Političke prilike u regionu usporavaju Otvoreni Balkan, zemlje učesnice već ostvaruju benefite

Otvoreni Balkan
Izvor: RTV

Inicijativa Otvoreni Balkan, u vreme globalnih potresa i kriza, nudi različite mogućnosti za lakšu saradnju i ekonomski napredak zemljama članicama, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Ipak ostali iz regiona za sada su, po ocenama stručnjaka uglavnom iz političkih razloga, ostali po strani.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev inicijativu su pokrenuli sa ciljem slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala po modelu EU, ali je Otvoreni Balkan zamišljen i kao podrška postojećim regionalnim inicijativama, njihova konkretizacija i odgovor na zahteve privrede, kompanija i realnog života.

Ostali iz zapadnobalkanske šestorke za sada su ostali izvan Otvorenog Balkana, iako su BiH i Crna Gora pokazale interesovanje svojim prisustvom, kao posmatrači na samitima Inicijative.

Prošle godine održana su dva samita u Beogradu i Ohridu gde su kao posmatrači bili bivši predsedavajući Veća ministara BIH Zoran Tegeltija, i premijer u tehničom mandatu Crne Gore Dritan Abazović. Kosovo nije pokazalo interesovanje za inicijativu, a premijer Aljbin Kurti decidno je čak protiv Otvorenog Balkana.

Ekonomista Ljubomir Savić smatra da bi Otvoreni Balkan dao najveće rezultate i ostvario se punim kapacitetom, ukoliko bi se ekonomski interesi stavili ispred političkih nesuglasica i različitosti.

"Nažalost, za sada, od svega potpisanog, u punom obimu rezultate daje samo ono što se tiče transporta, pa kamioni ne čekaju više na granicma, a moguće je, dodaje, i da su neki sezonski radnici prešli u Srbiju iz Severne Makedonije i Albanije", rekao je Savić za Kosovo onlajn.

Smatra da inicijativa Otvoreni Balkan nudi velike mogućnosti, kao što su otvorene granice bez zadržavanja, mogućnosti bescarinskog uvoza i izvoza, jedinstvena fitosanitarna potvrda, koja ne mora da se proverava na svakoj granici.

Takođe, kao prednost Savić navodi i to što sada ugostiteljski radnici iz Srbije imaju otvorene mogućnosti za rad na albanskom primorju, kao i što građevinari iz Albanije i Severne Makedonije mogu da rade u Srbiji.

Prema njegovim rečima sve tri zemlje se suočavaju sa nedostatakom radne snage i to pre svega onih ljudi koji obavljaju zanatske delatnosti.

"Razmena radne snage između tri zemlje se ne realizuje ne zato što to nekome smeta ili što nema interesa, već se smanjuje broj ljudi koji su na raspolaganju. Samo pogledajte Srbiju, nedostaje nam vozača, keramičara, vodoinstalatera, a građevinski radnici dolaze, ne iz zemalja Otvorenog Balkana, već iz Azije", naveo je Savić.

Ističe da je veliki broj radnika iz čitavog regiona prešao u Nemačku i evropske zemlje, koje nude višu zaradu i bolje pogodnosti.

Savić je ocenio i da Berlinski proces nije u suprotnosti sa Otvorenim Balkanom, ali da na Zapadnom Balkanu postoje političke nesuglasice, koje koče ekonomski rast i saradnju.

"Niko iz regiona, izuzev Kosova, ne dovodi u pitanje Otvoreni Balkan, međutim i članice Otvorenog Balkana imaju delimično lošu predistoriju i svi oni koji utiču na razvoj inicijative su na sada deklarativno jednoj strani, ali u praksi se to ne pokazuje tako, jer ekonomske kriterijume prevazilaze neke druge stvari", rekao je Savić.

Savić je naglasio da veliki uticaj na razvoj ekonomske saradnje zemalja članica Inicijative i "problem Kosova".

"Dobit ovog sporazuma je taj što su ljudi, koji imali negativnu predistoriju kao Srbija i Albanija, krenuli da razgovaraju i otvaraju mogućnosti za poslovanje, ali onda se tu jave strahovi i nesporazumi oko političkih pitanja na Kosovu. Mnogo je lakše da, na primer pruga ili autoput idu preko Kosova, ali to će se zaobići, jer imamo problem sa Kosovom", navodi Savić.

Ljudi koji se bave ekonomijom i stvaranjem profita, kaže Savić, su ljudi koji će lako "skloniti" sva druga pitanja.

