Eskalacija na terenu protiv briselske "normalizacije"

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Prošle nedelje Beograd je bio destinacija intenzivnih diplomatskih aktivnosti. Prvo je u Beogradu boravio specijalni evropski predstavnik za sprovođenje sankcija prema Rusiji Dejvid O‘ Saliven, za njim je stigla administratorka USAID Samanta Pauer, da bi na kraju Prištinu i Beograd posetio evropski predstavnik za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak.

Iako nisu svi imali isti program, čini se da im je zadatak bio identičan – dalji napredak u razgovorima Beograda i Prištine. Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić, ove posete opisao je kao deo "stalnih pritisaka".

"Pod stalnim smo pritiskom. Kada se ovo dešava duže vreme, naviknete se na to. Ne znam šta bi radili međunarodni predstavnici da nisu vršili pritisak na njih. To je njihov posao, oni moraju da opravdaju svoju platu. Danas dolazi specijalni predstavnik za sprovođenje sankcija EU Dejvid O'Saliven", prokomentarisao je Dačić. 

Stanje u kojem su se nalazi trenutni dijalog, nemački specijalni izaslanik Manuel Zaracin uporedio je sa "Šredingerovom mačkom". To je složeni pojam iz kvantne fizike, ali osnovna poruka mu je da mačka može da bude i živa i mrtva, odnosno da mogu postojati stvari koje su u sukobu sa zdravim razumom. Evropski predstavnik Miroslav Lajčak, posle posete Prištini, saopštio je svoje viđenje tog paradoksa konstatacijom da se može imati eskalacija ili normalizacija, ali ne mogu istovremeno da postoje jedno i drugo. A upravo to je stanje briselskog dijaloga: u Briselu se konstruiše "normalizacija", dok na terenu uveliko traje "eskalacija". Pod tim se podrazumavju različiti incidenti koji ne idu u skladu s normalizacijom, a posebno razvoj događaja na severu, posle održanih izbora koji nisu doneli upotrebljiv ishod. Lajčak je saopštio da ga je "zabrinulo" ono što je čuo na severu.

"Ono što sam čuo zabrinulo me je. Moramo da izbegnemo svaku mogućnost eskalacije i da se u potpunosti fokusiramo na normalizaciju", poručio je Lajčak.

Šta je moglo da zabrine Miroslava Lajčaka?  Svakako, to su različiti jednostrani potezi među kojima je i odluka o raspuštanju Upravljačkog tima i niz poteza koji su suprotni dosadašnjim sporazumima. Dalje stvaranje lokalnih organa vlasti u četiri opštine na severu s većinskim srpskim stanovništvom, u kojima Srbi nisu učestvovali, još jedan je Lajčakov izvor zabrinutosti. On je rekao da je izborni proces EU ocenila kao "legalan", ali da ne "daje odgovore na pitanja i sigurno ne predstavlja političko i dugoročno rešenje". Srpski predstavnici su posebno ukazali na delovanje naoružanih formacija i oduzimanje zemlje od srpskih seljaka. 

Boravak Samante Pauer u regionu imao je širi značaj od područja aktivnosti USAID. On je imao političi, ekonomski i bezbednosni aspekt, koji je gošća jasno demonstrirala. Uostalom, ona iza sebe ima karijeru u Savetu za nacionalnu bezbednost, ali i duboko poznavanje regiona u kojem je kao dvadestrogodišnjakinja, novinarka bez stalnog aranžmana bila jedan od ključnih svedoka brutalnog balkanskog sukoba. Od tada usledio je njen strelovit uspon, prvenstveno zbog afirmacije i podrške američkog vojnog intervencionizma, sve do američke ambasadorke u UN i po prirodi stvari, kandidatkinje za mesto državnog sekretara, do dramatičnog pada i raskida sa predsednikom Obamom, zbog njenog neslaganja sa Obaminim odustajanjem od vojne intervencije u Siriji. Bajdenova pobeda vratila ju je ponovo u orbitu gde se nagađalo da bi mogla da zauzme neka od ključnih mesta, od državne sekretarke, savetnice za nacionalnu bezbednost, do direktorske Svetske banke. Postala je prvi čovek ništa manje važne razvojne agencije USAID sa godišnjim budžetom od 70 milijardi dolara. U slučaju nove Bajdenove pobede, biće joj na uverljiviji način otvorene opcije koje smo već pomenuli. Ona je snažno podržala proces normalizaciije u Beogradu i Prištini. U Beogradu je rekla da će napredovanje u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova poboljšati klimu za investicije i pomoći obema privredama, ali i čitavom regionu.

