Američka izborna groznica i očekivanja Zapadnog Balkana: Kamala ili Tramp?

Izvor: Kosovo online/Ilustracija

Pitanje od milion dolara, Kamala ili Tramp, danas dobija odgovor. Amerikanci biraju 47. predsednika, a ostatak sveta moguću promenu spoljne politike SAD. Analitičari, od Tirane do Beograda, ističu da izborna groznica nije zaobišla ni Zapadni Balkan i da su ključna očekivanja vezana za eventuelnu promenu američke politike prema regionu, a posebno po pitanju Kosova.

Piše: Arsenije Vučković

Glasalo je ove godine gotovo pola planete. Izbori su održani u 70 država sveta. Ipak, 60-ti predsednički izbori u SAD ostavili su u senci i izbor novo-starog predsednika Rusije Vladimira Putina, ali i sastav novog evropskog parlamenta i EU administracije.

U trci za novog predsednika su aktuelna potpredsednica SAD Kamala Haris i 45-ti američki predsednik Donald Tramp.

Haris je na toj poziciji od 2021. godine, a Tramp je predsedničku dužnost obavljao od 2017. do 2021.

Za većinu planete u pitanju je komplikovana izborna procedura, ali ona u najkraćem podrazumeva da će novi predsednik SAD postati onaj kandidat koji osvoji najmanje 270 od ukupno 538 izborničkih (elektorskih) glasova.

Svečana inaguracija 76. predsednika SAD je planirana za 1. januar naredne godine, a rezultati bi trebalo da budu poznati već u sredu.

U slučaju da ni jedan kandidat nema potrebnu većinu dolazi do procedure „produženih izbora“ na kojima se predsednik bira tajnim glasanjem u Predstavničkom domu sa jednostavnim pravilom - jedna savezna država - jedan glas.

Dosadašnje ankete pokazuju da oba kandidata ujednačeno vode trku, a Vuk Velebit i Ivan Trifunović iz Pupin inicijative ocenjuju da bi ishod mogle da odluče nekoliko grupa birača poput žena ili radnika sa srednjeg zapada.

„Neki smatraju da će to biti žene, drugi misle da su ključne grupe radnici u državama poput Pensilvanije ili birači u Viskonsinu. Međutim, pitanje abortusa je postalo jedno od centralnih pitanja u kampanji zbog Trampovog stava prema tom pitanju i stavova Harisove. Zato su žene, posebno mlađa populacija, veoma važan faktor. Takođe, ciljne grupe su već dobrim delom odlučile za koga će glasati. Mlađa i ženska populacija obično podržava demokrate, dok muškarci, belci i konzervativni glasači uglavnom podržavaju Trampa. Neočekivane promene, poput Trampove podrške radničkoj klasi na srednjem zapadu, mogle bi imati veliki uticaj na izbore, posebno u kolebljivim državama“, naveo je Velebit.

Član Gradskog veća države Teksas Gino Mulići izjavio je da SAD nisu promenile stav o Kosovu, ali da bi dolaskom Trampa Amerika preuzela ulogu glavnog pregovarača između Beograda i Prištine.

“Sa dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika, Amerika će preuzeti primarnu ulogu pregovaračkog dijaloga", rekao je Mulići.

Navijačke strasti

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin ocenio je da su izbori za predsednika SAD podelili region Zapadnog Balkana, a da je Priština „sve karte bacila“ na pobedu kandidata Demokrata Kamale Haris.

„Svakako mogli smo primetiti, kao i za sve u našem regionu, da su svi američki izbori pomno ispraćeni i da je svako odabrao stranu i strastveno navijao, a videćemo ko će posle utorka biti zadovoljniji. Ali, svakako, ono što je primetno u našoj javnosti je da Donald Tramp ima mnogo veću podršku i sama Republikanska partija, dok ako govorimo o Hrvatskoj ili BiH svakako da Demokrate i Kamala prvenstveno imaju prednost. Naravno, imali smo primera i da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne samo prisustvovao Konvenciji nego se i fotografisao sa Kamalom, pokušao da napravi neki selfi što je svakako deklarisanje za jednu od strana. Definitivno, kao i mnogi svetski događaji ni američki izbori nisu mogli proći bez malo začina sa Balkana“, kazao je Miškeljin.

Prema njegovim rečima pobeda Kamale Haris bi značila politiku kontinuiteta američke politike prema regionu.

