Dašić: Evropska unija bi volela da bude arhitekta, praksa je pokazala da je češće bila vatrogasac

Mislim da će se pritisak na novu Vladu Kosova možda pojačati u smeru formiranja Zajednice srpskih opština, ali je pitanje suštinske prirode osnivačkog akta, šta će biti nadležnosti te zajednice i kako bi ona danas izgledala. Od Zajednice strahuje politička elita i javno mnjenje u Prištini. Ja nisam našao kosovskog Albanca koji je bio umeren kada je reč o ZSO jer strahuju od teritorijalne i funkcionalne autonomije koja bi iz nje proistekla, rekao je docent Fakulteta političkih nauka Marko Dašić u podkastu Kosovo onlajna.

Rodjeni Prištevac analizirao je dešavanja na Kosovu iz ličnog i akademskog ugla. Veruje da će se do rešenja kosovskog pitanja doći politikom malih koraka. 

„Mislim da je postojeći format pregovora Beograda i Prištine pokazao sve svoje mane u domenu implementacije, kao što mislim da se nije ponudio bolji format od ovog. Jedina zajednička stvar za Prištinu i našu spoljnu politiku su evropske integracije, što znači da je evropski izaslanik za dijalog jedini legitiman predstavnik kog prihvataju obe strane i to je teško menjati“, ocenjuje Dašić. 

Ne prihvata stav da se ništa ne menja u toku dijaloga.

„Sada su u Srbiji normalizovane RKS tablice. Dinar je ukinut i o tome se sve manje govori. Na opštinama na severu imate kosovsku zastavu. I zato nisam pobornik toga da je na delu status quo, već jedna loša situacija za srpsku zajednicu. Ja se nadam da će osveženi pregovarački legitimitet EU malo okrenuti proces u konsturktivnijem smeru, makar u domenu primene dogovorenog“, kaže naš sagovornik. 

Za novog izaslanika EU za dijalog Petera Sorensena kaže da je čovek sa bogatim balkanskim iskustvom i da nema teret kakav je imao Lajčak, jer ne dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo.

Dodaje da se u Lajčakovom i Boreljovom mandatu, ipak, to uopšte nije primećivalo. 

„Uvek kada razmišljam o posredniku iz EU setim se reči sa jednog sastanka po Čatam pravilima (Chatam rules) gde ne možemo da kažemo šta je ko rekao, ali je poenta bila toliko univerzalna da neće štetiti čak i ako citiram, što ja neću uraditi. Rečeno je da bi Evropska unija mnogo više volela da bude arhitekta, iako je u dosadašnjoj praksi mnogo više bila vatrogasac. I evropsko posredništvo je bilo uspešno u vatrogasnom smislu, ako izuzmemo Briselsko - ohridski sporazum koji je više bio delo diplomatija Francuske i Nemačke nego Evropske službe spoljnih poslova“, smatra Dašić.  

Komentarisao je i rad Sorensenovog prethodnika Lajčaka. 

„Ima jedna pravilnost koja je u najmanju ruku za studentski završni rad ili neko opsežnije istraživanje. Posle svakog Lajčakovog odlaska iz Prištine u narednih nekoliko dana ili nedelja sledila je Kurtijeva negativna mera prema srpskoj zajednici. Ili upad Rosu na sever, ili nova baza ili se upadalo u institucije. Nekako je to koincidiralo sa njegovim posetama. Ne mora da znači da je to bilo uvek, ali bi trebalo istražiti“, veruje gost podkasta. 

Ne veruje u prognoze pojedinih analitičara u Prištini da će novu Vladu sastaviti izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel. 

„Moram da priznam da nikad nisam bio na sastancima gde se na takav način politička trgovina obavlja, iako smo svesni javnih tajni da se to dešava u nekom obliku. Svojevremeno je Haradinaj rekao da Kosovo nema svoju spoljnju politiku već je to politika SAD. Nije se Kosovo puno promenilo pod Kurtijem u tom evroatlantskom domenu pa Amerika ima najveći uticaj na političke procese u Prištini“, ocenjuje Dašić. 

Kaže da je Grenel specifična politička ličnost u nekoliko segmenata i da je imao priliku da ga ugosti na Fakultetu političkih nauka.  

„Njegovo nepoznavanje regiona dovelo je do nespretnih izjava poput davanja preteranog značaja Tačiju. Ne možete vi u srpskom javnom mnjenju da opravdate političke učinke nekog ko je sada u zatvoru zbog ratnih zločina protiv nealbanskog stanovništva“, ističe Dašić.

U Kosovo online podkastu se priseća jednog susreta sa Grenelom.

„On je nama otvoreno rekao da su Vučić i Tači bili vrlo blizu dogovora, a da su neke evropske zemlje to pokvarile. Mi smo to čitali kao Nemačka, iako nije eksplicitno rekao, ali on je tada dolazio iz Berlina. Bio je jako ljut jer su oni pokvarili nešto što bi mogao biti dogovor, ne sugerišući šta bi mogla da bude priroda tog dogovora. Onda smo razbijali glavu da li je to razmena teritorija odnosno razgraničenje, dao nam je dobar materijal za razmišljanje“, otkriva Dašić. 

Od nove američke administracije i Donalda Trampa očekuje drugačiji stil pregovora, iako će suština odnosa prema Prištini ostati ista. 

„Nisam siguran koliko Srbi sa Kosova imaju čemu da se nadaju u domenu pravnog statusa Kosova koje je za Ameriku nezavisna država i to je tačka sporenja na bilateralnom nivou Srbije i Amerike. Ono čemu mogu da se nadaju je da se možda povrate neke državne funkcije Srbije prema srpskoj zajednici. Sve više od toga u domenu višeg stepena autonomije nije realno“, zaključuje Dašić.

Novi izbori ili nova vlada i ko će sedeti u njoj - svaki od scenarija detaljno je analizirao u našem podkastu. Zaključuje da su preliminarni rezultati izbora nagovestili političku i upravljačku krizu koja će štetiti i širim procesima u regionu. 

Govorio je i tome koliko je tema Kosova prisutna među studentima i kako joj pistupaju. 

Ceo razgovor Marka Dašića sa Draganom Biberović možete pogledati u video prilogu.