Berns: Sreten Lukić tačno znao u kojoj je kući komadant OVK Rustem Mustafa Remi

Nastavljajući iskaz na suđenju vođama nekadašnje OVK Hašimu Tačiju i drugim optuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998/99, tadašnji američki posmatrač Šon Berns izjavio je da su srpske vlasti u to vreme "dobro znale" šta se događa u OVK zato što su imale "doušnike" u toj albanskoj paravojsci.

Dok ga je unakrsno ispitivao Tačijev branilac Luka Mišetić, Berns je posvedočio da je general MUP-a Srbije Sreten Lukić, sa kojim se sretao, "mogao da tačno pokaže kuću u kojoj je komandant OVK Remi".

Rustem Mustafa, zvani Remi, bio je tada zapovednik OVK u "operativnoj zoni Lab" kod Podujeva.

Na Mišetićevu sugestiju, Berns je kazao da su mu starešine OVK prenosile zabrinutost da su u njihovim redovima "kolaboranti" i "doušnici" srpskih vlasti.

Po optužnici protiv Tačija i drugih optuženih članova Glavnog štaba OVK Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, pripadnici OVK su počinili zlodela nad Albancima proglašenim za "špijune" i "kolaborante".

Berns je ocenio da je Resor državne bezbednosti (RDB) MUP-a Srbije bio "veoma efikasan" u prisluškivanju i špijuniranju OVK.

Američki diplomata je, međutim, bio "zapanjen" tvrdnjom da je RDB imala "200 živih izvora u OVK, uključujući na najvišem nivou", koju mu je u sudnici predočio advokat Mišetić.

Tu tvrdnju, kako je citirao Tačijev branilac, izrekao je bivši pripadnik RDB Srbije Zoran Stijović na suđenju Ramušu Haradinaju pred Haškim tribunalom.

"To je iznad i izvan naših utisaka i razgovora koje smo vodili", kazao je svedok.

Na Mišetićevu sugestiju, Berns je potvrdio da, krajem 1998, i u vreme pregovora u Rambujeu, početkom 1999, Glavni štab (GŠ) OVK, usled neslaganja, "nije imao kontrolu nad pojedinim zonskim komandantima OVK", poput Mustafe-Remija i Haradinaja.

Te nesporazume, Berns je nazvao sukobom između "političke i vojne linije" u OVK.

U vreme pregovora u Rambujeu, Tači je, po svedoku, bio "politički lider" OVK i vodja "umerenije struje" koja je želela da Kosovo odvoji od Srbije kroz pregovore bez daljih albanskih žrtava.

Nasuprot Tačiju, bila je "tvrda struja" Adema Demaćija - koga su podržavale neke regionalne starešine OVK poput Remija - koja se zalagala za ostvarivanje nezavisnosti "silom" do kraja, kazao je Berns.

Berns je ocenio da je OVK, u prvo vreme, bila formirana kao "teritorijalna odbrana" i "skup lokalnih milicija".

"Vremenom se razvila puna pobuna koju su predvodile lokalne vodje koji su kasnije postali komandanti operativnih zona", kazao je on.

Za vođe OVK koje su se vratile iz egzila i formirale GŠ OVK, poput Tačija i Veseljija, Berns je rekao da su "posle Dejtonskog sporazuma 1995. shvatile da Kosovo neće postati nezavisno bez međunarodnih igrača, a naročito SAD".

Berns je kazao i da je od jeseni 1998. "imao instrukcije od Vašingtona i od američkog izaslanika Kristofera Hila da ne kontaktira sa Ibrahimom Rugovom", dotadašnjim liderom kosovskih Albanaca.

Glavni štab tada je "povezivao" strane činioce sa OVK i bio je, po svedoku, kao "ministarstvo spoljnih poslova".

Berns je posvedočio i da mu je komandant Remi rekao da je oružje kupovao od "jednog srpskog pukovnika" iz komande Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.

Taj pukovnik, po svedoku, slao je kamione oružja iz Niša u Podujevo i bio je za to plaćen, verovatno u nemačkim markama.

Branioci optuženih sutra će nastaviti da unakrsno ispituju svedoka Bernsa.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.