Ustavni "prekid vatre"

Agron Bajrami
Izvor: Koha ditore

Opasnost je privremeno izbegnuta i zemlja ima nekoliko nedelja da razmisli o tome kako da izbegne transformaciju političke drame u opštu društvenu tragediju, ranu takve vrste da bi joj trebati dugo da se zaleči, pa čak i kada zaleči, ostavila bi duboko trajne ožiljke.

Odluka Ustavnog suda da privremeno suspenduje predsednikovu uredbu o novom premijeru  je privremeno zaustavila političku krizu.

Kao što su mnogi primetili, odluka je sprečila prelazak na novu fazu političkog sukoba između parlamentarnih stranaka, mnogo opasniju i štetniju za zemlju.

Bez ove odluke Ustavnog suda, u subotu bi nas mogla dočekati nova Vlada koju je izglasala većina poslanika Skupštine i Vlada u ostavci koja bi tvrdila da se njen mandat nastavlja do konačne odluke Suda.

A sa narodom u sredini, koji još ne razume zbog čega je bilo potrebno da politička kasta obori vladu u vreme pandemije.

S obzirom na dramu kakvu smo imali poslednjih nedelja sa Kurtijevom vladom, teško je zamisliti kako bi izgledao sukob već neprijateljskih političkih tabora u situaciji kada zemlja nema jednu, već dve vlade koje bi se pozivale na legitimitet.

Međutim, ponovo je sprečena opasnost, a zemlja ima nekoliko nedelja da razmisli o tome kako da izbegne transformaciju političke drame u opštu društvenu tragediju, ranu takve vrste da bi joj trebalo dugo da  zaleči, pa čak i kada se zaleči, ostavila bi duboke trajne ožiljke.

* * *

Ne verujem da možemo očekivati spas od ovakve situacije u pomirenju između političkih stranaka.

Za ideju postizanja političkog konsenzusa, pomirenja radi države i nacije, naročito sada, u vreme kada je država ugrožena pandemijom, sada mora biti jasna da je utopijska! Da je većina političkih i institucionalnih lidera imala osećaj i odgovornost za dobrobit građana i zemlje, ne bi započeli ovu političku krizu u vreme pandemije. Takođe, da imaju osećaj odgovornosti, ne bi inicirali promenu vlasti na gotovo tajni način, pokušavajući da izbegnu  interpretaciju ustava.

Stoga je jasno da ne bismo trebali čekati da se napadi i optužbe između stranaka i provokativne političke akcije zaustave, sada kada smo u svojevrsnom "prekidu vatre" koji je uspostavio Ustavni sud. Posle toga, očekuje se da će političke stranke, njihove vođe, nastaviti sa javnim raspravama i sukobima, provocirajući protivnike i podstičući pristalice, s ciljem da se intenzivira politička borba kako na društvenim mrežama, tako i u stvarnom životu.

Sve ovo će se nastaviti  dok Ustavni sud ne odluči da li je dekret predsednika kršenje Ustava Kosova ili ne. A kad odluči, ući ćemo u sledeću fazu krize, koju smo umalo izbegli "prekidom vatre" koji je Ustavni sud nametnuo.

Jer, ako Ustavni sud odluči da je predsednikov dekret kršenje ustava - ne vidim kako će ovu odluku prihvatiti i sprovesti predsednik, koji bi u tom slučaju morao da podnese ostavku! Ne zna se kako će izbore koji bi neminovno trebali da uslede  prihvatiti stranke koje su već spremne da preuzmu vladu, jer znaju da verovatno neće pobediti na novim izborima.

Ili, ako Ustavni sud odluči da uredba nije kršenje zakona, možemo pretpostaviti da će sledeća vlada, nametnuta bez  izbora, već voljom predsednika i nekih političkih stranaka, biti ona koja među većinom ne uživa demokratski legitimitet i uništiće u građanima i ono malo vere koja je ostala o demokratskom poretku zemlje. U ovom slučaju, ne čini mi se verovatnim da pobednik na poslednjim izborima i njihove pristalice, često poznati po svom radikalnom  aktivizmu, mirno predaju ključeve zgrade vlade.

Ne znam kako će Ustavni sud odlučiti, ali u svakom slučaju čini mi se da će to biti odluka sa ozbiljnim posledicama, koja će, pre svega, naštetiti zemlji.

* * *

Tada ne treba očekivati spas od političkih lidera. Oni sustvorili ovu krizu, produbili je i čak  gurali dalje prema tački eksplozije.

Ni Ustavni sud nas ne može spasiti. Izuzetno politizovan ili ne, Sud je već sporedni igrač, koji može nametnuti samo privremeni prekid vatre, znajući da veliki posao nije izbegnut, već samo odložen za nekoliko nedelja.

Čak ni oni koji su nas obično spašavali u vreme kada smo napadali jedni druge - zapadne demokratije, koje Kosovo smatra prijateljskim zemljama - ne mogu da nas spasu. S jedne strane, SAD i evropske zemlje su već opterećene pandemijom i teško da će imati energije i resursa da posreduju u miru između kosovskih Albanaca. S druge strane, čak i ako imaju energiju i resurse, ova kriza je pokazala da čak ni njihov glas više nije neosporan među kosovskim političarima; sada su ovde ljudi koji  Americi kažu NE, ali i oni koji Evropi kažu NE.

Jedina nada koja je preostala da spreči ovaj pad Kosova su njeni građani. Oni koji su na kraju uvek plaćali račune za neuspehe u politici. Oni u čije ime se vrše ove političke manipulacije i prevare. Oni čiji se glasovi zloupotrebljavaju. Oni koji više ne mogu da podnesu im deca odrastaju i osnivaju porodice na mestu koje ostaje daleko od savršenog.

Među tim građanima ima puno onih koji su u istim političkim strankama koje su stvorile ovaj problem. Sada je vreme da, zajedno sa svima drugima, podignu svoj glas protiv ovog političkog rata.

Odgovornost za stvaranje krize leži na šaci političara željnih vlasti. Odgovornost za njeno zaustavljanje pre nego što se zemlja u potpunosti sruši, snosi svaki građanin.

Inače, ne znam kako ćemo odgovoriti nakon nekoliko desetina godina, kada nas pitaju: Gde ste bili kad su uništili Kosovo?

Piše: Agron Bajrami

Kolumnista Koha.net