Zapadni Balkan u lavirintu inflacije, uvezena ili domaća - građani je plaćaju

Zapadni Balkan suočava se sa novim talasom inflatornih pritisaka koji su, kako navode sagovornici Kosovo onlajna, direktna posledica naglog rasta cena energenata na globalnom i regionalnom tržištu, ali i visoke zavisnosti od uvoza. Oni su saglasni da inflacija nije samo ekonomski, već i društveni problem, što najbolje ilustruje utisak potrošača da trku između rasta plata i cena, uglavnom dobijaju cene.

Piše: Ivana Šanjević

Godišnja inflacija na Kosovu dostigla je visokih 7,8 odsto, a ekonomski analitičari to pravdaju uvoznom zavisnošću, ali i izostankom reakcija vlasti koje nisu, za razliku od vlada Albanije i Srbije odmah zamrznule cene goriva i smanjile dažbine.

Vlada Kosova je odbila zahtev Privredne komore i opozicije za privremeno ukidanje poreza na dodatnu vrednost i akciza na naftu. Međunarodni monetarni fond predvideo je da će Kosovo tokom ove godine imati najvišu stopu inflacije na Zapadnom Balkanu i to 6,8 odsto, dok se očekuje da će privredni rast iznositi 3,5 odsto.

Posle Kosova, najviša inflacija predviđa se u Bosni i Hercegovini, od pet odsto, dok se u Severnoj Makedoniji očekuje stopa od četiri odsto. U Crnoj Gori inflacija bi, prema projekcijama MMF, trebalo da iznosi 3,5 odsto, u Albaniji 3,2 odsto, dok se za Srbiju predviđa najniža stopa u regionu, od 3,1 odsto.

Prosečne plate u regionu su nominalno porasle, ali ono što će stanovnici zapadnobalkanske šestorke „u glas“ konstatovati jeste da su trku između rasta plata i cena - dobile cene.

Prazni paketi podrške

Anketa Kosovo onlajna u Prištini pokazala je da se građani najviše žale na cene hrane, ali i na činjenicu da institucije ne čine dovoljno da bi se pomoglo građanima.

„Najviše je poskupela hrana, za odeću i druge stvari nije problem, ali hrana je problem“, navodi Bučaj Sulejman i dodaje da plate nisu velike, a sve je „baš skupo“.

Sa njim je saglasan i Šefku Mekoli, ali dodaje da su cene na Kosovu ipak niže nego u Crnoj Gori, gde je nedavano boravio. Upitan da li institucije pomažu građanima kroz različite pakete pomoći, Mekoli odgovara: „Paketa mera ima, ali su prazni“.

Zaduživanje kao signal krize

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna izjavio je za Kosovo onlajn da su građani uzeli 42 miliona evra novih kredita kod komercijalnih banaka, što je signal da imaju poteškoća sa rastom cena, zbog čega je ponovo zatražio od Vlade Kosova da preduzme mere kako bi se ublažile posledice inflatornih pritisaka.

„Inflacija je kod nas veća nego u regionu, tu su i politički faktori imali efekat, ali Kosovo uvozi dosta, skoro osam milijardi evra je uvoz, pa samim tim uvozimo i inflaciju. Iznutra smo i mi pomogli njen rast, jer Vlada Kosova nije preduzela nikakve mere, smanjivanjem akcize ili stope PDV kada su cene goriva otišle na gore“, objasnio je Rafuna.

Rafuna dodaje da je, prema podacima Privredne komore Kosova i Agencije za statistiku, hrana najviše poskupela, a to direktno utiče na građane.

„Vidim trend u regionu, ali i šire u EU i globalno, da će inflacija još rasti, posebno što ide zima i cene struje i gasa ići će naviše“, upozorio je on.

Akumulirane krize

Predstavnik Upravnog odbora Univerziteta Hajlderberg u Skoplju Siniša Naumoski uveren je da je novi rast inflacije na Zapadnom Balkanu, pa i u Makedoniji, posledica sukcesivnih globalnih kriza, od pandemije, preko ukrajinskog, iransko-američkog sukoba i energetske krize. 

„Uvozno smo zavisni i svi spoljni pritisci apsorbuju prvenstveno inflaciju, a na udaru je standard građana i zato MMF predviđa četiri odsto stopu inflacije za Makedoniju. Što je najvažnije, ne predviđa brzo spuštanje. Sada ne želim da stvaram neki negativni utisak, ali važno je da budemo iskreni prema javnosti“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Stanovnici Skoplja podeljeni su u stavu da li ima poskupljenja i dok se jedni žale se na visoke cene hrane, drugi dodaju da je tako svake godine u ovo vreme.

„Pa da vam kažem kako pratim ove situacije sve stoji na istom mestu. Ni skuplje, ni jeftinije“, navodi sagovornik Kosovo onlajna, dok drugi dodaje da je „skupa pijaca“.

Mere vlasti ocenjuju kao „vetar i maglu“.

„Pa vidite da je skuplje nego ranije skuplje je. Sad su nam povećali primanja, ali nije to da čovek bude onako baš opušten, pa da kupuje, da ne mora da vodi računa“, zaključuje sagovornik Kosovo onlajna.

Udar na najsiromašnije

Ekonomisti ukazuju da teret inflatornih pritisaka uglavnom snose socijalno ugrožene kategorije stanovništva i mala preduzeća, zbog čega su vlasti u Srbiji i Albaniji lansirale digitalne platforme koje omogućavaju građanima da prate dnevne cene proizvoda u trgovinama, u pokušaju da primoraju trgovce da smanje marže.

Ekonomista Veljko Mijušković objasnio je da su troškovi energenata i hrane faktori koji najviše doprinose rastu inflacije, ali ono što stvara dodatni inflatorni pritisak u regionu, uključujući i Kosovo, je visoka uvozna zavisnost.

Mijušković upozorava da inflacija ima negativan efekat na društveno raslojavanje, pa onog momenta kada dođe do njenog porasta, najsiromašniji slojevi društva izdvajaju više novca za hranu, komunalije i slične troškove.

„Mere koje bi se primenjivale treba da budu usmerene na pomoć najsiromašnijim kategorijama“, predočio je Mijušković, ukazujući da se ne bi smele preduzimati, kako je ocenio, nekontrolisane mere prema svima, jer to dodatno može pojačati inflatorne pritiske.

Na stopu inflacije u Crnoj Gori utiču i međunarodni i lokalni faktori, ali jedan od glavnih razloga zbog kojeg dolazi do značajnog rasta cena leži u činjenici da je Crna Gora je uvozno zavisna zemlja, kaže ekonomski analitičar Mirza Mulešković.

„U proteklih par godina, Crna Gora je dva puta imala administrativno povećanje zarada što je povećalo tražnju i troškove privrednicima, pa je došlo do opšteg rasta cena“, rekao je Mulešković za Kosovo onlajn.

On je napomenuo da je Crna Gora uvozno zavisna zemlja, što je jedan od glavnih razloga zbog kojeg dolazi do tako značajnog rasta cena.

„Nadam se da ćemo se izboriti sa problemom, jer inflacija nije problem samo za građane. Ona u jednom momentu 'prija' državi jer puni budžet, ali posle određenog roka, a kod nas to već duže traje, skoro četiri godine, ona postaje veliki neprijatelj države“, upozorava Mulešković.