Zajednica srpskih opština: vizija i prioriteti

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Pitanje Zajednice srpskih opština ponovo je ušlo u slepu ulicu. U ponedeljak su se učesnici razgovora iz Beograda i Prištine razišli, a da se nisu pomakli ni pedalj napred, čini se, ponajviše zahvaljujući haotičnom načinu na koji se vodi dijalog između Srbije i Prištine. U tom dijalogu, čini se da su pomešani prioroteti kako u hronološkom, tako i u političkom redosledu poteza, dok se u tome troše i gube relevantni subjekti dijaloga. Ako bi se pregovaranje “korak po korak” moglo nazvati azbukom pregovaračkog procesa, dosadašnji desetogodišnji dijalog Srbije i Prištine najviše liči na nevešto zaplitanje nogama, tako da sada, reklo bi se, više niko ne može ni da sedne, ni da ustane.

U dijalogu Srbije i Prištine, reklo bi se da su prioriteti, slučajno ili namerno, sasvim izgubljeni. Sada se istovremeno razgovara o tri ili četiri sadržinski i kvalitativno različita sporazuma. Neki od njih su potpisani, poput Briselskog 2013. i 2015, a neki su samo verbalno usaglašeni, Briselski 27. februara i Ohridski 18. marta 2023. U takvom pregovaračkom haosu, niko ne zna šta je prioritet, dok istovremeno svako može da postavlja prioritete po svojoj volji i da cilja u jednu od mnogobrojnih meta koje se okreću oko pregovarača. Tako je bilo i nakon poslednjih razgovora u Briselu.

Nakon završenog sastanka, direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, rekao je da Priština beži od pitanja nestalih i ZSO. Zamenik kosovskog premjera, Besnik Bisljimi, sa druge strane, kazao je da je srpsku stranu zanimala samo Zajednica srpskih opština, a iz Prištine su stigle kritike da Srbija „krši sporazume“. Kosovski premijer i predsednica istovremeno traže primenu svih tačaka nedavno zaključenog sporazuma, bez uslova i bez odlaganja, te da se “ne daje prioritet Zajednici srpskih opština”.

Upravo o tome i jeste reč. Evropska unija i SAD moraju da se odrede i usaglase da li je ZSO prioritet ili nije? Međunarodni predstavnici, funkcioneri Evropske unije, diplomate, ambasadori u Srbiji i na Kosovu, već nekoliko meseci horski traže stvaranje Zajednice srpskih opština, opisujući je kao “prioritetno”, “hitno”, “diskusija treba da počne odmah”, “neispunjena obaveza preuzeta 2013”, “pravno obavezujuća i prihvaćena obaveza”, ali se istovremeno kao legitimni stav prihvata i mišljenje da Zajednica srpskih opština nije prioritetno pitanje u pregovorima.     

Imajući u vidu logiku poteza koji bi mogli da vode ka nekom dogovoru, jasno je da bi prvo trebalo da se ispune ranije obaveze, kako bi one poslužile kao osnova za širenje i učvršćivanje onoga što je dogovoreno. Ukoliko se to ne učini, uvek postoji opasnost da cela konstrukcija propadne, posebno kada se istovremeno gradi i od temelja i od krova. Veteran i velikan hladnoratovkse diplomatije koji će za 10 dana da napuni 100 godina, Henri Kisindžer, tvrdi da diplomatsko umeće jeste najuže povezano sa sposobnošću izbora prioriteta. Od te selekcije najviše zavisi uspeh bilo kog poduhvata.

Upravo su Gabrijel Eskobar i Derek Šole u januaru svojim autorskim tekstom predstavili američko razumevanje Zajednice srpskih opština. Oni su primenu sporazuma o Zajednici srpskih opština stavili “među najbitnije zadatke” te da je da je “vreme da se jasno kaže šta ona jeste, a šta nije”. Podsetimo u kratkim crtama “šta jeste”, a “šta nije” ZSO, kako su je tada videli Eskobar i Šole. To je “način da se poboljša svakodnevni život građana, stvori poverenje između Srba i prištinskih institucija, obezbede bolje veze između severa i ostatka Kosova i da se stvore mehanizmi da Srbi više učestvuju u društvenom životu”. Kosovo “u okviru dijaloga koji vodi EU, može da odbaci opcije koje ugrožavaju njegovu pravnu strukturu, ali ne može da odbaci svoje obaveze", obećavaju da su SAD, kao, "najprokosovskija zemlja u svetu", posvećene podršci narodu Kosova kako bi se osiguralo da "njegova ustavna i pravna struktura ne bude ugrožena". Američke diplomate navode da će “opštine moći da kreiraju nastavne planove i programe na srpskom jeziku za lokalne škole” a ne da rade, "u vakuumu", dok bi pomoć Srbije bila “transparentna” i “išla legalnim i dozvoljenim kanalima”. Oni su zaključili da “stvaranje zajednice ne krši kosovski ustav, niti ugrožava, kako navode, "njen suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije".

