Neizbežne promene u BiH, za napredak ključno eliminisanje unutrašnjih tenzija

zijad bećirović
Izvor: bedrudingusic.wordpress.com

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini održani su 2.oktobra 2022. Birani su članovi tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, 42 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, 98 poslanika Predstavničkog doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, 83 poslanika Narodne skupštine Republike Srpske i poslanici u 10 Skupština kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Izborna kampanja obilovala je brojnim tenzijama, jer produciranje tenzija, mržnje i kasnije menadžiranje mržnje su konstantna među političkim elitama u Bosni i Hercegovini, jer na takav način osiguravaju vlast više od 30 godina. U ovom izbornom ciklusu najveće konfrontacije vodile su se između kandidata unutar istog etničkog korpusa.

Tako se na nivou Republike Srpske glavna konfrontacija odvijala između Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i opozicionih Srpske demokratske stranke (SDS) i Partije demokratskog progresa (PDP) odnosno personalno između Milorada Dodika i Jelene Trivić (PDP), koja mu je bila protukandidat za predsednika Republike Srpske.

U Federaciji Bosne i Hercegovine konfrontacija se odvijala između Stranke demokratske akcije (SDA) i opozicionih stranaka prvenstveno Socijaldemokratske partije (SDP) i stranaka koje su nastale iz SDA kao što je Narod i Pravda (NiP) Elmedina Konakovića. Personalno konfrontacija je bila izražena između kandidata za bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića (SDA) i Denisa Bećirovića (SDP). 

U Hrvatskom političkom bloku, kojeg predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) u okviru Hrvatskog narodnog sabora (HNS), koji okuplja glavninu političkih stranaka sa hrvatskim predznakom osporavana je kandidaturu Željka Komšića, lidera Demokratske fronte (DF) za hrvatskog člana Predsedništva BiH, kojem je protukandidat bila HDZ-ovka Borjana Krišto.

Svi su imali velika očekivanja od izbora i uglavnom su najavljivali pobedu što nije nemoguće u postojećem ustavnom i političkom sistemu u Bosni i Hercegovini, jer se izbori odvijaju na nekoliko nivoa vlasti. Tako imate stranke, koje su na nivou države u koaliciji, a na entitetskom nivou su opoziciji i obrnuto, a da ne govorimo o deset kantona u Federaciji BiH gde su koalicije različite od kantona do kantona.

Zbog prisutnih tenzija i nepravilnosti u izbornoj kampanji posebni timovi Tužilaštva BiH bili su na terenu.

Zabilježene su brojne nepravilnosti i incidenti na biračkim mestima. Možda se najveći "incident" dogodio posle zatvaranja birališta kada je visoki predstavnik u BiH Nemac Kristijan Šmit nametnuo odluke o izmenama izbornog zakona u Federaciji BiH (FBiH), koje se odnose na izbor delegata u Dom naroda FBiH i izmene Ustava Federacije BiH odnosno sve se pokušalo objasniti time da se nametanjem odluka želi odblokirati delovanje Federacije BiH, koja nije implementirala rezultate Opštih izbora iz 2018.godine u protekle četiri godine, a u funkciji još uvek imamo Vladu Federacije BiH formiranu na osnovu rezultata Opštih izbora iz 2014.godine kao i predsednika i dva potpredsednika FBiH. 

Nametanja odluka visokog predstavnika je nesvakidašnji događaj, jer OSCE od država zahteva, da ne menjaju izborna pravila u izbornoj godini, a kamo li u izbornoj noći. Mnogi su se zapitali šta bi se desilo kada bi se nešto tako desilo u Šmitovoj rodnoj Nemačkoj u izbornoj noći ili bilo kojoj državi u Evropi. 

Nametnute odluke otvorile su brojna pitanja, posebno trenutak nametanja odluka ali i uticaj kojeg je na donošenje odluka imalo čelništvo Republike Hrvatske, koje se javno pohvalilo time. Iako je visoki predstavnik izjavio, da nametnuta odluka neće imati veze sa održanim izborima to nije tačno, jer je određen novi broj delegata u Dom naroda FBiH, koji je ključan za uspostavljanje vlasti u Federaciji BiH, koji je u FBiH važniji i od Predstavničkog doma.

