Vesti iz prošlosti

Piše za Kosovo onlajn: Muharem Bazdulj, književnik i novinar

Primetili ste sigurno da je već godinama početak svakog novog dana u srpskoj javnosti posvećen takozvanom prelistavanju novina. Svaka televizija ima jutarnji program, a u svakom jutarnjem programu „prelistavanje“ je ključni sadržaj. Kako su tiraži novina počeli padati, važnost „prelistavanja“ za televizijske šeme je rasla. Što kaže jedan moj dobar prijatelj, novine uskoro više niko neće odista čitati i štampaće se tek po nekoliko primeraka da bi se imalo šta prelistavati na televiziji.

Imam jednu ideju koja mi se mnogo dopada, pa bih ovde da je, štono kažu, patentiram. Moja je ideja da se u jutarnjem programu ne čitaju novine štampane tog jutra, nego novine štampane pre dvadeset, trideset, četrdeset ili pedeset godina. Bilo bi zanimljivije, a više bi se naučilo i o današnjem vremenu.

Evo, recimo, ja jutros (preko interneta, naravno) listam „Slobodnu Dalmaciju“ od 20. aprila 1983. i na trećoj stranici nalazim kratku vest sa nadnaslovom „U velikoj dvorani na splitskim Gripama“ i naslovom „Gostuje Bijelo dugme“, a sam tekst glasi ovako: „U sklopu promocionalne turneje svog posljednjeg albuma 'Uspavanka za Radmilu M.', popularna grupa Bijelo dugme nastupit će 22. travnja na Gripama. (...) Organizator koncerta jest agencija 'Dalmacija-koncert', a početak je u 20 sati“.

Prošle su, dakle, pune četiri decenije od izdavanja albuma Bijelog dugmeta „Uspavanka za Radmilu M.”. Danas znamo da je to poslednji album Bijelog dugmeta na kojem je pjevao Željko Bebek. Danas znamo šta u ukupnom opusu Bijelog dugmeta znači pesma „Zaboravi ako možeš“. Danas znamo da je „Kosovska“ bila i ostala jedina mejnstrim jugoslovenska pop-rok pesma na albanskom jeziku.

Inače, tema Kosova se na različite načine ukazivala u muzičkoj popularnoj kulturi Jugoslavije osamdesetih godina dvadesetog veka. Među pesamama s takvom inspiracijom često se pominju Bajagini „Rimljani“, dve pesme Zabranjenog pušenja: „Čejeni odlaze“ i „Na straži pored Prizrena“, kao i Balaševićeva „Ne lomite mi bagrenje“.

Sve one su, međutim, iz albanske perpsektive imale jednu fatalnu  falinku, u svima njima su Albanci bili objekat, a ne subjekat. Bregovićeva „Kosovska“ je bila drukčija: u njoj su Albanci dobili svoj jezik i svoj glas. U njoj je Albancima simbolički priznata ravnopravnost.

Ne znam kako iz albanske perspektive zvuči albanski akcenat, ali smisao je razumljiv:

Večeras, molim te, budi spremna

Doći ću kasno k tebi

Otvori ormar i izaberi najbolju haljinu

 

Dotjeraj kosu, ljepoto

Onako k’o što ti znaš

Na tvoj pramen stavi cvijet božura

Htio bih da među svima budeš najsvjetlija

 

Je l’ znaš da će svi skupa biti tamo

Za nas dvoje biće dobro veselje

Idemo zajedno, jedan, dva, tri

 

Onda ide refren, a u refrenu su one „mandoline“ što su u jedina reč koju jednako razumeju Albanci i Srbi. Zapravo razumeju i „rokenrol“, ali to je zbog engleskog.

Trideset osam godina nakon što je napisao pesmu na albanskom jeziku, Bregović je nastupio na muzičkom festivalu u gradu Korča u Albaniji. Nastup nije prošao bez kontroverzi. Nije u tom trenutku već godinama i decenijama bilo ni Jugoslavije ni Bijelog dugmeta, ali Bregović je za pojedince bio nepoželjan.

Kao argument protivnika navodila se pesma „Kalašnjikov“ iz 1995. jer je ona tobože bila „himna“ proterivanja Albanaca s Kosova 1999. Zaboravljeno je bilo da je još 2006. Bregović dobio priznanje „Počasni građanin grada Tirane“, a da mu ga je uručio lično tadašnji gradonačelnik – Edi Rama.

Naoko paradoksalno, ispostavilo se da je većina napada na Bregovića dolazila sa Kosova, a ne iz same Albanije. Ljudi koji su imali iskustvo Bregovićevog pokušaja da „inkorporira“ albanski jezik u popularnu kulturu jugoslovenskog mejnstrima optužili su ga za šovinizam?!

Novine poslednjih nedelja i meseci svakodnevno pišu na kosovske teme, odnosno o srpsko-albanskim odnosima. Zvuči to kontraintuitivno, ali iz tih članaka se ne da ama baš ništa novo naučiti. Da bi se naučilo nešto novo, valjalo bi zapravo pažljivo čitati stare novine. Jer, kako negde reče Vilijam Fokner, prošlost ne samo da nije mrtva, nego čak nije ni prošla.

Sadašnja situacija na Kosovu rezultat je kompleksnih relacija iz celog niza prohujalih istorijskih epoha. U nekim od tih epoha nisu čak ni postojale novine  današnjem značenju te reči. Možda su u tim epohama pesme igrale ulogu novina. Možda je upravo funkcija pesme nešto što metafizički i metanarativno povezuje Srbe i Albance. I otud je i Bregovićeva pesma na albanskom to važniji i dragoceniji artefakt i istorijski dokument.