Briselski sporazum 13 godina kasnije – očekivanja bila velika, danas „sve dalje“ od njega

Briselski sporazum, koji je potpisan na današnji dan 2013. godine i u tom trenutku nazivan „istorijskim“, dao je nadu da će se popraviti odnosi Beograda i Prištine i, pre svega, srpskog i albanskog naroda na Kosovu. Ipak, ni 13 godina kasnije, Priština nije formirala Zajednicu srpskih opština, na koju se odnosi najveći deo tog dokumenta, a Evropska unija kao garant sporazuma nije mogla ili nije želela da je na to privoli. Zato analitičari konstatuju da su očekivanja bila velika, ali da smo danas „sve dalje od Briselskog sporazuma“.

Piše: Katarina Saičić

Zajednica srpskih opština zamišljena je kao najvažniji politički instrument za zaštitu kolektivnih prava Srba na Kosovu. Međutim, implementacija šest tačaka koje se odnose na nju, ubrzo po potpisivanju pala je u vodu nakon što je tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga zatražila od Ustavnog suda da oceni njenu ustavnost. 

Dok je prištinska strana „spuštala rampe“, Beograd je ispunio sve što je potpisano. Ipak ni to nije pomoglo.

Sa ove vremenske distance, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za Kosovo onlajn priznao je da ga je sramota da kaže da šest od deset tačaka sporazuma koje se odnose na osnivanje ZSO nije ispunjeno, iako sramota nije njegova, već onih koji su to garantovali - Evropsku uniju.

Uz konstataciju da je prošlo 13 godina laži, podsetio je da 19. april 2013. nije bio lak, već dan pun kompromisa u gotovo nemogućim uslovima, ali da je Briselski sporazum bio najmanje loše što se u tom trenutku moglo dobiti. 

Kosovski premijer Aljbin Kurti ne spominje je često, ali njegov stav je poznat – protivi se njenom osnivanju još od potpisivaja sporazuma i od kada je na vlasti i nije preduzeo nijedan korak ka ZSO.

Između ova dva stava stoji EU, iz koje se najčešće čuju pozivi na ispunjavanje dogovorenog, ali bez konkretnijih posledica po Prištinu koja to, očigledno „čita“ kao dozvolu za nečinjenje.

Interes EU

Programska menadžerka Nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Milica Andrić Rakić kaže za Kosovo onlajn da je Briselski sporazum tema upravo za EU, jer je ona u najvećoj meri zainteresovana da reši odnose Beograda i Prištine kako bi mogla da nastavi sa procesom proširenja na Zapadni Balkan.

„Skoro svi pominju Briselski sporazum. To jeste i dalje tema u Beogradu, u Prištini, ali i za Evropsku uniju. Možda za Evropsku uniju ponajviše, jer Beogradu i Prištini je ponestalo motiva da se bave dijalogom. Beograd iz dijaloga već duže vreme ne može ništa da dobije. Priština dobija više delovanjem van dijaloga i jedino je EU ta koja ima najviše interesa, bar na papiru. Objektivno, i Beograd i Priština imaju dosta interesa da učestvuju u dijalogu, ali kada gledate akcije, zapravo je EU ta koja je najviše zainteresovana da reši odnose Beograda i Prištine, kako bi mogla da nastavi sa procesom proširenja na Zapadni Balkan“, rekla je Andrić Rakić.

Iako ga, kaže, svi spominju, to ne znači da je proces dijaloga u „dobroj fazi“, već je upravo suprotno - on već neko vreme ne funkcioniše.

Velika očekivanja

Bivši kosovski diplomata Silje Ukšini priseća se da su očekivanja od Briselskog sporazuma bila velika i u Srbiji i na Kosovu u momentu kada je dokument potpisan.

