Bolji plan od Vučićevog nemamo, parole i lažna hrabrost se ne računaju

"Razumemo tešku poziciju države pod snažnim spoljnim pritiscima i ucenama u vezi sa Kosovom i Metohijom, podržavamo plan predsednika Vučića u borbi za odbranu vitalnih nacionalnih interesa, tražimo od njega da istraje u zaštiti države i naroda i nudimo svaku pomoć u tom najvažnijem poslu za sve nas".

Ovo je trebalo da bude jedina poruka opozicije juče i danas u parlamentu Srbije. 

Da su lideri SSP, Narodne stranke, Dveri, Zavetnika i Novog DSS, kao najbrojniji i najglasniji oponenti vlasti to izgovorili, da su pokazali političku mudrost, a sa njom i neophodnu svest, zrelost, ozbiljnost i dostojanstvo na najvažnijoj temi zbog koje su došli u Skupštinu, oni lično i njihove stranke ne bi ništa izgubili – naprotiv. Država bi, istovremeno, itekako mnogo dobila. Ali, to su samo pusti srpski snovi. 

Vratimo se u realnost. 

Naravno, "ljuti" opozicionari su uradili sve suprotno. Napravili su ono što se od njih moglo očekivati, a što su ekstremisti u Prištini i svi oni koji Srbiji ne žele dobro priželjkivali i što ih raduje. Bacili su novu so na kosovsku ranu, dodali još jedan klip u državne točkove, a sebe kao izabrane predstavnike manjinskog, ali važnog dela srpskog društva, dodatno su unizili i diskvalifikovali. 

Jovanović, Aleksić, Obradović i ostali opozicioni "kosovski junaci", nasrtanjem na Vučića juče u skupštinskoj sali i pravljenjem cirkuske predstave tamo gde joj nije ni vreme ni mesto, osim svoje plitke politike i prizemnih manira, pokazali su da Aljbin Kurti i njegovi pomoćnici definitivno imaju samo jednog pravog protivnika na političkoj sceni Srbije. Vučiću ta činjenica ne može da godi, to je dodatni džak tereta na njegova leđa.

Nije da ovo nismo već znali, ali nekako uvek tinja nada da smo u stanju da pokažemo bolje lice. Da reprezentativni predstavnici naroda, koji žele da budu alternativa vlasti, mogu da se izdignu iz sopstvenih slabosti, neznanja, strahova, kompleksa, sujete. Da makar kad govorimo o Kosovu ne foliraju, ne mašu praznim parolama, ne razmeću se patetikom i lažnom hrabrošću. 

Milion je razloga zbog kojih Srbija ne može i neće da se odrekne Kosova. Osnovni je jer bi se time odrekla same sebe. Ko to ne razume taj ništa ne razume. Ali, Srbija mora da traži način da preživi cela, da bi u njoj i sa njom živelo i srpsko Kosovo. To je ključ za bravu koja čuva Kosovo. Kosovski zavet preuzeli smo od naših predaka, i najmanje što možemo je da ga ostavimo u ruke budućim generacijama. Zadatak nam je da to uradimo na najbolji način.

Vučić nema kud. Na njemu danas stoji Srbija. Plan koji je izneo mora da uspe uprkos svim žestokim nasrtajima spolja i žalosnim odmaganjima iznutra. Iza tog plana treba svi da stanemo, ako ni zbog čega drugog onda makar zato što niko nije ponudio bolji.

Piše: Miloš Garić, urednik portala Kosovo onlajn