Berns delimično potvrdio stav odbrane da GŠ OVK nije komandovao na terenu

U nastavku haškog suđenja četvorici vođa bivše OVK, optuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, tadašnji američki diplomata Šon Berns potvrdio je delimično tvrdnju odbrane da Glavni štab OVK nije imao komandu nad jedinicama na terenu.

Za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima, optuženi su članovi GŠ OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Berns je 1998-99. bio šef američke diplomatske posmatračke misije na Kosovu (KDOM).

Tokom unakrsnog ispitivanja, Tačijev branilac Luka Mišetić predočio je Bernsu dokument u kojem, tokom Nato agresije na SR Jugoslaviju, Stejt department konstatuje da na Kosovu "ne postoji politička struktura, ni efektivna kontrola i komanda nad OVK".

"To je tačno, na osnovu naših izveštaja i obaveštajnih podataka", rekao je svedok optužbe Berns.

Tačijev advokat citirao je, potom, Bernsovu depešu iz februara 1999. u kojoj je izvestio Vašington da je, prema srpskim izvorima, OVK imala do 35.000 pripadnika, od kojih je samo 7.000 bilo "regularno".

Svedok je potvrdio da su većinu formacija OVK činile neregularne "lokalne milicije koje su branile svoja sela".

Na Mišetićevu sugestiju da te lokalne formacije "nisu bile u lancu komande OVK", Berns je, međutim, uzvratio da su one bile pod komandom zapovednika "operativnih zona OVK", koji su, prema tužiocima, bili članovi GŠ OVK.

Berns je posvedočio i da je, tokom pregovora u Rambujeu, GŠ OVK imao "slabu kontrolu" nad lokalnim komandantima koji su se, nasuprot Tačiju, protivili prihvatanju mirovnog sporazuma.

Odgovarajući na Mišetićeva pitanja, Berns je izjavio i da su SAD "predvidele" da će, kada Nato uđe na Kosovo, mnogi Srbi biti primorani da odu.

Tačijev branilac je u sudnici pustio izjavu tadašnjeg portparola Stejt departmenta Kena Bejkona iz juna 1999. da "Kosovo neće biti srećno mesto za Srbe kada Nato uđe".

"Mislim da Srbi ne žele da ostanu tamo, nego da se vrate u Srbiju. Mi ne znamo kolika je srpska manjina, verovatno oko 100.000 ili malo više, ali kada se kosovski Albanci vrate, naša pretpostavka je da će se mnogi Srbi vratiti u Srbiju", rekao je Bejkon na snimku konferencije za štampu.

Na primedbu novinarke da to zvuči kao da Stejt department "ohrabruje Srbe koji žive na Kosovu da odu", Bejkon je na snimku odgovorio: "Ja ih ni na šta ne ohrabrujem, samo kažem šta mi predviđamo da će biti činjenice".  

Berns je u sudnici kazao da je "na žalost", on to, takođe, predvideo zbog nasilja kojem su godinama srpske vlasti "pod direktnom kontrolom Slobodana Miloševića" podvrgavale kosovske Albance.

Miloševićev cilj je, po Bernsu, bio da "protera veliki broj Albanaca i uspostavi bolju etničku ravnotežu na Kosovu".

"Mi smo predvideli odmazdu Albanaca kada Nato uđe", kazao je svedok.

U izjavi tužilaštvu, Berns je kazao da je, posle ulaska Nato i povratka Albanaca na Kosovo, došlo do "nasilja podstaknutom osvetom" nad Srbima.

Na svedokovu izjavu tužiocima da su mu vođe OVK 1998-99 "davale lažne informacije o nasilju nad civilima", Tačijev branilac uzvratio je da se pokazalo da je "vrh OVK bio u pravu kada je negirao svoju odgovornost za ubistvo šestorice srpskih mladića u kafiću Panda u Peći, u decembru 1998".

Advokat Mišetić u sudnici je pustio izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da "nema dokaza da su albanski teroristi" počinili zločin, "naprotiv".

Berns je prokomentarisao da je bio "iznenađen i zapanjen" tom Vučićevom izjavom, s obzirom da su SAD, u prvo vreme, verovale da je za ubistvo u Pandi odgovorna OVK.

Svedok je zatim potvrdio sugestiju Tačijevog advokata da je to zapravo bila "akcija pod lažnom zastavom" srpske bezbednosne službe.

Branioci optuženih nastavljaju unakrsno ispitivanje Bernsa.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.