Kosovo i strateški dijalog sa Amerikom: Nema pokretanja bez ZSO

U deset dana dve gotovo istovetne poruke Kosovu, jedna iz Stejt departmenta, druga iz ambasade SAD u Prištini: pokretanje strateškog dijaloga zavisi od stvaranja odgovarajućih uslova, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema srpskoj zajednici. Sagovornici Kosovo onlajna nisu u dilemi - obaveza „broj jedan“ na koju misle u Vašingtonu je Zajednica srpskih opština. Širi paket može da podrazumeva i poštovanje prava Srpske pravoslavne crkve i prava koja za Srbe postoje samo na papiru.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Ono što je Stejt department saopštio 14. oktobra, juče je potvrdila i ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini. Posvećenost unapređenju zajedničkih interesa postoji, a pokretanje strateškog dijaloga zavisi i od ispunjavanje obaveza prema kosovskim Srbima.

Na koje se obaveze konkretno misli, nije precizirano, ali predstavnici vlasti u Prištini sigurno nisu zaboravili da je Stejt department, suspendujući početak strateškog dijaloga prošlog septembra obrazložio da je njegovo uklanjanje sa stola „u potpunosti zasnovano na postupcima Vlade Kosova u tehničkom mandatu“.

„Za SAD, je potreban partner koji razume potrebu da se izbegnu destabilizujuće akcije i koji je posvećen unapređenju regionalne stabilnosti i zaštiti prava svih građana Kosova“, poručeno je tada iz Vašingtona.

Govoreći o uzrocima zbog kojih je američka administracija zamrzla početak strateškog dijaloga sa Prištinom Džonatan Kac, saradnik u oblasti studija upravljanja u Brukingsu, koji je obavljao i visoke funkcije u Stejt departmentu i Kongresu, rekao je prošle nedelje u intervjuu za Kosovo onlajn da su postojale primedbe na način na koji je Priština postupala, posebno na severu Kosova i u odnosu prema Srbima.

U međuvremenu, 17. jula ove godine Amerika je pokrenula strateški dijalog sa Srbijom.

Favorizovanje albanske strane više se ne podrazumeva 

Saradnik organizacije Novi treći put Petar Donić kaže za Kosovo onlajn da je sa dolaskom na vlast Donalda Trampa drugi put u Americi uočljivo da nije nužno na snazi nešto što je bila tradicionalna američka politika prethodnh 30 godina koja je favorizovala albansku stranu. 

Što se tiče poslednjih poruka Kosovu o strateškom dijalogu, on ocenjuje da se obaveze na koje se podseća,  pre svega odnose na Zajednicu srpskih opština.

„U kom formatu i maniru to je nešto što sam poprilično siguran da Trampova administracija ni ne ulazi u detalje. Da li da strane zajedno izađu sa rešenjem ili da se primeni poslednje aktivno rešenje i da se Evropa uključi, ali u oba slučaja da se ispoštuje srpska strana. To je ono što se očekuje“, izjavio je Donić.

On objašnjava da strateški dijalog sa Amerikom treba posmatrati kao dodatni operativni resurs.

„Otvaranje strateškog dijaloga daje putanju, da imate posvećene ljude iz Stejt departmanta koji hoće nešto da rade i koji treba nešto da urade. Imati to znači baviti se, nemati znači ne baviti se. Strateški dijalog je okvir. On nema zacrtanu i ‘kopi-pejst’ primenu iz regiona u region, već zavisi od regiona i od političke klime. Za Kosovo bi to moglo da znači neke ekonomske projekte, moglo bi da znači stabilizaciju projekata koje su oni inače imali s Amerikancima ili produženje nekih projekata. Podsetiću na projekat izgradnje auto-puta koji se dosta rastegao, ali je na kraju ipak uspešno urađen. To mogu biti takvi infrastrukturni projekti“, navodi naš sagovornik.

Kosovo je, dodaje Donić, jako malo i ima malu ekonomiju, dok bi za Ameriku investicije, kakvih je već bilo na Kosovu, bile „nikakve pare“.

„Što bi naš narod rekao, njihovo malo je nečije mnogo. Imanje toga na stolu znači njima puno ekonomski gledano, nemanje toga, jednu takvu malu ekonomiju može drastično da uspori“, kaže Donić.

Iako je bilo različitih izjava izaslanika bliskih Trampu i američkih zvaničnika, od najvišeg preko srednjeg do nižeg nivoa, prema oceni Donića, van tog deklarativnog dela i nepokretanja procesa strateškog dijaloga sa Kosovom, a pokretanja sa Srbijom, nije se mnogo toga videlo.  

