Ako ne bude reizabrana, kakvu će ulogu na političkoj sceni imati Vjosa Osmani?

Još nije poznato da li će se naći među kandidatima za predsednika Kosova u narednih pet godina, ali ako ne bude predložena ili bude u trci a ne dobije potreban broj glasova, to neće biti tačka na političku karijeru Vjose Osmani. To je mišljenje sagovornika Kosovo onlajna, koji ocenjuju da bi na kosovskoj političkoj sceni Osmani mogla da ostane ili sa svojom strankom Gudžo ili sa nekom novom, kao i da na nju računaju saveznici Kosova.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Vjosi Osmani opozicione stranke neretko zameraju da je kao predsednica u proteklih pet godina često stajala na strani Vlade Kosova ili da je ćutala o ključnim pitanjima. 

Iz tih razloga DPK je već poručila da je ne podržavaju za još jedan predsednički mandat.

Na drugoj strani, lider DSK Ljumir Abdidžiku izjavio je da oni nemaju odbijajući stav ni prema kome, pa ni prema Osmani.

Pre nego što je 4. aprila 2021. godine postala predsednica Kosova Osmani je obavljala funkciju predsednice Skupštine i bila poslanica u pet uzastopnih mandata. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i ima doktorat iz međunarodnog prava Univerziteta u Pitsburgu. 

Osnivanje nove stranke? 

Ukoliko ne bude dobila drugi predsednički mandat, prema oceni političkog analitičara Artana Muhadžirija, to nikako neće značiti da će ona napustiti politiku.

„I dalje će biti važan deo političke scene Kosova, bez obzira u kom obliku“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

U slučaju da ne bude reizabrana, Muhadžiri smatra da će Osmani verovatno napraviti kratku pauzu i da će se na političku scenu vratiti snažno, sa svojom strankom Gudžo ili tako što će osnovati drugu političku stranku.

Osmani je, napominje on, veoma mlada i energična u političkom smislu. 

„Mislim da će biti važan akter jer je birači vole. U kosovskom biračkom telu ona ima veoma pozitivan imidž još od vremena kada je bila u DSK, a potom i kada je osnovala svoju stranku. Verujem da će ostati jer iako je mlada, ima mnogo iskustva. Bila je izuzetno mlada kada je počela kao politički savetnik bivšeg predsednika Sejdijua, prošla je kroz sve te događaje u poslednjim decenijama, tako da ne mislim da ima problem da osnuje novu stranku i da postane čak i četvrta stranka na predstojećim izborima posle Samoopredeljenja, DPK i DSK“, navodi Muhadžiri.

Nakon što je pre pet godina izabrana za predsednicu i položila zakletvu Osmani se povukla sa čela liste Gudžo čiji je bila osnivač, a Gudžo je godinu kasnije registrovana kao stranka. 

Pre toga bila je član DSK, a sa vodećih funkcija u ovoj stranci je razrešena u junu 2020. Njeno razrešenje tražio je tadašnji lider DSK Isa Mustafa jer je, kako je naveo, na sednici Skupštine Kosova na kojoj se glasalo o nepoverenju vladi Aljbina Kurtija, Osmani, koja je tada bila predsednica parlamenta, suprotno stavu Predsedništva DSK, tražila da se ne glasa za taj predlog.

Ako joj ne pođe za rukom da obezbedi drugi predsednički mandat, i viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić je mišljenja da ona ima vrlo jasnu perspektivu na političkoj sceni u Prištini, ali i da na nju računaju pre svega u Vašingtonu, donekle i u Briselu. 

„Jasno je da je Vjosa Osmani postala akter na političkoj sceni u Prištini koji mora da ostane na nekoj funkciji, da li na zvaničnoj ili samo političkoj u smislu vođstva neke političke partije. Oko njene buduće misije verovatno će postojati vrlo jasan dogovor. Sve što je do sada rađeno, rađeno je u punoj koordinaciji i u skladu sa albanskim interesima i interesima njihovih sponzora. Ne verujem da će oni ispustiti tu priliku da nastave s jednom politikom za koju verovatno smatraju da je donela značajan napredak za njihove interese u poslednjih nekoliko godina. Ona je vrlo koristan spoljnopolitički pion za politički zapad, za Tursku, za Saudijsku Arabiju, korisna je i za Kurtija i ne verujem da će on tek tako lako da je se odrekne“, izjavio je Mitić za Kosovo onlajn. 

Govoreći o njenom mandatu koji se primiče kraju, on ocenjuje da je Osmani odigrala dobru ulogu za albanske interese na Kosovu.

