Teško vam je da shvatite, ali taj dan će doći!

Jedan od najsjajnijih trenutaka Aljbina Kurtija u kosovskom parlamentu bio je rasprava o Specijalnom sudu. Tada je, iz udobnosti opozicije, obećao optuženima u Specijalnom sudu da ih kad Samoopredeljenje dođe na vlast neće predati Specijalnom sudu u Hagu.

Odličnom glumačkom predstavom, Aljbin se obratio premijeru:

„Tači dopušta Tribunal jer misli da i sam tamo neće završiti. Ako bi međunarodni prijatelji hteli da pomognu Kosovu, neka učine to tako što bi rekli Hašimu Tačiju da će i on tamo završiti. Jer ako bi to bilo rečeno premijeru Kosova da će i sam završiti tamo, ne bi bilo suda! Ali je njegova nada da neće otići, nego idu njegovi prijatelji, znači: imamo veliki izazov pred nama na koji treba da odgovorimo.”

Mnogi od nas koji smo to čuli pomislili smo da je svaka Aljbinova reč istinita. Osim njegovog obećanja da ih Samoopredeljenje neće predati kad dođe na vlast. Sva sumnja u prošlosti koju smo imali o Aljbinu Kurtiju i Pokretu odnosila se na njihovu sposobnost da ostvare ono što kažu.

Da li je moguće da ih mala, siromašna i nerazvijena država, oslobođena od strane međunarodnih sila, odbije? Da li je to samoodređenje! Radikalizacija stavova, nepoznavanje zahvalnosti oslobodiocima i mirotvorcima i prevelika i preuranjena potražnja za njima? Da li je nasilje marksističko sredstvo za političko odbacivanje?

Sve ove dileme naterale su nas da, uprkos divljenju neuporedivom političkom diskursu, sumnjamo u Aljbina Kurtija. Mnogi ljudi koji ga nisu glasali ipak duboko u sebi imali simpatije prema njemu. Oni su kod njega videli izuzetan karakter, neuporedivu političku životinju sa primamljivim filozofskim iskustvom, neugašenu žeđ za znanjem i monašku volju za borbom protiv zla. On je sasvim suprotno od ostalih kosovskih političara. Mrzi vrhovnog poroka plitkosti.

Nikada mu to nije bilo dovoljno. Međutim, danas, se njegova izreka "teško je vama da shvatite ali doći će taj dan” čini relevantnijom nego ikad.

Pogledajte samo broj birača Samoopredeljenja tokom godina pa se uverite koliko je blizu taj dan. U 2010. za njih je glasalo 88.000 birača, u 2014. bilo je 99.000 birača, a 200.000 birača u 2017.! Udvostručenje za dve godine je pokazatelj da taj „dan dolazi“. Ništa ne može zaustaviti rastući trend Samoopredeljenja.

Ali postoji velika opasnost, a to dolazi iz karaktera Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja. Upravo ta opasnost dolazi od njegovih crvenih linija koja postavlja Samoopredeljenje! Upravo te crvene linije Samoopredeljenje biće crvene linije za nadu njegovih pristalica. Da se to ne bi dogodilo, Aljbin treba da promeni nekoliko stvari. Stendal je nekad rekao "jučerašnja misao može se pretvoriti u mog današnjeg tiranina ako se tvrdoglavost pretvara u svrhu".

Nada svih pristalica Aljbina Kurtija da ga vide u vlasti ne može se zanemariti u ime nefleksibilnih principa. Aljbin smatra da je veoma teško naći sebi sličnog dvojca u kosovskoj politici, ali primoran je na ustupke. Samoodređenje još nema luksuz uspostavljanja nepromenljivih crvenih linija. To bi bilo protivno dugogodišnjoj težnji njegovih pristalica koji se raduju danu nade.

Naime, Samoopredeljenje je postavilo crvene linije prema svakoj političkoj stranci na Kosovu, osim prema DSK-a. U budućoj vlasti vidi samo jednog potencijalnog partnera.

Međutim, budući da je tako rigidno, stavljajući crvene linije na koaliciju ABK-SDP ili čak na Inicijativu i ANK, stavlja se u vazalni  odnos konzervativaca DSK-a, što nije ni logično ni neophodno.

Samoopredjeljenje se mora takmičiti samostalno, u nikakvoj predizbornoj koaliciji sa DSK. Uz to, trebalo bi proglasiti crvene linije (nemogućnost koalicije) samo sa DPK. Takva odluka Samoopredeljenja  omogućila bi saradnju sa dve druge gore spomenute koalicije, ali bi umanjila i neshvatljivu euforiju DSK-a koja ne prihvata nikakav kompromis. Jedini izbor Samoopredeljenja je da pokaže snagu i dostojanstvo. U ličnosti Aljbina Kurtija je da meri realne snage.

Na poslednja tri izborna ciklusa na Kosovu glasalo je manje od 800 hiljada birača, od kojih glasači albanskih stranaka brojčano nesu više od 650 hiljada glasova. Dakle, vrlo je malo glasača i siguran sam da će se trend od 200.000 birača koji su na izborima 2017. glasali za Samoopredeljenje zadržati i na ovim izborima. Naravno, kada ne bi došlo do rascepa, frakcija koja se sada naziva Socijaldemokratskom partijom, taj bi se broj popeo na 250.000, međutim i njihovim odlaskom, taj broj ne bi pao ispod 200.000 birača koji će glasati za Samoopredeljenje.

Dan dolazi Aljbine. Sada nam morate dokazati da smo pogrešili kad vam nismo verovali!

Piše: Ermal Muljosmani
Kolumnista GazetaEkspress