Kako je preneto, Samanta Pauer je dok je boravila u Prištini u jednom intervjuu navodno izjavila da su "SAD bile jasne" i da “ne treba stvarati dodatni nivo vlasti na Kosovu", te da “izvršna ovlašćenja nisu nešto što se predviđa za Zajednicu srpskih opština”. Na kraju, zaključila je da bi Zajednica srpskih opština trebalo da bude u skladu sa Ustavom Kosova”.

Ova intonacija i sadržaj, ako je verovati prevodu i navodima medija na albanskom, značajno daje mnogo drugačiju interpretaciju od one koje su u januaru zajedno predstavili Eskobar i Šole i sužava shvatanje ZSO na udruženja građana. Ukoliko je ovo američka evolucija u shvatanju Zajednice srpskih opština koja od njih izuzima sve nadležnosti koje su predviđene Briselskim sporazumom 2013. onda je teško pretpostaviti da ZSO ima izglede da bude formirana i da tako dođe do nekog sporazuma dve strane.   

Opet, sve zajedno, to odudara od evropskog pristupa Zajednici srpskih opština. Visoki predstavnik za spoljnu politiku, Đuzep Borelj, više puta je institirao da Kosovo “što pre”, “neodložno”, “bez oklevanja” ispuni svoje obaveze. “Sporazum je ratifikovao kosovski parlament i Kosovo treba da ispuni svoju pravnu obavezu i primeni je bez odlaganja”, saopštio je Borelj, ne pominjući nikakvu nesaglasnost i koliziju sa Ustavom. Miroslav Lajčak je bio još određeniji. On tvrdi da bez ZSO nema normalizacije odnosa. “Formiranje Zajednice srpskih opština, bezbednost, zaštita kolektivnih i pojedinačnih prava srpskog naroda su preduslov za normalizaciju odnosa", više puta je rekao evropski izaslanik.

Šole i Eskobar govoriće danas na Komitetu Senata za spoljne poslove o situaciji u regionu na saslušanju pod nazivom „Procena politike SAD za Zapadni Balkan“. Prilika je to da se doista precizira kakvo je američko razumavanje Zajednice srpskih opština i njena uloga i prioriteta u procesu normalizacije odnosa.

Za predlog statuta, inače, prema Briselskom sporazumu zadužen je Upravljački tim koji ga je i napravio za sastanak koji je održan početkom maja. Odmah posle predloga, Kosovska vlada je odlučila da raspusti taj tim, što je kršenje odredbi Briselskog sporazuma, kako je ocenila Evropska unija, ali za sada bez rezultata. Evropska unija kao garant Briselskog sporazuma, međutim, sada kreće u dalje umnožavanje dokumenata i pitanja za raspravu. Tako je nemački ambasador u Prištini Jorn Rode, predlog ZSO koji je predstavio Aljbin Kurti nazvao “vizijom”, pa je sada zatražio “nacrt” sa kosovske strane. Isto je zatražio i britanski ambasador u Prištini. On je opet povezao Republiku Srpsku sa Zajednicom srpskih opština, određujući se na isti negativan način prema predlogu Upravljačkog tima kao što je to učinila kosovska strana.

Odugovlačenje, komplikovanje i otezanje u stvaranju Zajednice srpskih opština u javnosti sve više stvara sumnju o tome čemu ova potera za ZSO služi, da li je ona doista zamišljena da unapredi položaj Srba na Kosovu ili ima fiktivnu ulogu koja treba da drži srpsku stranu u budnom stanju za razgovore, dok se ne stigne u predvorje priznavanja kosovske nazavisnosti? Te sumnje će biti sve snažnije, što bude duže trajala sadašnja dezorijentacija u obrazovanju Zajednice srpskih opština, jer ukoliko ona ne pravovremeno i kvalitetno okončana, Miroslav Lajčak će biti u pravu u oceni da “bez ZSO, nema normalizacije”.