„Kada je (Briselski sporazum) potpisan, radio sam u Ministarstvu spoljnih poslova. Očekivanja su bila velika i u Srbiji i na Kosovu. Mislim da su političari u Prištini i Beogradu verovali u dijalog koji bi doveo do normalizacije, ali su postojala dva problema“, rekao je Ukšini za Kosovo onlajn, dodajući da je Samoopredeljenje, tada u opoziciji, bilo je protiv ZSO, dok je Aleksandar Vučić bio svestan da se mora postići konačni dogovor, a to je normalizacija odnosa.

Danas spominje i suđenje vođama OVK u Hagu, te konstatuje da ukoliko ih Specijalni sud osudi, ne veruje de će bilo koji premijer imati hrabrost da formira Zajednicu srpskih opština, jer „na Kosovu postoji utisak da je uspostavljanje Specijalnog suda izdaja“.

Iako kaže da je Briselski sporazum dobra osnova, ocenjuje da su EU, Srbija i Kosovo izgubili „momentum“ posle rata u Ukrajini, u Gazi, a sada i na Bliskom istoku.

„Međunarodni događaji ne idu nam u prilog i malo sam skeptičan po pitanju unapređenju dijaloga“, rekao je Ukšini.

Kurti nikada neće implementirati ZSO

Istoričar Stefan Radojković nema dilemu da Priština ne želi da sprovede odredbe Briselskog osnovnog sporazuma i da se od vlade Aljbina Kurtija ne može očekivati ni da će se približiti, a kamoli implementirati Zajednicu srpskih opština.

„Reklo bi se da ga najviše spominje Srbija, a u manjoj meri Evropska unija iako bi ona trebalo da bude garant sprovođenja tog prvog od više ugovora koji su zapravo postignuti počev od aprila 2013, a dopunjeni 2015. Čini se da Priština nema nameru da sprovede Briselski sporazum i ne samo što ga ne spominje, nego sve radi da on izgubi svaki smisao, ali i da se situacija na terenu toliko promeni da taj dokument više ne bude važan, već samo mrtvo slovo na papiru“, ukazao je Radojković za Kosovo onlajn.

Primećuje i da, iako Evropska unija insistira na Briselskom sporazumu kada je u pitanju njen kredibilitet, s obzirom na situaciju u EU, na bezbednosne i spoljnopolitičke probleme koje ima, može se reći da je taj Briselski sporazum „dosta nisko“ na listi prioriteta Evropske unije.

„Oni će insistirati, tu će biti neka, uslovno rečeno, šatl diplomatija od strane predstavnika Evropske unije Petera Sorensena, ali sve manje je poluga i sve manje je podsticaja bilo kažnjavanjem ili nagrađivanjem da vi motivišete Prištinu da ona pokuša da se drži slova ugovora. To bi značilo da Srbija može mirne duše da se povuče iz tih sporazuma. Ako bi htela, imala bi, legalno gledano, svako pravo da tako nešto uradi“, naglašava naš sagovornik.

Radojković ipak ocenjuje da je to pitanje i političke procene, jer Kurtija ne zanima Briselski sporazum, kao što ga nije zanimala ni Misija Unmika za vreme njenog punog mandata.

„Kurti se generalno vrlo striktno drži ideologije koju propagira. Od njega i njegove vlade ne može se očekivati da će on ikada približiti, a kamoli napraviti neki korak u pravcu osnivanja Zajednice srpskih opština. Iluzorno je smatrati da će tako nešto da se desi i treba samo pratiti njegove izjave još od 2004. godine do danas i shvatiti da je on vrlo konzistentan u sprovođenju svoje politike i u odnosu prema međunarodnim faktorima i prema srpskom stanovništvu na Kosovo i Metohiji“, rekao je Radojković.

Danas, 13 godina nakon potpisivanja, konstatuje „da smo sve dalje od Briselskog sporazuma“.

„Članstvo u EU je sve dalje, nismo se pomerili sa mrtve tačke. Unija je makar delimično ispunila deo svojih obećanja dajući status kandidata za članstvo, a sve ostalo se može smatrati obesmišljenim. Tako da se može reći da smo sve dalje od Briselskog sporazuma“, zaključio je Radojković.