Brisel spremio šest milijardi evra za region, šta će Srbija i Kosovo morati da ispune?

Iako iz Brisela poručuju da normalizacija odnosa Srbije i Kosova nije "alfa i omega" njihovih evropskih integracija upravo to će biti glavno merilo kada se bude odlučivalo koliko će Beogradu i Prištini sledovati novac iz novog razvojnog paketa EU za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra, smatraju sagovornici Kosovo onlajn.

Takve poruke već su indirektno poslate i od strane zvaničnika EU, da za Beograd u Prištinu neće biti sredstava, čak i ako budu sproveli reforme, a izostane napredak u dijalogu. Ukoliko jedna strana ispuni preduslove a druga ne, finansijska sredstva prebaciće se nekom drugom.

Ambiciozni plan Evropske unije, koji je bio i jedan od glavnih razloga nedavne posete šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen regionu, predviđa da Zapadnom Balkanu ponudi dve milijarde bespovratno, a četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja u periodu od 2024. do 2027. godine. Cilj je da se kandidati uključe u mnoge politike i programe EU i pre nego što postanu formalne članice evropskog bloka. Isplate u okviru četvorogodišnjeg plana, predviđene su na svakih šest meseci i očekuje se da prvi presek bude na leto naredne godine.  

Novac bi regionu, prema planu Evropske komisije, trebalo da pomogne da ojača četiri stuba: ekonomsku integracije na jedinstvenom tržištu EU, ekonomsku integraciju unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje temeljnih reformi, što takođe znači vladavinu prava, koja pomaže i privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnos, dok je četvrti stub povećanje finansijske pomoći za podršku reformama.

Kao primeri konkretnih rezultata ovog plana navode se i uspostavljanje takozvanih zelenih linija na graničnim prelazima gde roba brže prolazi uz bržu carinsku proceduru i ukidanje naplate roaminga za mobilne telefone i internet. Biće i olakšice za mlade koji će moći lakše da studiraju u zemljama EU ako se ovaj plan sprovede.

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson, Helena Ivanov kaže za Kosovo onlajn da paket od šest milijardi evra pomoći EU za Zapadni Balkan, kada je reč o Beogradu i Prištini treba posmatrati iz ugla novog "štapa i šargarepe" Brisela, koji će se aktivirati u zavisnosti od napretka dve strane u dijalogu.

"Ovolika količina novca je uvek potrebna jer dve od šest milijardi evra je bespovratna pomoć, a preostale četiri milijarde su ekstremno povoljni krediti. U ovakvoj ekonomiji takva finansijska pomoć svakoj zemlji dobro dođe i verujem da će EU, naravno, ta sredstva koristiti i na taj način - ako se desi korak napred u procesu normalizacije, novac će stići na adekvatne račune, a ukoliko jedna ili obe strane budu nezahvalni pregovarači i budu unazadili proces normalizacije, verujem da će se onda i pristup tim fondovima smanjiti ili ukinuti", navodi Ivanov. 

Drugi ugao iz kojeg treba posmatrati novi paket pomoći EU, smatra Ivanov, odnosi se na čitav Zapadni Balkan.  

"Proces pristupanja Evropskoj uniji na Zapadnom Balkanu se jako odužio. Poverenje da će bilo koja zemlja Zapadnog Balkana u skorijoj budućnosti pristupiti EU je na izuzetno niskom nivou. Zato mislim da je ovaj paket način da se ipak te zemlje i dalje drže zainteresovanim za pristupanje, da se ta podrška i pomoć koju EU daje Zapadnom Balkanu i dalje vidi i da bude u tom nekom prvom planu. S tim da, naravno, izostaje ono što je ključna stvar, a to je samo pristupanje ili neki datum kada ćemo mi stvarno pristupiti EU", kaže Ivanov.

Dodaje da kada pogledamo način komunikacije prethodnih meseci, nevezano za novi paket pomoći, EU konstantno ponavlja visokim zvaničnicima Beograda i Prištine, ali i javnosti u Srbiji i na Kosovu, da su samo pristupanje Uniji i pristup fondovima uslovljeni time da obe strane nastave da sarađuju, da budu konstruktivni pregovarači i igraju kionstruktivnu ulogu u procesu normalizacije.

"Sigurna sam da ni ovaj poslednji paket nije izuzetak u tom smislu, da je jasno rečeno koji su uslovi da bi se uživalo u njegovim benefitima", kaže ona.

Međutim, da li će te poruke imati efekta, ističe Ivanov, najviše zavisi od EU.

