Zirapi: Nisam video ni čuo pritvorenike OVK u Albaniji 1999. godine

Nastavljajući iskaz na suđenju četvorici vođa bivše OVK u Hagu, nekadašnji visoki starešina OVK Bisljim Zirapi negirao je da je, s proleća 1999. u Albaniji, video pritvorenike koje je, po optužnici, držala OVK.

Za ratne zločine u pritvorima u albanskim gradovima Kukeš i Cahan, te još 40 pritvora OVK na Kosovu, 1998-99 optuženi su tadašnji vodeći članovi Glavnog štaba OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Žrtve zlostavljanja i ubistava u tim pritvorima bili su, kako piše u optužnici, Albanci koje je OVK proglasila za "kolaborante", Srbi i Romi.

Dok ga je unakrsno ispitivao Tačijev branilac Luka Mišetić, Zirapi je potvrdio da je od aprila do juna 1999. bio u "logističkoj bazi" OVK u Kukešu.

Po optužnici, upravo u toj bazi postojao je pritvor u kojem su desetine pritvorenika nezakonito držane, prebijane i maltretirane, a jedan je i ubijen.

"Vi niste videli pritvorenike, ni prostorije pritvora", sugerisao je advokat Mišetić, a svedok je odgovorio da to nije video.

"Nikada niste ni čuli da je neko uhapšen, ni pritvoren u Kukešu", glasila je sledeća sugestija Tačijevog branioca.

"Tačno", uzvratio je Zirapi.

On je potvrdio da nije čuo ni da je iko pritvoren u Cahanu, ni u celoj Albaniji, izuzev jednog Albanca čije je oslobađanje on isposlovao.

"Znači, vi niste mogli preneti nikakvu informaciju o pritvorenima Tačiju ili Azemu Sulji", konstatovao je advokat Mišetić.

Zirapi je i to prihvatio kao tačno.

U pomenuto vreme, od aprila do juna 1999, Zirapi je, kako je rekao, bio"pomoćnik ministra odbrane u privremenoj vladi Kosova.

Tači je tada bio premijer, a Sulja ministar odbrane u toj vladi.

Da će se, poput Tačija, i drugooptuženi Veselji braniti, između ostalog, alibijem nagovestio je njegov branilac Ben Emerson na početku unakrsnog ispitivanja Zirapija.

Emerson je u sudnici prikazao pečate iz Veseljijevog švajcarskog pasoša, dokazujući da je on, izuzev par dana, bio van Kosova od novembra 1998. do kraja Nato bombardovanja u junu 1999.

Zirapi je to potvrdio, uz preciziranje da je on u novembru 1998., kada je bio načelnik GŠ OVK, postavio Veseljija za šefa obaveštajne i kontraobaveštajne službe u tom štabu.

Odmah potom, Zirapi je, kako je rekao, Veseljija poslao "na obuku u Albaniju".

Branilac Emerson sugerisao je, a svedok je to potvrdio, da je Veselji, pre odlaska u Albaniju, bio "u kontatku sa stranim obaveštajnim zvaničnicima pri ambasadama".

Rezultat tih kontakata je bila "reorganizacija" OVK, koju je od novembra 1998, po sopstvenim rečima, sprovodio Zirapi, kako bi se stvorila "verodostojna vojna snaga koju bi NATO zemlje mogle da podrže".

Petog dana svog svedočenja, Zirapi nastavlja da odgovara na pitanja branilaca.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.