„Ukoliko govorimo o očekivanjima onih koji navijaju za Kamalu Haris i za Demokrate to jeste svakako ostanak na starom, odnosno nastavak dogovora i partnerstava koje imaju i saradnje sa demokratskim administracijama. Ako govorimo o generalnom utisku u hrvatskoj javnosti tu je dosta primetno da je preuzet prakično kompletan narativ iz mejnstrim medija. A, opet kada govorimo o nekim utiscima i očekivanjima u Srbiji mi često možemo biti nerealni kada su očekivanja od samog Donalda Trampa“, naglašava Miškeljin.

Ističe i da se Priština opredelila za Kamalu Haris.

„Kada je reč o Prištini svakako znamo da je definitivno došlo do opredeljivanja, sve karte su stavljene na pobedu Kamale Haris. To ne treba da čudi ako znamo da je s druge strane, upravo tokom republikanske administracije jesmo videli dosta neutralniji stav SAD i svakako mnogo veću želju za konkretnim rešenjima na terenu, prvenstveno zarad nekih stvari koje dotiču svakodnevan život građana što jeste više tema kojima se bavi i Donald Tramp i Ričard Grenel dok je bio zadužen za to pitanje“, objašnjava ovaj analitičar.

Dodaje da su građani iz regiona koji žive u SAD uglavnom sledili politike svojih matičnih država.

„Kada pogledamo i ljude iz dijaspore, i srpske i dijaspore iz regiona unutar SAD, najčešće su njihovo delovanje i njihovi stavovi prema kandidatima upravo posledica ponašanja tih kandidata prema tim matičnim državama. Pa tako možemo primetiti da najveći broj Srba podržava Donalda Trampa i isto tako listom albanski lobiji i generalno albanski aktivisti učestvuju u kampanji Kamale Haris“, zaključuje Miškeljin.

Adekvatnije rešenje

S druge strane, univerzitetski profesor iz Prištine Mazljum Baraljiu izjavio je za Kosovo onlajn da je javno mnjenje na Kosovu podeljeno po pitanju izbora novog predsednika SAD, ali da bi po njemu izbor Kamale Haris bilo adekvatnije rešenje nego ponovni izbor Donalda Trampa.

„Jedni su uvereni da će demokrate više doprineti demokratiji i kod nas, ne samo na Kosovu, već na Balkanu, i uopšte. Drugi smatraju da će Republikanci na čelu sa Trampom biti operativniji, odlučniji... Podeljeno je javno mnjenje građana Kosova“, tvrdi Baraljiu.

Kaže da je potpuno neizvesno šta će doneti politika novog predsednika SAD, bez obzira ko to bude.

Ipak, Trampa vidi kao netipičnog predsednika koji je više vodio „velikoameričku politiku“, ali i istovremeno je smatrao „da svako treba da gleda svoja posla“.

„Nisam opredeljen šta će nam doneti izbor jednog od kandidata znajući da je administracija Trampa bila netipična, čak, ako hoćete i više ’velikoamerička’, više izolaciona nego što je promovisala i razvijala demokratiju i čuvala demokratske vrednosti i principe u svetu. Tramp smatra drugačije, da svako treba da gleda svoja posla. Zbog toga mislim da niko ne zna šta će doneti politike, bilo demokrata bilo republikanaca na ovim izborima“, smatra ovaj analitičar.

S druge strane, smatra da bi izbor Kamale Haris bio najadekvatnije rešenje.

„Budući da je ona prevashodno bila veoma uspešna kao tužilac u Kaliforniji mislim da ima osećaj pravde i demokratije budući da pripada Demokratskoj stranci, ali i zato što je žena što je za mene dodatna vrednost, bez da omalovažavam bilo koga. Dakle, mislim da bi i za Ameriku i za svet u ovom momentu možda bilo najadekvatnije rešenje da eventualno ona dobije, ali sve to zavisi od američkih glasača. Videćemo šta će biti, ali bilo ko da dobije mislim da će Amerika ostati glavni stub demokratije“, zaključuje Baraljiu.

Čudan pristup

Analitičar iz Tirane Ben Andoni kaže da su predsednički izbori u SAD ostali u senci političkih tenzija u Albaniji, a da deo stranaka van vlasti očekuje da bi pobedom Trampa mogao i da se promeni stav ove zemlje prema opoziciji.

