Grupa predstavnika civilnog društva traži od Ćeljaja da Zakon o Specijalizovanim većima uputi Ustavnom sudu

Grupa predstavnika civilnog društva, akademske zajednice i organizacija za ljudska prava zatražila je od ombudsmana Naima Ćeljaja da Ustavnom sudu uputi Zakon o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca. U zahtevu dovode u pitanje ustavna ograničenja mandata Specijalizovanih veća i traže da sud proceni da li je mandat prevazilazi ovlašćenja utvrđenog članom 162 Ustava Kosova, preneo je Reporteri.

U dokumentu se podseća da član 162 Ustava omogućava osnivanje Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalizovanog tužioca u cilju ispunjavanja međunarodnih obaveza Kosova u vezi sa izveštajem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011. godine.

Navodi se da Zakon određuje da su ove institucije osnovane za postupke koji se odnose na navode o „teškim prekograničnim i međunarodnim zločinima, koji su povezani sa navodima iz izveštaja i koji su bili predmet istrage Specijalne istražne radne grupe“.

Potpisinici zahteva ocenjuju da to znači da Ustav nije predvideo stvaranje opšte krivične jurisdikcije, već specijalizovanog mehanizma sa jasno utvrđenom svrhom.

U dokumentu se potpisnici pozivaju i na sažetak presude u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, navodeći da je u njemu izvršena opširna analiza istorije, organizacije i političkih i vojnih struktura OVK, prenosi Reporteri.

„Sudijsko veće je navelo da se predmet nije odnosio na legitimnost OVK niti na njen cilj stvaranja nezavisnog Kosova. Ovo pojašnjenje je važno. Međutim, obim analize postavlja pitanje da li je veza sa konkretnim navodima iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope funkcionisala kao stvarno i delotvorno ograničenje jurisdikcije ili kao polazna tačka za vršenje znatno šire jurisdikcije nad organizacijom i delovanjem OVK tokom i nakon rata“, navodi se u zahtevu.

Potpisnici dovode u pitanje i način na koji se tumači veza utvrđena Zakonom sa Izveštajem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

U dokumentu se pojašnjava da zahtev nema za cilj da interveniše u pojedinačne sudske postupke, razmatra dokaze protiv optuženih, zameni žalbeni postupak ili utvrđuje krivicu ili nevinost bilo koje osobe.

Takođe, potpisnici ističu da je zahtev podnet uz poštovanje nezavisnosti pravosuđa, prava i dostojanstva žrtava, prava na pravično suđenje i delotvorna pravna sredstva.

„Ona se odnosi na ustavne granice zakonodavstva kojim su osnovana i na osnovu kojeg funkcionišu Specijalizovana veća, kao i na usklađenost jurisdikcije i oblika krivične odgovornosti predviđenih tim zakonodavstvom sa Amandmanom br. 24, osnovnim pravima i slobodama i ustavnim načelima zakonitosti, pravne sigurnosti, proporcionalnosti i individualne krivične odgovornosti“, navodi se u zahtevu.

Zahtev je u ime potpisnika uputio rukovodilac istraživanja u Kosovskom centru za bezbednosne studije Ramadan Iljazi, a među potpisnicima su bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani, kao i nekoliko profesora, istraživača i predstavnika civilnog društva sa Kosova, iz Norveške i Švedske.