Ekonomsko povezivanje kao put ka pomirenju

Severna Mitrovica kao bescarinska zona, čulo se ovih dana od Specijalnog izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara čime je statra-nova ideja ponovo stavljena na sto, prenosi Blic.

Šta to tačno znači, ko bi tu i šta trebalo da radi, ko će imati koristi od nje, ili je po sredi još jedna od taktika za gašenje kosovskog požara, samo su neka od pitanja za sada bez konkretnijeg odgovora.

Tim pre, ako se pogledaju trenutne okolnosti, od postavljanja barikada, preko hapšenja bivših policajaca, Srba koji su napustili kosovske institucije, upornih jednostranih poteza Prištine oko ličnih dokumenata i registarskih tablica, pa i razmenjenih teških reči, teško je uzamisliti da je ova ideja ostvariva.

Ipak, sagovornici „Blica“, smatraju da je sasvim moguća,ocenjuju da bi od nje svi bili na finansijskom dobitku, ali ukazuju da je to tek deo ekonomske slagalice kojom bi se stavila tačka na višedecenijski problem.

Iako ovo nije prvi put da se za nju čuje, jeste da o njoj govori neko ko predstavlja SAD, što je u konkretnom slučaju upravo Eskobar.

Dosta svađe dajte ekonomiju.

Objasnio je i zašto baš ovaj grad.

„Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri vrlo dinamične zemlje, Kosova, Severne Makedonije, Albanije i Srbije. Sever Kosova, Severna Mitrovica mogla bi da postane bescarinska zona, jedan centar za distribuciju, za prevoz za „Otvoreni Balkan“ i zajedničko regionalno tržište. Mi tu vidimo priliku koja će pomoći svim zemljama u regionu a ne samo Srbiji i regionu“, smatra on.

Umesto da se svađamo o izdavanju državnih dokumenata, poručuje, hajde da razgovaramo o uklanjanju potrebe za ukidanju nekim od tih dokumenata.

„Na primer, da imamo zonu slobodne trgovine za ceo region. Da otvorite firmu u Crnoj Gori i onda da poslujete na čitavom Zapadnom Balkanu. Postoje prilike da upotrebimo ovu krizu da nađemo stvarna rešenja za ovdašnje građane“, naveo je on i dodao da bi se u perspektivi mogle uvesti i jedinstvene automobilske tablice sa kojima bi sve zemlje Zapadnog Balkana putovale u EU.

Mitrovica kao Dubai

Najmanje dve osobe misle isto kao on, a to su i javno rekle još ranije. Među njima i bivši ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli koji je još u novembru 2012. Izneo istu zamisao i založio se da sever bude bescarinska zona, poput kako je rekao, zone Džebal Alija u Dubaiju.

„Sever je bolna tačka i bilo bi puno jednostavnije kada bi Kosovo direktno razgovaralo sa Srbima kako živeti dalje, ekonomski sarađivati, ukinuti granicu, omogućiti slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Od 2007. se zalažem  da se ekonomskim sredstvima reše mnogi problemi. Smatram da je na severu odavno trebalo  da se interveniše investicijama“, objasnio je Pacoli.

Podržao ga je godinu dana kasnije tadašnji predsednik opštine Južna Mitrovica Agim Bećiri, ocenjujući da bi to „približilo Kosovo i EU“ . Čak se i krenulo u realizaciju, 13 od potrebnih 16 institucija dalo je, kako je rekao dozvolu, ali se brzo od nje odustalo.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže da ne treba odustati od onih stvari koje bi pomogle da se poboljša položaj Srba i osigura ekonomska korist, a upravo je na tom putu predlog o bescarinskoj zoni.

„Čitava logika politike SAD temelji se na tome da je potpuno prihvatljivo i poželjno ekonomski povezati različite narode. Sa njom nastavlja i Bajdenova administracija, što predstavlja kontinuitet  u odnosu na Trampa, a njeni elementi vide se i u davanju podrške Otvorenom Balkanu i sporazumima Berlinskog procesa. Do povezivanja bi se došlo infrastrukturnom saradnjom i bescarinskom zonom, a sve to uključuje i ZSO kao mogući ekonomski potencijal. Namera SAD je da se kroz blagostanje narodi dugoročno pomire i da dođe do stabilnosti u regionu“, ističe on.

Dodaje da svi ovakvi predlozi, a naročito ako bi ih pratila pomoć Amerike u infrastrukturi i podsticajima predstavljaju dobar put za dogovor.

„Korist od ekonomskog povezivanja imala bi ta teritorija, bio bi omogućen lakši ulazak investitora i promet robe. Ali daleko od toga da je dovoljno. Ne može sve kroz ekonomske aranžmane da se reši, ostaje i onaj politički deo“, smatra Krstić.

Račun bez krčmara

A šta to konkretno znači?

Odgovor daje ekonomista i nekadašnji univerzitetski profesor Ljubomir Madžar. On smatra da štete od ovakvog koraka ne bi bilo.

„Bolje se i jeftinije trguje, otvaraju se prostori za razvijanje delatnosti koje ne bi mogle rentabilno da posluju uz postojeće administrativne aranžmane. Privredi bi se dalo više vazduha i mogla bi da diše punim plućima. A čim ima nove proizvodnje onda ima i novih radnih mesta. Svetsko iskustvo je isključivo pozitivno te bi principijelno govoreći bilo prihvatljivo i za Kosovsku Mitrovicu“, kaže on.

Bojazan je, dodaje, da li se pravi račun bez krčmara i da li će kosovski premijer Aljbin Kurti želeti da to realizuje. Zato ostaje pitanje da li je ideja sprovodiva?

Politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi kaže da ako je do uticaja da se zamisao ubaci u pogon, SAD je svakako jedan od igrača koji ima tu moć.

"Svaki predlog koji dolazi od strane američke administracije treba najozboljnije razmotriti. Smatram da je svaki korak koji ima za cilj razvitak ekonomije i olakšanje za građane dobronameran“, kaže Šeholi.

Šta je slobodna zona?

U slobodnim zonama se, kako se može videti na sajtu Razvojne agencije Srbije, mogu obavljati sve vrste poslovanja i industrijskih aktivnosti uključujući proizvodnju, skladištenje, pakovanje, trgovinu, bankarstvo i osiguranje.

Slobodne zone mogu osnivati i njima mogu upravljati i domaće i strane kompanije. Zarade i prihodi koje se ostavre unutar slobodne zone mogu se transferisati u bilo koju državu, uključujući Srbiju, slobodno bez prethodnog odobrenja, bez naplate poreza, carina ili taksi. Na ovaj način stavaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaćih i stranih industrija. Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćeni poreski režim . Uvoz i izvoz robe u zonu je neograničen. Roba koja se iz zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija, radionica, skladišta pod povoljnim uslovima.