Tako sada konstitutivni narodi u Federaciji BiH imaju po 23 člana pojedinačno (Bošnjaci, Hrvati i Srbi), predstavnici Ostalih osam, dok u Veću naroda Republike Srpske konstitutivni narodi imaju po osam delegata, a Dom naroda BiH ima po pet delegata iz svakog naroda. 

Do sada je uvek bio problem kako popuniti Klub Srba i Ostalih u Domu naroda FBiH, a bez popunjavanja tog kluba nije moguće legalno izabrati predsednika/potpredsednike FBiH kao ni Vladu FBiH. Sama disproporcija broja delegata na različitim nivoima skreće pažnju na prisutnu anomaliju, a posebno njihova nadležnost, koja je potpuno različita. Povlačenje vitalnog nacionalnog interesa je moguće za sada na bilo koju temu. Neverovatno je, da nema drugog kruga izbora za članove Predsedništva BiH nego je izabran onaj koji dobije najviše glasova. Isto tako nema drugog kruga za izbor predsednika odnosno potpredsednika Republike Srpske. 

U Federaciji se predsednik i dva potpredsednika biraju u Parlamentu Federacije BiH. I na lokalnim izborima nema drugog kruga izbora za (grado)načelnike opština nego je izabran onaj koji dobije najviše glasova u prvom krugu. Brojne su anomalije političkog uređenja u BiH. U osnovi blokade bi bile eliminisane, da se dogodio povratak stanovništva na predratna ognjišta, aneks VII Daytonskog mirovnog sporazuma samo je delimično realizovan.

Iako su izbori održani u popriličnim tenzijama, manipulacijama, prijavljenim izbornim nepravilnostima, Centralna izborna komisija (CIK) je u subotu (22.10.) proglasila rezultate izbora za sve nivoe vlasti osim za predsednika i potpredsednike Republike Srpske. Centralna izborna komisija, koja organizuje izbore naredila je ponovno prebrojavanje glasačkih listića, koje se nalaze u zatvorenim vrećama na brojnim birački mestima i opština, posebno za izbor predsednika/potpredsednika Republike Srpske. 

Prebrojavanje je još uvek u toku. Očekivanja su, da će doći do ponavljanja izbora, jer su primedbe i žalbe na izborni proces došle i od SNSD-a odnosno Milorada Dodika i SDS i PDP odnosno Jelene Trivić. Ponovno prebrojavanje glasova drastično smanjuje Dodikovu prednost. Navodno se već zna i termin za ponovljene izbora za predsednika/potpredsednike Republike Srpske. Postavlja se pitanje, da li osumnjičeni za učešće u izbornoj prevari mogu učestvovati na ponovljenim izborima. Pozicija predsednika Republike Srpske je najvažnija, jer se preko nje pokreću, usmeravaju i kontrolišu svi politički procesi.  

Uverljive pobede za članove Predsedništva BiH odneli su za bošnjačkog člana Denis Bećirović (SDP), srpskog člana Željka Cvijanović (SNSD) i hrvatskog člana Željko Komšić (DF). 

Za Predstavnički dom Parlamenta BiH iz Federacije BiH najviše poslanika imaće SDA (8), SDP (5), HDZBiH (4), DF (3), NiP (3), NS (2), NES (2), BHI KF (1).

Iz Republike Srpske za Predstavnički dom Parlamenta BiH najviše mandata osvojio je SNSD (6), SDS (2), PDP (2),  po jedan mandat iz RS osvojili se: Lista Nebojše Vukanovića, Demos, SDA i Ujedinjena Srpska.
U Zastupničkom domu Parlamenta FBiH najviše poslanika imaće SDA (26) SDP  (15), HDZ (15), DF (12), NiP (7), Naša stranka 6, NES 5, SBiH (4) i HDZ 1990 (3), HRS (1), PDA (1), BHI KF (1), POMAK (1) i HNP (1).

Na Narodnu skupštinu Republike Srpske najviše mandata imaće SNSD (29), SDS (13), PDP (8), Socijalistička partija - NDP – SNP (5), DEMOS (5), Pokret za državu (5), Ujedinjena Srpska (4), Za pravdu i red - lista Nebojše Vukanovića (4) i DNS (4), Narodna partija Srpske - Darko Banjac - PUS - Prva SDS (3) i SPS (3).