"Kada je u pitanju novac i velika zarada koja se nudi i jednima i drugima, mislim da su ljudi koji se bave tom vrstom biznisa pragtmatični i kada pregovaraju ne pitaju šta ste vi nama uradili, a šta vi nama dajete, a kada ćete priznati Kosovo i kako ćete rešiti ovo pitanje", rekao je Savić.

Pored ekonomske dobrobiti, ocenjuje Savić, najveći dobrobit Otvorenog Balkana je taj što tri zemlje polako počinju da "tope led" u odnosima i neki problemi se polako prevazilaze.

"Daj bože da ekonomija u zemljama Inicijative postane prioritet, ali živimo na takvom području gde ekonomija ne može da bude u prvom planu. Inicijativa Otvoreni Balkan nudi fantastične sporazume, ali ne sprovode ga samo ove zemlje, na njega utiču i druge zemlje koje ponekad koče ili podstiču razvoj Inicijativa u zavisnosti od toga šta žele, pre svega od Srbije. Tako da se nalazimo u nekom 'tamnom vilajetu' u kome je većini ljudi jasno da je Otvoreni Balkan nudi dobrobit svim ljudima, ali postoji, nažalost i neka glasna većina koja rešava pitanje granica, priznanja i ostalog", zaključio je Savić.

Savić se osvrnuo se i na CEFTU, koju je ocenio kao izuzetnu priliku za napredovanje zemalja u regionu, ističući da je čitav proces razmene i ekonomskog napretka "poremećen ponašanjem Albanaca".

Tokom 2019, 2020. i 2021. godine održan je niz sastanaka, foruma i samita na vrhu (Novi Sad, Tirana, Ohrid, Skoplje, Beograd, Niš, Tirana) u okviru Otvorenog Balkana i potpisano više deklaracija i sporazuma kojima je stvoren pravni okvir za konkretne aktivnosti i olakšice.

Potpisani su sporazumi o saradnji iz oblasti poljoprivrede, energetike, kulture i civilne zaštite, kao i sporazumi o radnim dozvolama, o elektronskim uslugama i veterinarskim i fitosanitarnim inspekcijama.

O primeru dobre prakse i primeni potpisanih sporazuma u okviru inicijative za Kosovo onlajn govorio je direktor Poslovnog udruženja “Srbija transport” Goran Aleksić koji je istakao da su “zeleni koridori” na granicama između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, formirani u sklopu inicijative Otvoreni Balkan, znatno uticali na ubrzanje prevoza robe i putnika, a time i na smanjenje troškova prevoznika.   

“Na granici između Makedonije i Srbije od prošle godine zaista imamo ubrzan protok putnika, a posebno robe, što je značajno poboljšalo transport i smanjilo troškove prevoznika. Trošak prevoza na više načina može da se meri, kao finansijski zbog zadržavanja robe na granici, ali i kroz angažovanje vozača. Brže procedure znače smanjenje broja angažovanih radnika i niže troškove, što je važno s obzirom na nedostatak vozača u Srbiji”, rekao je Aleksić.

Aleksić je najavio da će sledeće nedelje predstavnici “Srbija transporta” održati sastanak sa Udruženjem transportera Severne Makedonije, s kojim je u stalnoj komunikaciji, na kome će biti razmatrane ideje za unapređenje transporta između zemalja članica Otvorenog Balkana. 

"Sada se radi na uslagašavanju putarina u ove tri zemlje, kako bismo i sa te strane olakšali prevoznicima i unapredili poslovni ambijent", rekao je Aleksaić.  

Dodao je da je u toku izrada Staregije razvoja saobraćaja u Srbiji do 2030. godine, koja će uzeti u obzir inicijativu Otvoreni Balkan, radi daljeg unapređenja transporta i trgovine, a trebalo bi da bude završena ove godine.

"Transport i tvgovina su nosioci veza među zemljama, a Strategija treba da usaglasi procedure prevoza, nakon čega se očekuje dodatno unapređenje poslovnih odnosa i tokova roba i putnika", smatra Aleksić.  

"Srbija transport" je asocijacija koja okuplja oko 500 preduzeća koja se bave drumskim prevozom robe, više od 100 autobuskih prevoznika i gotovo sve privatne prevoznike robe železnicom.

Aleksić očekuje da Strategija saobraćaja u Srbiji posebnu pažnju obaratiti na železnički prevoz, naročito zbog ulaganja u železničku infrastrukturu koja su u toku ili su planirana.