Pet principa za kulturno nasleđe

Manastir Visoki Dečani
Izvor: Kosovo Online

Srpska strana neretko propagira takozvano "ugrožavanje srpskog kulturnog nasleđa“ na Kosovu i nema sumnje da je u mnogim slučajevima ta propaganda bila uspešna, piše u svojoj analizi Koha Ditore. Navodi se da je poslednji takav slučaj uvrštavanje manastira Dečani na spisak sedam najugroženijih spomenika u Evropi "Europa Nostre“.

Izgleda da će kulturno nasleđe biti jedna od tema budućih sastanaka u okviru dijaloga Kosovo-Srbija. Ovo pitanje je čak već pokrenuto i u Vašingtonskom sporazumu, kao i u „non pejperima“ koji poslednjih dana privlače našu pažnju.

Veoma je važno da u procesu dijaloga zemlja ima neophodnu pripremu i sredstva kako bi zaštitila i izbegla dalju politizaciju kulturnog nasleđa u zemlji.

Veoma je jasno da srpska strana koristi kulturno nasleđe kao politički instrument za postizanje svojih političkih ciljeva, kakvi god oni bili: destabilizacija Kosova, zamrznuti konflikt, podela ili nešto drugo.

Imajući u vidu čitavu situaciju, veoma je važno da Kosovo bude pažljivo, proaktivno i da ima jasan stav u svim formatima diskusija u vezi sa ovim problemom.

Sa ciljem izgradnje valjanih argumenata, kosovska strana – kao strana odgovorna za očuvanje kulturnog nasleđa – mora da sledi ovih pet konkretnih principa.

Štaviše, ovi principi će pružiti mogućnost da se suprotstavi politizaciji kulturnog nasleđa, dajući mu ulogu katalizatora za društveno-kulturni i ekonomski razvoj, društvenu koheziju i pomirenje između zajednica.

Kosovo je napravilo svoje kompromise koje je već sprovelo bez ikakvih uslova. Aneks 5: „Kulturno i versko nasleđe“ plana Ahtisarija, kao proizvod kompromisa, garantuje Srpskoj pravoslavnoj crkvi prava, privilegije i imunitet ukoliko SPC ove odgovornosti izvršava u skladu sa zakonodavstvom Republike Kosovo i ukoliko ne narušava prava drugih.

Ovaj plan obezbeđuje Srpskoj pravoslavnoj crkvi pravo upravljanja i pristupa imovini i ističe da kosovske vlasti mogu imati pristup njenim objektima samo nakon prethodnog dogovora sa SPC ili u slučaju naloga izdatih od nadležnih organa a u slučaju sumnje da postoje moguće ilegalne aktivnosti.

SPC, u poređenju sa ostalim verskim zajednicama, uživa i fiskalne privilegije jer je izuzeta od poreza za sve ekonomske aktivnosti, uključujući i porez na uvoz i izvoz.

Pored toga, Republika Kosovo garantuje i fizičku bezbednost na svim lokalitetima, sa posebnim jedinicama kosovske policije.

Planom je predviđeno i određivanje zaštićenih zona sa ciljem garantovanja, kako piše, funkcionisanja i mirnog blagostanja, zaštite istorijskog, kulturnog i prirodnog okruženja i monaškog života sveštenstva.

SPC je deo mehanizma koji se naziva Savetom za nadzor i sprovođenje, čiji su deo i institucije Kosova kao i međunarodne, a čiji je zadatak da nadgleda i pomaže u sprovođenju odredbi proisteklih iz Aneksa 5. Sve ove odredbe se sada u većoj meri sprovode na terenu. Sve ove činjenice treba pregledati i preneti posrednicima uključenim u dijalog.

Bezuslovni povratak kosovskih artefakata koji se čuvaju kao taoci u Srbiji od 1999. godine.

Godine 1999. zbog izložbe, Srbija je iz Kosovskog muzeja uzela 1.248 arheoloških i etnografskih artefakata koji, sa izuzetkom Boginje na prestolu, nikad nisu vraćeni na Kosovo.

Povratak ovih artefakata jedna je od obaveza iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana. Kao što je poznato, Srbija nije prihvatila Ahtisarijev plan i, shodno tome, nije ni ispunila obaveze koje proističu iz ovog plana. Kosovska strana mora da pokrene ovo pitanje i treba da insistira i postavi uslove kako bi ostvarila svoje pravo: povratak artefakata u zemlju porekla.