„Treba biti realan u smislu da nije za očekivati da se krene sa jačom diplomatskom aktivnošću dok se ne instituišu ambasadori. U Srbiju će ambasador doći tek početkom godine, a dok nemamo takoreći operativce na terenu nije za očekivati nekakvu diplomatsku ofanzivu s njihove strane, to možemo očekivati kada dođe ambasador. Da li će i u kojoj meri ovo stvarno biti zaokret ili će on biti kozmetički, to ne možemo znati dok se ovo ne desi“, kaže Donić.

Imajući u vidu da Bela kuća nije ni nominovala ambasadora za Kosovo, on navodi da to može da bude dobar signal za Beograd, jer će diplomata koji dođe u Beograd početi da radi, a neće biti „kontrateže“.

„Neke odluke i potezi koji će imati posledice će se povlačiti. Tako da uz određenu promenu retorike koja nije jasno rekla: ‘da srpska strana 100 odsto, a kosovska nula’, što nije ni realno, ipak vidimo poteze koje sugerišu promenu klime“, ocenjuje on.

I politički analitičar Nedžmedin Spahiu mišljenja je da kada Stejt department poručuje da pokretanje strateškog dijaloga zavisi i od ispunjavanja obaveza prema kosovskim Srbima da to znači formiranje Zajednice srpskih opština.

Spahiu navodi da je to obaveza iz dogovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija postignutog u Briselu.

„Taj dogovor znači da Kosovo formira Zajednicu opština sa srpskom većinom kao vid autonomije Srba na Kosovu i obavezu Beograda da budu otvorene stalna diplomatska misija Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini, što je interes Prištine. Sjedinjene Američke Države prave pritisak na obe strane kako bi se ta obaveza ispunila i na Prištini je da ostvari Zajednicu opština sa srpskom većinom. Kad se to ostvari mislim da će odnos Amerike biti konkretniji i da će doći do strateškog dijaloga“, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

On veruje da će kosovska vlada raditi na tome da dođe do pokretanja strateškog dijaloga sa Amerikom.

„Kurti je Vučiću čak nudio i na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da potpiše to što su se dogovorili, a razlog zbog kog Kurti ne ispunjava obaveze je što se plaši da ukoliko on ispuni obavezu, da Beograd neće ispuniti svoju i da će onda doći do novih pregovora, a on je zainteresovan da se dogovor sprovede onako kako je postignut u Briselu. Zbog toga je prošlo više godina od tog dogovora a da on nije ispunjen“, smatra Spahiu.

Pritisak na „čedo“

Da će se nova vlada Aljbina Kurtija truditi da pokrene strateški dijalog sa SAD smatra i izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković, jer, kako kaže, bez saradnje sa američkim institucijama, Kosovo gubi mnogo.

Radaković za Kosovo onlajn navodi i da su odnosi Kosova sa američkim institucijama katastrofalni i da od 1999. godine nikad nisu bili gori, a da bi se Vlada Kosova vratila na kolosek strateškog dijaloga s Amerikancima, prema njegovoj oceni, moraće da proguta poveću gorku pilulu.

Govoreći o obavezama prema Srbima na Kosovu koje je Stejt department nedavno apostrofirao kao jedan od uslova za početak strateškog dijaloga, on veruje da se tu misli na više stvari.

„Na prava, zaštitu, Srpsku pravoslavnu crkvu jer znamo da su američke institucije uvek bile pobornici prava Srpske pravoslavne crkve, zatim na jezik mržnje i radikalizam, poštovanje Ustava i zagarantovanih prava za Srbe, na gašenje srpskih institucija. To su sve pitanja povodom kojih su SAD u poslednje vreme, pogotovo od kada američka ambasada nema ambasadora, pokušavale posredstvom zamenika u ambasadi ili kroz institucije da im skrenu pažnju. To su glavni pokazatelji da će tek sada američke institucije i američka ambasada vršiti pritisak na Kosovu“, mišljenja je Radaković.

On navodi da je Kosovo „američko čedo“ i da je Amerika bila taj zdušni osnivač Kosova kao države, ali da su sada odnosi loši, pogotovo u poslednjih godinu i po dana, što je prema njemu ogroman minus pre svega vlade Aljbina Kurtija.

Ponudu Kurtija da Bondstil bude stalna američka baza, zbog toga tumači kao pokušaj da se greške isprave.

„Međutim, jasna je i konkretna poruka Amerikanaca da stvari ne idu dobrim smerom i sigurno je da će biti još veća presija ne samo Amerikanaca, nego i Evropske unije, jer Kosovo sada, posle dve godine, ima institucije. Pogotovo ako stane rat u Ukrajini, nadamo se, sledeće nedelje, lopta će biti prebačena na Balkan i sigurno će Kosovo opet biti tema sa mnogo jačim pritiskom, pre svega Amerikanaca i EU“, kaže Radaković.