"Ono što je glavni problem to je da nikakve sankcije zapravo ne postoje. Ako pogledamo proces pregovaranja, pogotovo u poslednjih godinu dana, sa dijaloga se izađe sa 'nečim', strane se oko nečega slože, nešto se prihvati verbalno, međutim, u praksi se ništa ne implementira. Često se i ode korak unazad nakon samih pregovora, a vidimo i runde eskalacija. Poslednja runda pregovora se čak završila tako što je kosovski premijer Aljbin Kurti napustio sastanak i odbio predlog koji je dala EU. Razlog zašto je tako nešto moguće je zato što niko nije sankcionisan. Vi nešto kažete da ćete uraditi, to posle ne uradite, EU uputi nešto oštrije kritike i tonove, eventualno neke jako blage sankcije koje se suštinski uopšte ne osećaju. I onda, zašto bi bilo ko u takvoj situaciji, kada zna da ne mora da ispuni ono što mu se ne ispunjava i da neće za to biti sankcionisan, imao motiv da nešto ispunjava", ističe Ivanov.    

Da bi ova politika imala nekog efekta, nastavlja ona dalje, zaista je važno da se onda EU, ako neka strana ne ispuni ono što je rekla da će ispuniti, pobrine da ta strana zaista i ne dobije pomoć.

"U suprotnom, imaćemo ponovo iste scenarije koje smo imali i do sada", ukazuje Ivanov.

Važno je da sve zemlje Zapadnog Balkana ispune kriterijume za evropske integracije i čini se da je tu najproblematičniji slučaj između Srbije i Kosova, čija će opredeljnost za mir i stabilnost, kao i za vladavinu prava, reforme javne administracije biti glavna merila koja moraju da ispune kako bi imale korist od paketa od šest milijardi evra pomoći i podrške regionu najavljene iz EU, smatra profesor međunarodnog prava iz Prištine Afrim Hoti. 

Kako poručuje za Kosovo onlajn, očigledno je da u okolnostima rata između Rusije i Ukrajine, EU poklanja više pažnje Zapadnom Balkanu i ovaj paket pomoći i podrške ide u tom pravcu.

On smatra da će za Srbiju i Kosovo od ključne važnosti za dobijanje ovih sredstava biti brzina postizanja sporazuma i napretka u normalizaciji.

"To je od ključne važnosti. Jer kad god se govori o situaciji na Zapadnom Balkanu moraju da se pomenu odnosi Srbije i Kosova. Niko ne može da zamisli stabilnost u ovom delu Evrope bez pune normalizacije odnosa dve zemlje. Tako da bilo koja vrsta pomoći, podrške EU neće biti vidljiva i realistična bez pune normalizacije odnosa. U tom smislu, mislim da će narednih nedelja i meseci biti pritisaka na obe strane, i Kosovo i Srbiju, kako bi se što je pre moguće došlo do normalizacije što će onda pratiti podrška koju je pominjala šefica Evropske komisije Fon der Lajen, ali i drugi zvaničnici EU", navodi Hoti.

Dodaje da će u slučaju da bilo koja od strana ne ispuni obaveze, novac i pomoć biti suspendovani.

"To se sada i dešava Kosovu koje je suočava sa sankcijama EU. Ali čini se da bi isto moglo primenjeno i na Srbiju, ne samo zbog izostanka normalizacije već i zbog odsustva odgovornosti i lojalnosti kada je reč o spoljnoj politici koju Srbija sprovodi trenutno. I takođe zbog poslednjih događaja od kraja septembra u Banjskoj", zaključuje Hoti.  

Ključna stvar da bi Srbija i Kosovo dobili sredstva iz paketa razvojne pomoći EU za Zapadni Balkan biće i normalizacija odnosa dve strane, smatra Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Novaković za Kosovo onlajn ukazuje da će se pored toga meriti i napretka u oblastima koje se ključne u procesu pristupanja celog Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu Evropske unije i stvaranju jedinstvenog tržišta u regionu. 

"U slučaju Srbije i Kosova naglasak će biti i na procesu normalizacije odnosa, odnosno na ispunjavanju onoga što je dogovoreno u Briselu i Ohridu početkom ove godine. Već je rečeno da će svi kandidati i potencijalni kandidati morati tokom sledeće godine da predstave individualne izveštaje, odnosno planove o sprovođenju reformi do 2027. godine, ne verujem da će u slučaju normalizaciju i to morati da se unese u plan, već će se to u slučaju Srbije meriti kroz poglavlje 35, odnosno kroz dinamiku pregovora i kroz implementaciju", kaže Novaković.

Ukazuje da je već najavljeno da ukoliko ne dođe do sprovođenja reformi, novac neće biti isplaćivan.

"Drugim rečima, novac se isplaćuje, odnosno daje tek nakon obavljenih reformi. Tako da verujem da će to biti i u slučaju Beograda i Prištine. Ne vidim tu mogućnost nekih velikih iznenađenja", kaže on.

Međutim, Novaković postavlja pitanje da li je suma koju je EU opredelila za Zapadni Balkan - dovoljna. 

"Ona sveukupno predstavlja dobar signal za Zapadni Balkan. Ali čini mi se da je ovde reč o jednom međukoraku, pošto postoje mnogo povoljniji signali koji idu prema bivšim članicama istočnog partnerstva, odnosno prema Moldaviji, Ukrajini i Gruziji, zaključuje Novaković.