Radojković: Kurti nikada neće implementirati ZSO

Istoričar Stefan Radojković izjavio je da Priština nema nameru da sprovede odredbe Briselskog osnovnog sporazuma i da se od vlade Aljbina Kurtija ne može očekivati ni da će se približiti, a kamoli implementirati Zajednicu srpskih opština.

Povodom 13 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Radojković za Kosovo onlajn konstatuje da danas Srbi češće spominju taj dokument, dok je za EU on nisko na listi prioriteta.

„Reklo bi se da ga najviše spominje Srbija, a u manjoj meri Evropska unija iako bi ona trebalo da bude garant sprovođenja tog prvog od više ugovora koji su zapravo postignuti počev od aprila 2013, a dopunjeni 2015. Čini se da Priština nema nameru da sprovede Briselski sporazum i ne samo što ga ne spominje, nego sve radi da on izgubi svaki smisao, ali i da se situacija na terenu toliko promeni da taj dokument više ne bude važan, već samo mrtvo slovo na papiru“, kazao je Radojković.

To, kaže, i ne treba da čudi, ukazujući da su Srbi egzistencijalno ugroženi, a njihov opstanak na Kosovu bez institucije Srbije u najmanju ruku upitan, a suštinski ozbiljno ugrožen.

Podseća da je upravo Zajednica srpskih opština trebalo da na neki način obezbedi opstanak institucija čije bi finansiranje garantovala Srbija, dok bi radile u okviru prištinske administracije.

„To je bila inicijalna ideja kada je sporazum potpisivan od strane Hašima Tačija i Ivice Dačića daleke 2013. godine, ali mi smo videli da jedna strana nije gotovo ništa ispunila, iako je imala jedan zahtev“, rekao je Radojković, dodajući da se i srpska stranka ponela „prilično naivno“.

„Imali ste nešto realno i opipljivo na terenu, što je funkcionisalo, što je obezbeđivalo ne samo funkcionalan opstanak, nego i smislen život tih ljudi, a između ostalog, tim institucijama su se koristili i predstavnici albanskog naroda. Nebrojene su lične karte i pasoši koje su izdale te srpske institucije na Kosovu i Metohiji, i vi sada imate situaciju da su takve usluge faktički nedostupne svim stanovnicima Kosova i Metohije“, objašnjava Radojković.

S obzirom da je srpska zajednica najugroženija na Kosovu, ne treba da čudi što predstavnici Srpske liste uporno podsećaju na Briselski sporazum, dodaje.

„Republika Srbija traži da se poštuju njegove odredbe, ali mi smo mogli da vidimo već i po odlukama Ustavnog suda prištinske administracije, da oni verovatno ne planiraju da sprovedu bilo šta od toga što se samo intenziviralo faktički dolaskom Kurtija na vlast“, rekao je Radojković.

Primećuje i da, iako Evropska unija insistira na Briselskom sporazumu kada je u pitanju njen kredibilitet, s obzirom na situaciju u EU, na bezbednosne i spoljnopolitičke probleme koje ima, može se reći da je taj Briselski sporazum „dosta nisko“ na listi prioriteta Evropske unije.

„Oni će insistirati, tu će biti neka, uslovno rečeno, šatl diplomatija od strane predstavnika Evropske unije Petera Sorensena, ali sve manje je poluga i sve manje je podsticaja bilo kažnjavanjem ili nagrađivanjem da vi motivišete Prištinu da ona pokuša da se drži slova ugovora. To bi značilo da Srbija može mirne duše da se povuče iz tih sporazuma. Ako bi htela, imala bi, legalno gledano, svako pravo da tako nešto uradi“, naglašava naš sagovornik.

Radojković ipak ocenjuje da je to pitanje i političke procene, jer Kurtija ne zanima Briselski sporazum, kao što ga nije zanimala ni Misija Unmika za vreme njenog punog mandata.

„Kurti se generalno vrlo striktno drži ideologije koju propagira. Od njega i njegove vlade ne može se očekivati da će on ikada približiti, a kamoli napraviti neki korak u pravcu osnivanja Zajednice srpskih opština. Iluzorno je smatrati da će tako nešto da se desi i treba samo pratiti njegove izjave još od 2004. godine do danas i shvatiti da je on vrlo konzistentan u sprovođenju svoje politike i u odnosu prema međunarodnim faktorima i prema srpskom stanovništvu na Kosovo i Metohiji“, rekao je Radojković.

Danas, 13 godina nakon potpisivanja, konstatuje „da smo sve dalje od Briselskog sporazuma“.

„Članstvo u EU je sve dalje, nismo se pomerili sa mrtve tačke. Unija je makar delimično ispunila deo svojih obećanja dajući status kandidata za članstvo, a sve ostalo se može smatrati obesmišljenim. Tako da se može reći da smo sve dalje od Briselskog sporazuma. On će ostati upamćen slično kao i sporazum iz Osla koji je trebao da naznači kraj sukoba između Izraela i Palestinaca na Bliskom istoku, a doveo je samo do daljeg zaoštravanja odnosa. Situacija je pre Briselskog sporazuma bila kako-tako stabilna za Albance i za Srbe na Kosovu i Metohiji“, zaključio je Radojković.