Čuvari tradicije: Kosovski vez, umetnost preciznog boda

Članice Udruženja žena "Avenija" iz Lapljeg Sela čuvaju od zaborava tradicionalni kosovski vez, koji predstavalja svojevrsno malo umetničko delo vezilje, preciznim i prefinjenim bodom preneseno na platno.

Detalji i motivi kosovskog veza krasili su odevne predmete, poseteljine,  i služi kao poseban ukrasni detalj, koji se stavljao na vidno mesto, uglavnom na nameštaj, svakom oku na uvid i divljenje.

"Postoje razne šeme kosovskog veza koje datiraju još iz srednjeg veka i još uvek su kod nas prisutne. Nakon Kosovskog boja motiv je bio pretežno crveni božur, koji je simbol našeg stradanja. Postoje sada i drugi motivi koje smo zahvaljući internetu, kontaktima sa sličnim udruženjima i obilazeći razne manifestacije, želeli da prikažemo na našim vezovima", otkriva Gordana Đorić, predsednica Udruženja žena "Avenija" iz Lapljeg Sela.

Da je vez zauzimao posebno mesto u našoj kuluturi svedoče i brojni istorijski izvori, koji otkrivaju da se vezlo još na srpskom srednjovekovnom dvoru.  Naročito je usavršavan u vreme kraljice Jelene Anžujske, a najpoznatija vezilja je monahinja Jefimija. U to vreme osnivane su čak i posebne škole, kako bi se tehnika boda izučavala i prenosila na dolazeća pokoljenja.

Ljiljana Aksić se stara da lepotu kosovskog veza prenosi mlađim generacijama.

"Ovo radim od svoje sedme godine. Učile su ma baba i majka. Kada sam bila dete i vratim se iz škole jedva sam čekala da nešto vezem ili ispletem. Kada sam se udala isto tako, svekrva je tkala i učila me. Volim ovo da radim", priča Aksićeva.

Kosovski vez je opevan i u narodnim pesmama kao i sprave i materijali za vez poput đerđefa, igle, ibrišima, što je arhaični naziv za svileni konac i zlatne srme.

Vezilja Jelena Aksić podseća da je na Kosovu bilo nezamislivo da se devojka uda, a da u miraz ne odnese ručne radove sa motivima kosovskog veza.

"Veoma retko čujem da buduće snaje imaju heklanu i vezenu spremu. Imaju drugu zabavu, telefone, internet i Fejsbuk. Lakše im je da kupe kineski milje koje se ne pere i ne pegla, u odnosu na ovo koje mi radimo", kroz osmeh priča Aksić.

Interesovanje za ovaj vid ručnog rada iz godine u godinu je manji, na šta utiče moderan način života. Đorić ističe da su sva udruženja koja se bave ovim plemenitim zanatom čuvari tradicije.

"Svi nadležni od Ministarstva kulture i ostalih institucija trebalo bi podrže udruženja, kojih ima u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Okupljamo sve one koji žele da se bave ovim lepim zanatom, da li su to mlade devojke ili starije žene koje će im preneti to znanje, jer na takav način očuvaćemo naše bogatstvo u ovim vezovima",  naglasiila je Đorić.

Kosovski vez danas zauzima prestižno mesto na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a žene iz udruženja "Avenija" godinama rade na promociji i očuvanju tradicionalnih vrednosti Srba na Kosovu i Metohiji.