Ukoliko Beograd i Priština održe obećanja data u Ohridu, nastaviće put ka EU

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, publicista

Nakon Drugog svetskog rata, najteži epicentar ratnih zbivanja u Evropi koji potresa čitav svet iz Ukrajine preti da se proširi širom zemaljske kugle. Ovoga puta na sceni je borba velikih sila za ekonomsku prevlast. Kao ni u dosadašnjim svetskim ratovima, naše tlo nisu mimoišli ni strah ni strepnje. Kosovo je sada bure baruta, varnice se umnožavaju svakodnevno, i to kada čovečanstvu preti opasnost od upotrebe najmodernijeg savremenog oružja, a posebno nuklearnog, koje kosi sve što je priroda stvorila. Jedina garancija koja nam uliva nadu da se to neće desiti jesu tajni tihi diplomatski pregovori daleko od reflektora i očiju običnog čoveka.

Što pre odnose uravnoteže SAD i Ruska Federacija, pre će i čovečanstvo ugledati svetlost mira. Dok svetske sile traže svoje mesto pod suncem, uz svakodnevni apel za mir od strane Kine i Indije, do tada NATO i RF na tlu Ukrajine razgovaraju oružjem. Rezultat takvog razgovora su svakodnevne ljudske žrtve.

Poneseno takvom slikom, državno rukovodstvo Srbije je na Ohridu, 18. marta, pod pokroviteljstvom EU i SAD kao posmatrača, prihvatilo principe pod kojima će se implementirati Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Iako se do dogovora došlo nakon izmena sadržaja teksta, i to tek nakon maratonskih pregovora, nije isključeno ni zatezanje sprovođenja dogovorenog iz Ohrida, i to, pre svega, od strane Prištine, koja je dogovor dočekala agresivnim ponašanjem političkih partija registrovanih u Prištini.

Borelj, šef diplomatije EU, u Ohridu je kategorično upoznao novinare s činjenicom da, ukoliko Beograd i Priština ne ispune obaveze iz Aneksa implementacije dogovora, primeniće se političke i ekonomske sankcije. Politički će se obustaviti proces pristupanja EU, a ekonomski se preseca svaki vid finansiranja prema strani koja se ne bude pridržavala dogovora.

Prvi i osnovni korak koji je dogovoren u Ohridu, a proizilazi iz Briselskog dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, jeste formiranje ZSO od strane Prištine, naglasili su predstavnici EU, kao i SAD. Koliko su Kurti i njegovi saradnici shvatili značaj ovog dogovora, teško je reći.

Ono što će sve strane, od domaćina do svetskih državnika, pamtiti sa ovog pregovaračkog samita u Ohridu jeste što se Briselski sporazum oživeo i što je usmenim putem potvrđen Aneks kako nastaviti implementaciju Briselskog sporazuma, potpisanog 2013. godine. Jedan od najznačajnijih principa jeste implementacija sporazuma o formiranju ZSO.

Ma koliko se danas oglušuje o međunarodno javno pravo, veoma je važno što upravo ovaj princip nije dobio prećutni status klimanjem glave, iako se to evropskim dokumentom od Srbije decidno ne traži. U knjizi profesora Milenka Kreće „Međunarodno javno pravo”, u delu Oblici i nazivi međunarodnih ugovora, naglašava se sledeće: „Međunarodno pravo ne predviđa poseban oblik sklapanja ugovora. Kako se u međunarodnom pravu glavni naglasak stavlja na nameru stranke bez propisivanja posebne forme, stranke su slobodne da izaberu formu koju žele pod uslovom da njihova volja jasno proizilazi iz konkretne forme.”

Drugim rečima, ugovor može biti zaključen u pismenoj ili usmenoj formi, pa čak i prećutno.

„U savremenim uslovima preovladava pismeni oblik. U članu 2 konvencije o ugovorima i pravu zahteva se izričito pismen oblik. Ovo rešenje usvojeno je u interesu jasnoće a ne da bi se osporila pravna snaga usmenog sporazuma. Usmeni sporazum može biti postignut kroz odgovarajuće izjave nadležnih organa”, piše Kreća.

Dakle, korak napred u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine napravljen je u Ohridu. Svakako, predsednik Srbije nije dozvolio da upadne u zamku i da prećutno dâ saglasnost za priznavanje Kosova. Stoga je pred novinarima još jednom naglasio: „Nisam za Kosovo u UN i nikada neću priznati nezavisno Kosovo i neću učiniti ništa u njihovu korist.”

Sa najmoćnijima u svetu, SAD i EU, izborio se za očuvanje mira, što je najvažnije u ovom trenutku, ogradivši se da čak ni sklopljen sporazum ne bi značio priznanje Kosova.

Dakle, ukoliko Beograd i Priština održe obećanja data u Ohridu, uspostavljajući normalizaciju odnosa, nastaviće put ka EU. U protivnom, kako je naglasio Borelj, mogu očekivati političke i ekonomske sankcije. Osnovni i prvi korak svakako je formiranje ZSO od strane Prištine. Prvi signali o poštovanju dogovora Prištine već danas stići će iz Brisela.