Zašto nekima smeta Josip Broz u Skoplju, a traže cara Borisa III?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Partijski programi vladajuće strukture i opozicije u Skoplju slažu se da je Republici Severnoj Makedoniji mesto u Evropskoj uniji. Međutim, opozicija smatra da se treba usprotiviti evropskom uslovljavanju, koje podrazumeva ponovnu promenu Ustava, u čemu se otvoreno suprotstavlja vlasti, koju predvodi Socijaldemokratska stranka Makedonije sa koalicionim partnerom Demokratskom unijom, najvećom partijom Albanaca.

No, da bi se nastavio pristupni put ka Evropi, Severna Makedonija mora do novembra da promeni Ustav. U protivnom, neće joj biti dozvoljen nastavak evrointegracija, jer će Bugarska ponovo podići rampu.

Stevo Pendarovski, predsednik Severne Makedonije, kako je nedavno izjavio za TV Sitel, nije optimista da će se ustavne promene izvršiti do novembra. Za razliku od njega, premijer Dimitar Kovačevski i Vlada ulažu najviše napore da do promene Ustava dođe. Ministarstvo pravde je formiralo Radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava, koju čine profesori ustavnog prava, pravni eksperti i predstavnici partija.

Međutim, među njima svog predstavnika nema najveća opoziciona partija – VMRO-DPMNE, od koje zavisi da li će biti izglasan novi ustav, jer je, kao što je poznato, za promenu ovog najvišeg državnog akta potrebna dvotrećinska većina u Sobranju Severne Makedonije, čiji parlament broji 120 poslanika. Vlast ima siguran 61 glas, moguće je da dostignu i 68 glasova podrške, ali je za ovaj korak neophodan glas 80 poslanika.

Iako je to vrlo teško dostižno, budući da se VMRO-DPMNE veoma oštro politički suprotstavlja promeni Ustava zemlje, premijer i vladajuća struktura optimizam baziraju na uverenju da je svaki poslanik odgovoran za budućnost svoje države – Severne Makedonije, kojoj je mesto isključivo u okrilju EU.

Podsetimo na razvoj sage o ulasku ove države u EU. Naime, potpisivanjem Prespanskog dogovora rešen je spor sa Grčkom. Republika Makedonija je, nakon 29-godišnjeg polemisanja, promenila Ustav i ime države u Republika Severna Makedonija. Sve se odvijalo pod pokroviteljstvom UN, koje je zastupao američki diplomata i advokat Metju Nimec. Ogromnu podršku Grčkoj dali su i NATO i sve članice EU, ali i obećanje Republici Makedoniji da će promenom Ustava i imena države biti primljena u Severnoatlantsku alijansu i EU.

Verujući u ta obećanja, tadašnji premijer Zoran Zaev pronalazi rešenje i u parlamentu ostvaruje dvotrećinsku većinu. Izglasane su institucionalne promene i na legitiman i legalan način ispunjeni zahtevi potpisani Prespanskim dogovorom. I tada je VMRO-DPMNE bio veliki protivnik promene Ustava i imena države. U to vreme se smatralo da je osmoro poslanika VMRO-DPMNE bilo uslovljeno dosijeima, te je tako ostvarena dvotrećinska većina. No, to su ostale samo spekulacije.
Nakon Prespanskog dogovora, potpisanog 17. juna 2017, Severna Makedonija postaje 30. članica NATO-a, doduše, tek u februaru 2019, nakon što je svih 29 nacionalnih parlamenata članica NATO-a ratifikovalo ovu odluku.

I samo što je završen prijem u ovu najveću vojnopolitičku organizaciju na svetu, te se očekivao i naredni korak u ostvarenju strateškog cilja zemlje, te konačan prijem u evropsko okrilje, druga članica EU stavlja veto na pristupne pregovore Severne Makedonije u EU – Bugarska.

Bugarska je ošto udarila na makedonsko poreklo osporavajući makedonski identitet i jezik, zbog čega podiže barijere daljim pregovorima ove zemlje s EU. Francuska tada najpre sprečava nastavak pregovora sa Zapadnim Balkanom, pod izgovorom da su prevashodno neophodne unutrašnje promene u EU, a potom podstiče Severnu Makedoniju da izađe u susret Bugarskoj i ispuni ispuni njene zahteve.
U međuvremenu najviši državni vrh Bugarske pravi fašistički marš kroz makedonsku državu podržavajući otvaranje bugarskih kulturnih klubova koji nose ime osvedočenih Hitlerovih saradnika.

Tako je u Bitolju nikao "Vančo Mihajlov”, a u Ohridu "Car Boris III”. Podsetimo na to da je bugarski car Boris III dozvolio da bugarsko Sobranje, 1941. godine, izglasa zakon o "čistoj naciji”, po ugledu na nemački zakon o čistoj rasi, na osnovu čega su streljali i deportovali u holokauste Slovene (Srbe), Jevreje i Rome, vršeći istovetni genocid kao hitlerovska Nemačka. Na ovakvo ponašanje svoje članice Evropa je – ćutala. 

Kao rezultat bugarske presije, stigao je francuski predlog da se još jednom promeni Ustav RSM. Taj predlog je, očekivano, podelio građane Severne Makedonije, kojima je dosta davanja lažnih obećanja. Zvaničan stav vlasti je da treba promeniti Ustav radi ostvarenja višeg cilja, dok opozicija, s VMRO-DPMNE na čelu, ne želi ni da razgovara o toj temi, već uporno traži vanredne parlamentarne izbore. Moguće je da bi opozicija prihvatila promenu Ustava po ugledu na Ustav Republike Hrvatske, u kojem bi svi sem Makedonaca bili uneseni kao nacionalna manjina. Međutim, to ne bi bilo prihvatljivo ostalim narodima koji su u preambuli ubeleženi kao istorijski subjekat stvaranja države Narodnooslobodilačkom borbom, pod vođstvom Josipa Broza Tita.

Naglasimo još i provokaciju od strane ministra spojnih poslova Bugarske kada se otvarao klub "Car Boris III”. On je rekao da ne vidi problem u tome što će klub na teritoriji Makedonije nositi ime cara Borisa III, ali mu smeta što u Skoplju gimnazija nosi ime Josipa Broza Tita.

I SAD, i NATO, i EU ostali su nemi na ponašanje Bugarske, ali su zapadni lideri prilikom posete Skoplju uporno podsticali Severnu Makedoniju da prihvati i bugarski uslov kako bi nastavila evropske integracije. Dobro poznata matrica.

Već se sada zna da Zapadni Balkan neće biti deo Evrope pre 2030. godine, a možda i do 2034. U međuvremenu su Srbija, Severna Makedonija i Albanija osnovale inicijativu "Otvoreni Balkan”, kojom zajedničkim snagama koračaju ka EU, osnažujući ekonomske osnove i perspektive, a u pripremi je i najveća sloboda kretanja ljudi, robe i kapitala.

U vreme ukrajinske krize i tenzije na Kosmetu, ova regionalna inicijativa sa svojim liderima čuva mir, deluje transparentno, bez evropskog licemerja. 

Nije sigurno ni da će Severna Makedonija još jednom promenom Ustava imati slobodan put ka EU, budući da obećanje koje joj je EU dala i prilikom potpisivanja Prespanskog dogovora nije ispunjeno. Dodajmo i to da se ispostavilo da su Minski dogovori, umesto očuvanja mira između Rusije i Ukrajine, tj. Rusije i Severnoatlantske alijanse, zapravo, prouzrokovali rat i imali ulogu da pripreme Ukrajinu na dešavanja kojima svedočimo.