"Kako normalizacija napreduje bićemo u poziciji da pomognemo obema stranama da oslobode još više svog ekonomskog potencijala. Na osnovnom nivou normalizacija će postati simbol globalnim tržištima da se sa izazovima izlazi na kraj. Olakšaće privatnom sektoru stvarajući klimu za investicije, a i čitavom regionu da postane snažan".

Samanta Pauer je obećala Kosovu da će mu pomoći da "zauzme svoje mesto u severnoatlatskoj zajednici" i istakla da SAD pružaju punu podršku normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i da će osnivanje Zajednice srpskih opština pomoći tom procesu. "Osnivanje ZSO pomoći će normalizaciji odnosa ali i ekonomskom razvoju", rekla je Pauer.

Osnovni razlog posete Dejvia O‘ Salivena Beogradu jeste namera Evropske unije da promeni i proširi primenu sankcija protiv Rusije i na treće zemlje koje namerno izbegavaju sankcije Evropske unije. Poznato je da Srbija od početka sukoba nije uvela ni jednu sankciju prema Moskvi, a 9. maja Evropski parlament je ponovo zatražio njihovo uvođenje.  Čini se da je u tom smislu postignut izvesni "modues vivendi" između evropskih zahteva za uvođenjem sankcija i razloga Srbije da ih ne uvede. Nakon razgovora sa O'Salivenom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić saopštili su da Srbija neće biti platforma za zaobilaženje sankcija. U tom smislu, Srbija je bila veoma pažljiva kada je reč o odnosu prema osobama sa liste sankcija EU i SAD i nije omogućavala njihovo delovanje u Srbiji. 

Dodatni ustupak je i to što Srbija, kako se čini, neće narušiti atmosferu na Samitu Saveta Evrope koji počinje sutra u Rejkjaviku.

Ona neće da glasa protiv predložene rezolucije u kojoj se potvrđuje i ističe teritorijalna celovitost i suverenitet Ukrajine i Moldavije, a da se pri tome ne uzimaju u obzir ostale evropske države, kako je glasio amandman Srbije. Srbija će, zbog toga, bila uzdržana na glasanju jer se ona ne protivi teritorijalnoj celovitosti Ukrajine i Moldavije, uz sniženi nivo predstavljanja, što ne mora da ima važan uticaj na ponašanje zemlje na međunarodnim skupovima. Suštinski, bez obzira koji nivo u hijerahiji ima, šef delegacije koji predstavlja državu na međunarodnom skupu ima ista radna prava kao da je u pitanju šef države. Dakle, on bi mogao nesmetano da govori i iznosi stavove svoje zemlje.

Zanimljivo je da je za ove dane planiran i evropski susret sa liderima iz drugog kriznog regiona, Kavkaza, ali on će biti održana na daleko višem nivou od onog koji je uobičajen za dijalog Beograda i Prištine. Na njemu će, pored predsednika Azerbejdžana i Jermenije, biti predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, da bi se u ovaj dijalog 1. juna u Kišnjevu uključili predsednik Francuske, Emanuel Makron i nemački kancaler, Olaf Šolc. Jasno je da Jermenija i Azerbejdžan nisu kandidati za ulazak u EU, poput zemalja Zapadnog Balkana, ali da su mnogo bliže Rusiji kao centru trenutnog interesovanja Evrospke unije. Iz istog razloga najavljeuje se da će se ovaj trilateralni format nastaviti u Briselu "onoliko često koliko bude potrebno kako bi se bavili tekućim dešavanjima na terenu i stalnim tačkama dnevnog reda briselskih sastanaka". Jasno je da ni jedna od ove dve zemlje nije uveka sankcije Rusiji i da Evropska unija ni ne pomišlja da nešto takvo formuliše kao zahtev.

Ipak, ogroman raskorak između značaja pitanja koje se razmatra između Beograda i Prištine, a da podsetimo, reč je o odnosu prema poštovanju celovitosti državne teritorije u evropskim okvirima i nivoa na kojem to Evropska unija razmatra, stvara utisak da bi evropski zvaničnici voleli da na najmanje primetan i upadljiv način, bez velike pompe, uklone ovaj "kamičak u cipeli".

Na Kakvazu, odnosno u Azerbejdžanu, ovo pitanje rešeno je na sasvim drugačiji način. Azerbejdžan je vojnom silom vratio teritorije koje zauzela Jermenija, a uz to značajno smanjio teritoriju pod jermenskom kontrolom u Nagorno Karabahu. Diplomatija voli diskreciju, ali veće poštovanje i uvažavanje briselskog diplomatskog procesa Beograda i Prištine, ne može da mu odmogne, već samo da pomogne.