Trka za poslednje mesto

Demuš Šaša
Izvor: Facebook

Kosovu je potrebna drugačija opozicija. Inspirišuća opozicija, a ne omalovažavajuća opozicija. Opozicija koja se bori protiv statusa kvo, a ne ona koja ga čuva. Opozicija koja otvara nove horizonte mogućnosti za budućnost, a ne ona koja nas drži zaglavljenima u prošlosti. Zemlja će imati koristi od opozicije koja zasenjuje vlast, a ne od one koja je degradira na njihov nivo.

Kada je 25. marta 2020. godine oborena prva Kurtijeva vlada, definitivno smo svi očekivali da će Kurti, Tači, Mustafa, Osmani biti glavni ljudi dana, ali apsolutno niko nije očekivao da će zvezda dana biti bivši poslanik Hadži Šalja.

Verujem da je to bila naša greška jer smo potcenili nekoga ko ima nadimak "Topi". I u tom smislu je tog dana ispaljena lopta. Ne verujem da je i bivši poslanik Šalja, zvani Topi, bio svestan da će taj dan eksplodirati i ući u istoriju svojom izjavom da "virusa nade više neće biti od danas”.

Ali takav je i život lopte, nikad se ne zna kada će pogoditi. Međutim, reakcija javnosti na ovu izjavu bila je trenutna i intenzivna. Topi je pokrenuo javnu lavinu. To se dogodilo, ne zato što je bivši poslanik Šalja rekao nešto izuzetno, već zato što je javno otkrio šta sve njegove kolege misle privatno.

S druge strane, da budem fer prema bivšem poslaniku Šalji, ne verujem da je mislio baš ono što je rekao. Ova njegova jezička greška bila je posledica njegovog ograničenog iskustva u bilo kom složenijem dijalektičkom poduhvatu. Treba napomenuti da Topi nije baš fin. Verovatno je da bi bivši poslanik Šalja, da može da vrati vreme, izabrao drugačiji rečnik. Međutim, iako bi verovatno promenio rečnik, uveren sam da bivši poslanik u potpunosti stoji iza suštine koju je saopštio, a to je da je za opoziciju Kurtijeva vlast bila opasnost kojoj je trebalo stati na put.

Šalja je ispravno uvideo opasnost od Kurtijeve vlade i uprkos kratkotrajnom uspehu zaustavljanja Kurtijeve vlade, posle nekoliko meseci nije uspeo da bude ponovo izabran za poslanika, a ostalo je istorija. I dok je bivši poslanik sada deo istorije, njegove reči i danas žive u opoziciji Kurtijeve vlade. U stvari, suspenzija nade postala je kredit opozicionizma. U izvesnom smislu, bivši poslanik Šalja postao je apostol opozicije.

Tako je, posle odlaska bivšeg poslanika Šalje, savremena opozicija nastavila da pobožno negira nadu građana. Svojevrsni krstaški rat protiv napretka na Kosovu. Da bi se ovo razumelo, mora se pogledati ponašanje opozicije ispred tri stvari od velikog javnog interesa koje su u poslednje vreme dominirale: provera u pravosudnom sistemu, povlaćenje sredstava iz Penzionog fonda i obrazovanje.

Prvo, provera. Dakle, celo naše društvo razume u kakvom je teškom stanju naš pravosudni sistem. Posledice slabog pravosudnog sistema se manifestuju u svim oblastima života. One ometaju naše integracione procese, podstiču nekažnjivost u državnim institucijama, narušavaju poslovnog okruženja i sprečavaju direktna strana ulaganja. Ali ne samo to: nedostatak efikasnog pravosudnog sistema košta života devojaka, žena i porodica na Kosovu.

Eksperti u ovoj oblasti, kao što je Kosovski institut za pravosuđe, dosledno su identifikovali proveru u pravosudnom sistemu kao najefikasnije rešenje za unapređenje vladavine prava na Kosovu. Samoopredeljenje već dugo obećava da će sprovesti proveru. Tako je pravda bila glavna reč poslednje izborne kampanje Samoopredeljenja. Za građane je provera nada za reformu pravosudnog sistema, ali za opoziciju nada je opasnost. Zato se ona tome usprotivila. Neki su se tome otvoreno usprotivili, dok su neki kamuflirali svoju opoziciju, ali je u suštini opozicija objavila rat proverama.

