Dulević: Otvoreni Balkan može biti rešenje u prevazilaženju energetske krize

Ekspert za energetiku profesor Azmer Dulević ocenio je bi za prevazlaženje trenutne energetske krize od pomoći bila zajednička energetska mreža i tržište zemalja regione, kao i inicijativa Otvoreni Balkan.

Dulević dodaje da je elektroenergetska situacija u Albaniji trenutno stabilna, da su rezerve vode u hidrocentaralama prihvatljive.

"Tokom decembra ti kapaciteti omogućiće 100 odsto potreba za električnom energijom zemlje", izjavio je Dulević za Kosovo onlajn.

Objašnjava da Albanija 97 odsto električne energije proizvodi iz sopstvenih hidro potencijala. Međutim i pored toga dugi niz godina je u deficitu kada je o električnoj energiji reč.

Tokom tri poslednje godine prosečan godišnji deficit je bio 1,3 milijarde kWh. Samim tim što zavisi od atmosferskih uslova, što dovodi do manje  proizvodnje tokom letnjih meseci koja u tom periodu iznosi 65 do 70 odsto , zemlja je prinuđena da dokupljuje električnu energiju.

"Tokom letnjih meseci nema toliko padavina tako da se smanjuje proizvodnja, zato zemlja mora da  ide na tržište i  kupuje energiju", kaže Dulević.

Dodaje da je pitanje energetike i energetskog tržišta jedno dinamično pitanje koje se menja od trenutka do trenutka, pa je ta fluktacija koštala budžet KEŠ (Elektroprivredu) do sada  preko 300 miliona evra.

“Naš energetski sistem je povezan sa balkanskim i evropskim. Tako da je i Albanija pogođena svetskom krizom. Ali sve dok je kriza trenutna, može da se drži pod kontrolom, tako što će se poboljšati  rukovođenje energetskim sektorom i na taj način smanjiti gubici koji trenutno iznose 22,22 odsto. ERE (energetsko regulatorno telo) i  OSHE (Elektrodistribucija)  priznaju  samo 16,5 odsto i ako uzmemo te razlike između faktičkih gubitaka OSHE, koji nastaju  zbog lošeg upravljanja i onih gubitaka koje priznaje ERE, koji su 6,5 odsto ,  i konvertujemo ih u vrednost cena na berzi oni će samo do kraja ove godine iznositi oko 80 miliona evra,"smatra Dulević.

Na pitanje da prokomentariše spremnost Azerbejedžana da investira u albanski sistem za prenos gasa kako bi zemlja mogla da koristi gas iz Transjadranskog gasovoda (TAP) Dulević odgovara da je za to neophodna infrastruktura i dodaje:

"Želimo da vidimo naravno i druge forme što se tiče diverzifikacije energetskog sistema generalno. Jedan veoma važan korak  naravno jeste taj sporazum s Azerbejdžanom, kao prioritet, među prioritetima za isporučivanje gasa u našu zemlju. Ako se to realizuje olakšaće elektroenergetsku situaciju i biće jedan podsticaj čitavom sistemu. Posle može da se koristi gas i za druge forme proizvodnje električne energije u termocentralama na gas, ali i da se koristi, što bi bilo veoma dobro da bude fokus, i za grejanje, uključujući sisteme grejanja, posle čega će se smanjiti korišćenje električne energije. Taj sporazum bi generalno pozitivno urticao na albanski elektroenergetski sistem, ukoliko se realizuje."

Dulević kaže da se trenutno oko 40 odsto energije u Albaniji proizvodi iz hidrocentrala  u privatnom vlasnistvu, koje su privatizovane ili izgrađene koncesijama, dok  60 odsto  proizviodi država iz hidrocentrala kaskada na Drimu.

Najveci privatni proizvodjač je "Devol Hidropauoer", koncesionarska kompanija koja gradi dve hidrocentrale na reci Devol, sa 683 miliona kWh proizvedenih tokom 2021 ili 7,6 odsto ukupne proizvodnje u zemlji.

Drugi veliki proizvođač u zemlji je "Kurum" sa 406 miliona kWh. Kurum upravlja hidrocentralama "Bistrica 1 i 2",  i "Hek Uleza" i "Hek Skopeti" na reci Mat, koje je privatizovala albanska vlada pre jedne decenije.

"Asta" hidrocentrala izgrađena na reci Drim od strane Verbunda, proizvela je prošle godine 295 moliona kWh ili 3,2 odsto ukupno i svrstala se na treće mesto najvećih privatnih proizvođača energije u Albaniji. "Ayen as Energji" vlasnik  hidrocentrale "Fang" u Mirditi četvrti je najveći privatni proizvođač sa 237 miliona kWh.

Dulević napominje da je Albanija je sa zemljama regiona povezana putem šest interkonektivnih vodova: tri su 400 kV: Albanija-Kosovo, Albanija-Crna Gora i Albanija-Grčka; dva su 220 kV: Albanija-Kosovo i Albanija-Crna Gora i jedan je 150 kV: Albanija-Grčka. U  toku je i izgradnja interkonektivnog dalekovoda od 400 kV sa Severnom Makedonijom, za koji se očekuje da će biti pušten u rad 2023. godine.

Dodao je da je Nemačka vlada je početkom ovog leta dala Albaniji kredit od 100 miliona evra za sprovođenje reformi ka postizanju kompletnog regionalnog tržišta.

Kao jedno od rešenja mogućeg stabilnog energetskog tržišta Dulević vidi u inicjativi "Otvoreni Balkan" kroz Uniju energetskog sektora u cilju stvaranja jedinstvenog tržišta.

"Dakle jedno rešenje u ovoj teškoj situaciji bilo bi, zašto da ne, energetska mreža i zajedničko tržište između Albanije, Kosova, Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore”, zaključje energetski ekspert Azmer Dulević.