Za Kantonalne skupštine u kantonima sa bošnjačkom većinom najviše glasova SDA osvojila je SDA, a sa hrvatskom većinom HDZ. 

Odmah posle izbora opozicija u Republici Srpskoj predvođena SDS-som i PDP-om dva puta je organizovala masovne proteste zbog izbornih neregularnosti i izborne krađe. Dodik organizuje proteste vlasti u utorak 25.oktobra. U međuvremenu je Evropska komisija predložila da se Bosni i Hercegovini dodeli kandidatski status na vrhu EU u decembru. Njena preporuka nije obavezujuća za Veće EU. Očekivati je da posle dodeljivanja kandidatskog statusa nedavno Ukrajini i Moldaviji taj status konačno dobije i BiH.

Ipak, ključni momenat za političke promene u BiH je ko će biti predsednik Republike Srpske. Ukoliko to bude Jelena Trivić (PDP) to že značiti definitivan odlazak Milorada Dodika. 

Prisutne su različite kombinatorike za buduću vlast. Najrealnije je, da prva promena bude na nivou Bosne i Hercegovine gde bi novo Veće ministara formirale uglavnom novi politički akteri. Moguće su različite postizborne kombinatorike. Ne zaboravimo da su SDA, HDZ i PDP članovi porodice Evropske narodne stranke (EPP). Značajno je mešanje stranog faktora u formiranje nove vlasti.  

O uzavreloj atmosferi u Republici Srpskoj svedoče napadi na RTV BN i njenog direktora i urednika Vladimira Trišića. Radnici kanala su stalne žrtve pretnji i uvreda na društvenim mrežama, čak dotle da osoblje BN televizije nazivaju "nacionalnim izdajicama".

Inače radi se jednom od najkvalitetnijih medija u regionu. Najviše verbalnih zlostavljanja i pretnji putem interneta dolazi od članova i simpatizera SNSD-a u Republici Srpskoj, a najnasilnije su u slučaju kćerke predsednika SNSD-a Gorice Dodik, koja je 12.oktobra 2022. visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita i Vladimira Trišića, označila sa natpisom „Hitler i njegove sluge“. U objavi objavljenoj u martu ona je napala Vladimira Trišića i njegovu porodicu, tvrdeći da će Trišić "žive spaljivati ljude" i da je "monstrum". 

Nije prvi put da porodica Dodik, jedna od porodica najviših političkih funkcionera u zemlji, krši principe slobode medija, niti je prvi put da je Trišić napadnut: fizički je napadnut prije nekoliko godina u Banjaluci, u pokušaju ubistva.

Neizbežne su promene u BiH posle promena u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, na Kosovu. Godinu dana pre izbora sugerisano je Bakiru Izebegoviću, Miloradu Dodiku i Draganu Čoviću da se ne kandiduju na izborima. 

Bakir Izetbegović nije poslušao sugestije i doživeo je izborni debakl od strane Denisa Bećirovića (SDP), Dragan Čoviće se nije kandidovao, dok se Milorad Dodik povukao sa državnog na entitetski nivo i sada se sumnjiči za izbornu krađu. 

Ključno za napredak Bosne i Hercegovine je, da se eliminišu unutrašnje tenzije i urede odnosi sa susedima, jer bez toga nema ekonomskog razvoja i uopšte napretka te zemlje. Ulazak u Otvoreni Balkan je neizbežan, a temelj stabilnosti BiH je rešavanje srpsko-bošnjačkih odnosno bošnjačkog srpskih odnosa, naravno ne na uštrb drugih

Ukrajinska kriza je važan momenat za BiH i EU, jer bi EU konačno mogla doneti odluku o ubrzanom članstvu u EU Bosne i Hercegovine i preostalih zemalja Zapadnog Balkana, jer svakome je jasno da 18 miliona stanovnika Zapadnog Balkana ne može ni po jednom aspektu ugroziti integraciju od 450 miliona stanovnika. U svakom slučaju važno je da se kroz izborni proces regularno izaberu zvaničnici, koji će biti izabrani bez trunke sumnje, a zato je zadužena Centralna izborna komisija BiH ali i svi drugi akteri.
 

Piše prof. dr. Zijad Bećirović, Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Ljubljana