Povratak ZB6

Veton Suroi
Izvor: Ekonomia Online

Kosovo i Srbija imaju šansu od sledeće nedelje da vide povoljniji i pokretački kontekst za normalizaciju međusobnih odnosa - normalizacija čitavog Zapadnog Balkana.

1.

Nedostajali su baloni, konfete i šampanjac, ali su se prošle nedelje ministri spoljnih poslova šest zemalja Zapadnog Balkana dogovorili da njihovi šefovi, šefovi vlada ili država, u Berlinu, 3. novembra, potpišu tri sporazuma pod nazivom "mobilnost". Na Samitu Berlinskog procesa, kojim sada predsedava nemački kancelar Olaf Šolc, lideri šest zemalja Zapadnog Balkana morali bi da potpišu tri sporazuma – o slobodnom kretanju sa ličnim kartama, o priznavanju univerzitetskih diploma i stručnih kvalifikacija. Prema rečima nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, ovi sporazumi će značiti da građani Kosova i Bosne i Hercegovine mogu da putuju jedni drugima sa ličnim kartama, da diplomci u Albaniji mogu da nastave postdiplomske studije u Severnoj Makedoniji,

I, na kraju sastanka šefova diplomatija, Nemac je izdao saopštenje u kojem se posle dužeg vremena navodi ime ove grupe koja je potpisala ili se očekuje da zvanično potpiše 3. novembra ZB6, skraćeno od zapadnobalkanske šestorke. Za mnoge je ovo važna simbolika; činjenica da šestica (država ili partnera ili entiteta – zovite ih kako hoćete) određuje ravnopravnost učesnika u njoj.

Ali, čini mi se da u ovom geopolitičkom trenutku, Evrope i sveta poremećenog ratom Rusije protiv Ukrajine, ZB6 kao denominacija ima još jednu posebnu težinu, a ona leži u konceptu totaliteta i dualnosti. S jedne strane, šest zemalja Zapadnog Balkana čine skup država koje još nisu regulisale međusobne odnose – odnosno, prema opisu rečnika EU, one još ne žive na prostoru od "četiri evropske slobode" (kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga). S druge strane, ova celina ne može biti deo "četiri evropske slobode" EU ako to ne može sebi da obezbedi.

2.

Koncept dvojne celine može izgledati kao deo balkanskog ezoterizma, gde mala grupa ljudi zainteresovanih za političke nauke uživa u izmišljanju novih naziva za još nedefinisane procese.

Ali mi smo već u fazi opipljivosti, gde, na primer, lična dokumenta postaju ilustrativna za brzinu i lakoću rešavanja drugih problema koji su pre samo nekoliko meseci izgledali nerešivi. Dakle, ako lična karta nekog od šest državnih organa važi u celini, onda bilo šta drugo što ima zajednički, merljivi evropski standard (registarske tablice, institucija koja procenjuje hranu, organ koji utvrđuje naziv porekla vina) imaće pravnu valjanost i poštovanje. A to znači da paprika iz Tetova može da pređe sve granice bez dodatne kontrole, da registarske tablice Republike Srbije ne dobijaju nalepnice na graničnim prelazima Kosova, a da vino iz Orahovca može slobodno da se prodaje u Nišu.

U ovom kontekstu, Kosovo i Srbija su, na primer, ojačali instrumente podrške koji će dovesti do normalizacije ne samo između njih, već i u celini ZB6. A ovo bi moglo da bude veliko olakšanje da ne moraju da vezuju noge, kao do sada, uz višegodišnje pregovore o pitanjima kao što su lične karte ili registarske tablice.

3.

U stvari, ID su dobra ilustracija kontekstualne razlike. Kosovo i Srbija vode pregovore o slobodi kretanja od 2011. godine, a tek tokom leta 2022. usledio je sledeći ciklus krize i američkog i evropskog posredovanja da bi se olakšala situacija oko (naizgled) trivijalnog pitanja koje je bilo propratno pismo za nosioce ličnih karata Kosova. Ali, tihom diplomatijom i diskretnim pregovorima, nemačka vlada je, preko svog specijalnog izaslanika Zaracina, uspela da otključa nacrt sporazuma sastavljen pre skoro dve godine i iznese za sto pomirenje šest zemalja Zapadnog Balkana.

Zašto je to bilo moguće sada, a ne više od deset godina? Ako izuzmemo zamor neproduktivnim pregovaračkim procesom poput briselskog, postoje dva važna elementa promene. Jedan je meta. Ideja o četiri slobode ZB6 dogovorena je na samitu u Sofiji 2020. sa ciljem da Zapadni Balkan 2024. ima zajedničko regionalno tržište. Takva situacija učinila bi zemlje celog Zapadnog Balkana sposobnim za integraciju u EU kao celinu, sa EU mernom kutijom. Drugi karakterističan element je odlučna diplomatija unutar cilja. Dakle, umesto decenije prelaska sa jedne teme na drugu bez ikakve mape puta do odredišta, nemačka diplomatija je pokazala da može da pruži pomoć potrebnu da se prepreke prevaziđu jedna po jedna.

4.

Može se čak desiti da od prvog dana posle sporazuma nastane neki problem u primeni sporazuma. Ali ovo ne bi trebalo da obeshrabruje. Naprotiv, rešavanje problema implementacije samo po sebi će ukazati na diplomatska ulaganja i potrebu za većom posvećenošću budućim sporazumima. I toliko su ambiciozni da bi mogli da budu najveća transformacija koju je region Zapadnog Balkana ikada imao. U narednim nedeljama i mesecima, kako je i sama šefica nemačke diplomatije upozorila, zemlje Zapadnog Balkana moraju da se nose sa svojom totalnošću iz kutije najmanje dva bezbednosna izazova. ZB6 će imati pred sobom zadatak Zelene agende za ovaj region, koja u ubrzanom obliku mora kroz ulaganja u obnovljivu energiju istovremeno zaštititi životnu sredinu ovog prostora i stvoriti nezavisnost od uglja i nafte i gasa. A, ZB6 će imati zadatak pred sobom koji je, takođe, već zvučao kao bezbednosni izazov: kako zaštititi šest zemalja od sajber napada, koji su, kao u Albaniji ili Crnoj Gori, u određenom periodu paralizovali javne servise?

Već se ponavlja izreka, koja bi trebalo da je Ajnštajnova, da ako ne možete da rešite problem morate da proširite kontekst da biste ga rešili. Kosovo i Srbija, ali i ceo region, od sledeće nedelje mogu da se nađu u povoljnijem kontekstu za normalizaciju međusobnih odnosa.

Izazov je mnogo veći nego pre deset godina: već se govori o normalizaciji čitavog Zapadnog Balkana.

Piše: Veton Suroi, pisac i publicista