Drugo, Penzioni fond. Dakle, većina nas razume da povlačenje novca iz penzionog fonda nije rešenje za trenutne ekonomske poteškoće. Novac iz Fonda nije rešenje ni za sebe ni za našu ekonomiju. Stručnjaci iz te oblasti, poput Instituta GAP, dosledno su se protivili povlačenju penzione štednje. Dok prethodne vlade nisu uspele da obuzdaju ovu populističku požudu, današnja većina se i dalje opire pozivima da se ukine Penzioni fond. Ali opozicija nije zainteresovana za Fond, zainteresovana je da eliminiše rizik ove većine, pa je u borbi protiv "virusa nade" odlučila da militarizuje i naše penzijske doprinose.

Treće, štrajk u obrazovanju. Dakle, čitavo naše društvo razume u kakvom je teškom stanju naš obrazovni sistem. Posledice slabog obrazovnog sistema garantovale su nam poslednje mesto u svetu po kvalitetu obrazovanja. Loš kvalitet obrazovanja rezultat je pogrešne obrazovne politike, gde smo umesto učenika ulagali u školske zgrade, a umesto u kvalitet nastavnika kupovali lojalnost birača. Stručnjaci u ovoj oblasti, poput KEC, ORCA i EdGuarda, kontinuirano su alarmirali loš kvalitet obrazovnog sistema. Poboljšanje kvaliteta obrazovanja bilo je jedno od obećanja Kurtijeve vlade. 

Dakle, da rezimiramo, opozicija svojim opozicionim delovanjem želi da nas ubedi da je pravosudni sistem odličan, obrazovni sistem kvalitetan, a penzije luksuz. Shodno tome, provera je nepotrebna, treba povećati plate nastavnika i potrošiti penzije. Drugim rečima, recept za državno samoubistvo.

Ono što želim da kažem sa ova tri primera je da je opozicija dugo vremena smatrala Kurtijev neuspeh svojim ciljem. Njihova cela opklada i politička posvećenost nije da predlažu progresivne javne alternative, već da obezbede Kurtijev neuspeh. Mora propasti da bi nada umrla. Mora da propadne, da bi se građani uverili da Kurti ne može da ponudi bolje od onoga što je opozicija ponudila u svojoj vlasti. Dakle, u izvesnom smislu, opozicija je odlučila da se takmiči za poslednje mesto.

U tom smislu, Kurti mora propasti u svakom pokušaju reformi. Mora da propadne u upravljanju pandemijom, mora da propadne u proveri, mora da propadne u Fondu, mora da propadne u sprečavanju povećanja cena, mora da propadne u obezbeđivanju električne energije i mora da propadne ispred Saveza samostalnih sindikata. U izvesnoj meri takva negativna agenda je razumljiva. Opozicionizam se nikada ne može odvojiti od kritike vlasti. To je normalno u celom svetu, ali problem sa opozicionizmom na Kosovu je što ide u krajnost.

Dakle, negativna agenda opozicionizma je u potpunoj neravnoteži sa formulisanjem progresivne opozicione politike. Pozitivna opoziciona agenda praktično ne postoji. Ono što postoji je bogat repertoar - "nade više neće biti“, "o čoveče, evo ga k***“ i "Aljbin Kurti može da me uhvati samo za k***". Stoga, u konkurenciji sa ovim rečnikom, optužbe za "diktatorsku državu” i "autoritarni režim” počinju da se normalizuju kao umereni opozicioni diskurs.

Kosovu ovo ne treba. Kosovu je potrebna drugačija opozicija. Inspirišuća opozicija, a ne omalovažavajuća opozicija. Opozicija koja se bori protiv statusa kvo, a ne ona koja ga čuva. Opozicija koja otvara nove horizonte mogućnosti za budućnost, a ne ona koja nas drži zaglavljenima u prošlosti. Zemlja će dobiti od opozicije koja zamrači vlast, a ne od one koja je degradira na njihov nivo.

Piše: Demuš Šaša, izvršni direktor Instituta EPIK