„Predstavila se kao neko ko na međunarodnom planu igra ulogu koju su joj namenili mentori na političkom zapadu, u Turskoj i Saudijskoj Arabiji, sponzori takozvane kosovske nezavisnosti, u cilju legalizacije i pokušaja što veće legitimizacije takozvanog Kosova u međunarodnoj zajednici. U tome je bila relativno uspešna, pogotovo prošle godine. Uz ogromnu pomoć Ankare, Rijada i Vašingtona došlo je do priznanja od strane Sirije, Kenije, Sudana, Bahama, makar se tako javno tvrdi. I činjenica je da je u tome napravila pozitivan korak za albanske interese na Kosovu i Metohiji“, smatra naš sagovornik.

Sa druge strane, kako ističe, Osmani je igrala i važnu ulogu u pokušaju balansiranja između Berlina i Vašingtona, jer je poznato da je Aljbin Kurti nemački igrač i da ima pre svega nemačku zaštitu, a da je od strane SAD kritikovan makar „pro forme“. 

Osmani je, kaže Mitić, apsolutno igrala na američku kartu, pogotovo u prošloj i početkom ove godine i jasno se svrstala uz SAD. 

„Njih dvoje, Kurti i Osmani, su igrali igru. Jasno je da se radi o koordiniranom nastupu koji je doveo do toga da se Vjosa Osmani slika iza Donalda Trampa na inauguraciji tzv. Odbora za mir. Takođe, uloga koje je dogovorena sa Kurtijem je bila da s jedne strane Kurti igra tvrdog igrača koji vuče unilateralne i oštre poteze na terenu i da trpi kritike, a da s druge strane Osmani glumi nekog ko tupi tu oštricu u međunarodnoj zajednici, pre svega u Briselu. I to je dovelo do određenog rezultata s obzirom na pomake po pitanju ukidanja tzv. mera koje su ionako bile vrlo banalne protiv Prištine, ali koje su se razvodnjavale i pod njenim delovanjim“, ocenjuje Mitić.  

„Bez osećaja za interese Srba“ 

Kako dodaje, veliko je pitanje koliko je na unutrašnjem planu uticaj Vjose Osmani zaista bio velik jer je jasno da je Aljbin Kurti taj koji vuče sve konce i da se on pita za ono što se dešava na teritoriji Kosova.

„Sve ovo ne abolira ni na koji način moralnu, pa i krivičnu odgovornost Vjose Osmani za etničko čišćenje kosovskih Srba, za etničku i institucionalnu diskriminaciju i za sve ono što se dešavalo ovih pet godina koje su bile zaista zastrašujuće za Srbe na Kosovu i Metohiji. Ona je tu igrala vrlo tvrdo, bez nekog posebnog osećaja za njihove interese.

Osim donekle par puta retorički, zaista ništa nije suštinski učinila da bi poboljšala status Srba na Kosovu i Metohiji. Igrala je vrlo tvrdo protiv Beograda, i naravno, vrlo tvrdo i protiv Rusije i Kine, što se i očekivalo u sklopu narativa koji postoji u Prištini“, ukazuje Mitić. 

Da bi rođena Mitrovčanka, Vjosa Osmani bila nominovana za drugi mandat potrebno je da njenu kandidaturu potpisima podrži najmanje 30 poslanika. 

Da se potpisi traže u Južnoj Mitrovici veliki su izgledi da bi ih dobila, sudeći prema tome šta o Osmani misle neki od građana ove opštine.

„Gotovo sam siguran da je Vjosa Osmani adekvatna za još jedan mandat na mestu predsednika. Veoma je sposobna, odličan je govornik i organizator. Verujem da to zaslužuje“, rekao je Sinan Šalja iz Južne Mitrovice za Kosovo pres.

Sabri Osmani je takođe pohvalio njene sposobnosti.

„Vrlo je malo na Kosovu pametnih i sposobnih kao Vjosa Osmani. Njen deda je bio takav, njen otac je bio takav, njen pradeda je bio sposoban. Generalno su patriotski nastrojeni i pametni su“, rekao je Sabri Osmani.

Inače, Osmani je 2021. godine izabrana za predsednicu kao kandidat Pokreta Samoopredeljenje. Protivkandidat joj je bio Nasuf Bejta, takođe iz Samoopredjeljenja, a nijedno od njih dvoje nije dobilo potrebnih 80 glasova u prva dva kruga glasanja. Postala je predsednica sa dobijenim 71 glasom u trećem krugu glasanja.