koji kratko traje - nekoliko meseci.

"Tako da jedna osoba koja je već prebolela omikron, u januaru februaru ove godine, sada je ponovo ima šanse da oboli", dodaje pulmološkinja.

U riziku da dobiju omikron su i građani koji su imunitet stekli vakcinacijom.

Nekoliko proizvođača vakcina, uključujući Pfizer, Modernu i Novavax, saopštili su testiraju nove verzije vakcina u cilju bolje otpornosti na omikron soj. Očekuje se da će nove vakcine biti dostupne tokom jeseni.

Drugi razlog za porast broja zaraženih je ponašanje ljudi.

Širom Evrope ukinute su epidemiološke mere, koje su podrazumevale karantin, obavezno nošenje maski, ograničenja putovanja i organizovanja masovnih događaja – poput festivala i koncerata.

A sa letom je počela sezona masovnih putovanja i godišnjih odmora.

U države Zapadnog Balkana ulazi se slobodno, bez kovid-sertifikata, odnosno, potvrda o vakcinaciji, preležanoj bolesti i negativnom testu na virus.

I većina evropskih država je ukinula kovid-sertifikate. Uslovi za ulazak u zemlje EU se redovno ažuriraju, u skladu sa epidemiološkom situacijom.

"Dve godine se gotovo nigde nije putovalo i bilo je malo dešavanja. Ljudi su postali željni svega i u punom zamahu je sve otvoreno. Treba podsetiti građane da je epidemija korone još traje, i da virusi nisu nigde otišli, nego cirkulišu među nama", ističe Slavica Plavšić.

Ko se zaražava, kakvi su simptomi?

U ovom talasu epidemije, simptomi su nalik na jaču prehladu ili slabiji grip.

Klinička slika je lakša, ali zavisi da li je pacijent vakcinisan i da li ima hronične bolesti.

"Oni koji su vakcinisani su u popriličnoj meri zaštićeni, mada mnogo manje nego od prethodnih sojeva. Oni koji nisu vakcinisani, a imaju hronične bolesti, oni mogu biti u većoj opasnosti", objašnjava pulmološkinja.

Iako brojevi zaraženih rastu, podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je tokom ovog talasa u Evropi broj umrlih na dnevnom nivou oko 500, što je znatno niže u odnosu na zimu. Tada se svakog dana registrovalo između 4.000 i 5.000 smrtnih slučajeva.

"Nadamo se da opsežni programi vakcinacije koji su sprovedeni u većini zemalja znače da ćemo izbeći teške posledice sa početka pandemije", rekao je Kluge.

SZO je preporučila građanima da se izoluju ako imaju respiratorne simptome i da nose maske na mestima gde ima puno ljudi. Evropske zemlje su pozvane i da povećaju stopu vakcinacije.
 

Kakvo je stanje u regionu?
 

Crna Gora

U Crnoj Gori su 30. juna registrovana 233 nova slučaja zaraze koronavirusom.

U poslednje dve sedmice broj zaraženih porastao je za 130 odsto, pokazuju zvanični podaci.

Najveći rast beleži se u primorskim gradovima - Budvi, Kotoru i Tivtu, gde je u punom jeku turistička sezona.

Uporedo sa ovim porastom, pada broj hospitalizovanih, pa su na bolničkom lečenju od kovida-19 u Crnoj Gori samo 22 pacijenta.

Zaključno sa 29. junom, u Crnoj Gori je sa dve doze vakcinisano 283.697 građana, a dato je i blizu 100.000 trećih buster doza.

Srbija

Srbija se na kraju juna približila broju od 1.000 zaraženih dnevno - 30. juna je prijavljeno 976 novih slučajeva. U odnosu na pre dve sedmice, brojevi su skočili više nego duplo. Sve epidemiološke mere ukinute su još u martu.

Pulmološkinja Slavica Plavšić apeluje na zdravstvene vlasti da se oglase, uz podsećanje da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu.

"Niko od nadležnih ne rukovodi epidemijom", smatra ona, dodajući da je potrebno da se zdravstveni sistem pripremi za veći priliv pacijenata. Pored ostalog, da se produži radno vreme ambulanti radnim danima i vikendom, i da se testira što veći broj građana.

Institut za javno zdravlje Srbije "Batut" je 1. jula saopštio da se očekuje "postepeni porast" obolelih, bez naglih skokova, kao i da će epidemiološka situacija biti "stabilna" i na "kontrolisanom nivou".

Građanima se preporučuje nošenje maski u zatvorenom prostoru, pogotovo u javnom prevozu i ustanovama, kao i na otvorenom ako nije moguće držati distancu.

Maske su obavezne u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite, a u bolnicama su zabranjene posete.

Novi talas se, prema njegovom mišljenju, može očekivati na jesen ili zimu.

Bosna i Hercegovina

Prema podacima od 30. juna, u Bosni i Hercegovini je registrovano 96 slučajeva zaraze koronavirusom.

Institut za javno zdravstvo u bh. entitetu Federacija Bosne i Hercegovine održao je sastanak istog dana, a jedna od tema bila je i analiza epidemiološke situacije koja je "u pogoršanju".

"U ovom periodu od godinu dana dato je skoro milion i 200.000 doza, i fokus programa vakcinacije protiv kovida-19 bio je na odrasloj populaciji", izjavio je Šef Službe za epidemiologiju u Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH Sanjin Musa.

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske je saopštio da je do 30. juna zdravstvenim ustanovama u tom entitetu isporučeno 385.056 prve, 315.942 druge i 80.926 treće doze vakcina protiv kovida-19.

Kosovo

Na Kosovu su 30. juna bila 592 aktivna slučaja zaraze koronavirusom.

Poslednjih dana, broj pozitivnih slučajeva veći je i do 30 odsto.

Trenutno nisu na snazi nikakve epidemiološke mere, a Ministarstvo zdravlja Kosova je saopštilo da će pratiti nove slučajeve zaraze, sprovoditi testiranje i mobilisati bolničke kapacitete.

Više od 900.000 stanovnika primilo je prvu dozu vakcine protiv  kovida-19, obe doze preko 800.000 njih, a više od 100.000 vakcinisano je i trećom buster dozom.

Evropska unija saopštila je 30. juna da prihvata kovid-19 sertifikate o vakcinaciji, testiranju i lečenju koje izdaju kosovske institucije.

Severna Makedonija

Poslednjeg dana juna u Severnoj Makedoniji prijavljena su 163 nova slučaja zaraze koronavirusom, a dve osobe su preminule.

Sa 800 aktivnih slučajeva, u Severnoj Makedoniji se porast broja zaraženih nivou beleži od druge polovine juna. Prema rečima direktorice Infektivne klinike u Skoplju Milene Stevanović, očekuje se da će brojevi zaraženih na dnevnom nivou i dalje rasti.

U Komisiji za zarazne bolesti, koja preporučuje epidemiološke mere, za Makedonski servis Radija Slobodna Evropa rečeno je da ne žele da spekulišu kako će se kretati epidemija, a da će se mere sprovoditi u skladu sa aktuelnom situacijom.

Komisija za zarazne bolesti preporučuje nošenje zaštitnih maski, držanje distance i češće pranje ruku.

Ukupan broj vakcinisanih u Severnoj Makedoniji je oko 870.000.