Sveobuhvatan pristup spomenicima

Kulturno nasleđe bi trebalo da bude dostupno svim građanima bez razlike – lokalnim zajednicama, naučnicima i svima onima koji žele pristup kosovskom kulturnom nasleđu.

Iako SPC, sa Aneksom 5, uživa sva prava upravljanja svojom imovinom, ona treba da garantuje sveobuhvatan i potpun pristup. Konvencija Ujedinjenih nacija o kulturnom nasleđu poziva na preduzimanje mera za uključivanje zajednica u upravljanje kulturnim nasleđem. Prema članu 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, „svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu...“.

Dakle, o ovom principu se ne može pregovarati, jer je to osnovno ljudsko pravo. Takođe, ovo pravo je u skladu sa Ahtisarijevim planom. Član 1 Aneksa 5 ovog plana zahteva da sprovođenjem svojih prava i koristi, SPC ne sme da narušava prava drugih.

Kulturno nasleđe treba proceniti iz novih pluralističkih perspektiva koje će se koristiti da izazovu nacionalni (nacionalistički) narativ.

Sadašnji diskurs je snažno ugrađen u predstavljanje čvrstih kulturnih identiteta, pa samim tim i čvrstih narativa.

SPC je zabarikadirana u narativu o crkvama i manastirima povezanim sa srpskom istorijom i identitetom i jedini projekat ovog narativa je potpuna izolacija ovih mesta do stvaranja zona sa statusom eksteritorijalnosti.

Ali, pokazalo se da je ovaj pristup isključiv za društveno-kulturno okruženje.

Pristupi 21. veka pokazuju da se upseh povezuje sa raznolikošću narativa. Nijedna politika očuvanja kulturnog nasleđa neće funkcionisati bez značajnog uključivanja zajednica koje živi na tom području.

Da bi se to postiglo, mora se promeniti perspektiva. SPC treba da bude otvorena za komunikaciju sa lokalnom zajednicom i da teži promeni odozgo da dole, fokusirajući se više na nove ideje i značenja, kako bi se kulturno nasleđe odrazilo na zajednicu i kako se ne bi sagledalo kao statična prošlost, već kao kontinuitet – dakle i sadašnjost – sa novom ulogom u stvaranju mostova saradnje i povećanju međusobnog poverenja. Važan preduslov za ovo je da Pravoslavna crkva odustane od toga da bude centar propagande Vlade Srbije.

Uravnotežen razvoj, zaštita nasleđa i nove mogućnosti za zajednice

Jasno je da su danas istorijska okruženja izazvana raznim i često nekontrolisanim razvojem u infrastrukturi, životnoj sredini i industriji.

Izazov je kako sačuvati netaknuti istorijski integritet suočen sa ovakvim razvojem. Zakon o posebnim zaštićenim zonama ograničio je ili zabranio mnoge aktivnosti koje bi mogle da utiču na istorijski integritet ovih zona.

Međutim, kao u slučaju manastira Dečani, posebno zaštićeno područje pokriva oko 800 hektara, od čega je deo u vlasništvu lokalne zajednice.

Kao rezultat toga, lokalnoj zajednici je uskraćeno pravo da ima koristi od sopstvene imovine. Institucije treba da se posvete izradi prostornih planova koji pružaju nova inovativna rešenja, koja stvaraju mogućnosti od kojih zajednice imaju korist i koje uravnotežuju ekonomski razvoj, očuvanje istorijskog okruženja i očuvanje biodiverziteta.

Piše: Salji Šoši, direktor organizacije 'Kulturno nasleđe bez granica"

Poslednji Janjičar
10. Maj 2021.
Iskreno Pomirenje
Iskreno Pokajanje
Iskrena Sloboda
Iskreno Uvažavanje
Iskreno Pomaganje
Iskrena Tolerancija
Iskrena Bezbednost
Iskrena Milost jednih prema drugima koja nažalost ne postoji.

Ahtisaari nije mogao pisati neke stvari iz svoje glave bez onih koji su dobro upućeni u problem.

I još puno toga bez čega se ne može živeti.