“Istina je da su nedavne debate u SAD, a ne samo konfrontacija dva glavna kandidata, gospodina Trampa i gospođe Haris, delimično praćene, iako Albanija ima veliki broj medija. To se desilo jer su unutrašnje političke tenzije u zemlji prevladale nad situacijom sa izborima u SAD“, izjavio je Andoni za Kosovo onlajn.

On je kazao da pozicija i opozicija imaju „čudan pristup“ prema kandidatima Demokrata i Republikanaca, Kamali Haris i Donaldu Trampu.

„Među albanskom opozicijom postoji sve optimističniji duh za dolazak gospodina Trampa na vlast, jer smatraju da pobeda gospodina Trampa može uticati na ukidanje odluke protiv gospodina Beriše kao ’osobe non grata’ za Sjedinjene Države. Nada se da će Tramp imati potpuno novu politiku po pitanju opozicije u Albaniji“, naveo je Andoni.

S druge strane, vladajuća stranka na čelu sa premijerom Edijem Ramom je pre izvesnog vremena otvorila mogućnost porodici Tramp da investira u jednu od najlepših albanskih turističkih destinacija.

Dodaje da Albanija i Srbija imaju relativno slična očekivanja na izborima. „Pristup na Kosovu je malo čudan jer postoji neka vrsta skepticizma u pogledu pobede gospodina Trampa zato što se bivši predsednik obavezao do delimičnog ekonomskog rešenja na Kosovu. To se vidi i po nedavnim potezima gospodina Kurtija, koji su udaljavanje od duha dijaloga“, zaključio je Andoni.

Balkanski „recept“

Komunikolog iz Skoplje Bojan Kordalov ocenjuje za Kosovo onlajn da su izbori za predsednika SAD s pravom bili glavna tema za države Zapadnog Balkana, ali da bez obzira što je ta kampanja podsećala na one iz regiona, ne treba zaboraviti da je američka politika zasnovana na kontinuitetu i da se ciljevi i interesi SAD neće lako menjati bez obzira da li pobedi Kamala Haris ili Donald Tramp.

„Svi koji su bili zainteresovani za politiku pratili su kampanju, kako u regionu, tako i šire. Naravno, to je top tema, broj jedan, bar u politici i očekivanjima kuda će se svet kretati. Većina zemalja otvoreno pokazuje, odnosno njihovi građani za koga navijaju, ali mislim da je veoma važno zapamtiti da američka politika ima svoj kontinuitet, ima svoju praksu. Koliko god da postoje podele, razlike i koliko ova kampanja liči na balkanske kampanje, na kraju su SAD više puta pokazale da imaju plan, strategiju, priliku da se pravilno uspostave i vode zajedničke spoljne politike i onih interesa koje su SAD kao konsenzus uradile“, ističe Kordalov.

Smatra i da se očekivanja dijaspora zemalja Zapadnog Balkana ne razlikuju puno od stavova u matičnim državama.

„Očekivanja svih su prema opredeljenju na domaćoj političkoj sceni, ali i na opštoj, bez obzira da li je levo ili desno, u centru, odnosno konzervativnoj ili nekoj drugoj ideologiji. Ipak, mislim da će svaka pametna dijaspora u procesu zastupanja lobirati i za jednu i za drugu stranu, bez obzira ko pobedi, jer odnos makedonske, srpske, albanske i bilo koje zajednice u Sjedinjenim Državama mora biti posvećen i raditi sa svim administracijama ako on želi da poboljša svoj status tamo, ali posebno stavljanje mape Balkana i naših zemalja visoko na dnevni red predsednika SAD“, kaže Kordalov.

Ističe da su građani koji žive u SAD prvi put odlično razumeli potrebu da se sarađuje sa svakom administracijom koja bude izabrana zbog čega su bili uzdržani od otvorene podrške samo jednom kandidatu.

„Ono što već vidimo za razliku od ranije, da dijaspora radi sa svim administracijama pokazujući malo simpatije prema jednoj ili drugoj strani, ali generalno držeći trend jer kada sudija zazviždi na kraju utakmice, onda moramo da razumemo da smo svi u jednom državničkom pristupu, svi imamo svoje uloge, a to znači da svako treba da se bori za bolji život građana, a naravno i svojih zajednica i svojih država“, zaključuje Kordalov.