Briselsko "raspakivanje" Skoplja i Tirane: Svako za sebe - ka Uniji

"Proces pristupanja nije lagana i udobna vožnja", poručio je 2011. tadašnji evropski komesar za proširenje Štefan File, obraćajući se poslanicima u Skupštini Srbije. Možda je hteo da uteši i upozori one koji željno gledaju ka Uniji, a zapravo ih je zaveo na stranputicu. Jer, put ka EU često nije kretanje – već pre svega čekanje, i to ono andrićevsko čekanje "one koje nema". Zar se ne bi mnogi danas složili da je EU sve više fatazmagorija, zavodljiva opsena ili izmaštani princip, koji, s druge strane, daje cilj i smisao političkom i društvenom životu. "Samo da ne prestanem da je iščekujem", poručuje Andrić na kraju svog dela.

Piše: Dragana Savić

Izgleda su neki u Skoplju na tragu našeg nobelovca. Tako je  ministar za evropska pitanja Severne Makedonije Orhan Murtezani rekao da je neophodno nastaviti proces evropskih integracija, samo nekoliko dana nakon što je stigao hladan tuš iz Brisela, u vidu najave razdvajanja pregovora Albanije i Severne Makedonije.

Iako je dobila status kandidata 2005. godine, Severna Makedonija je morala da čeka godinama - prvo zbog spora sa Grčkom oko naziva države, a zatim sa Bugarskom oko identitetskih pitanja.

Albanija, koja je status kandidata dobila još 2014. godine, takođe je morala da čeka, jer je bila u paketu za početak pregovora sa Severnom Makedonijom.

U junu 2022. albanski premijer je ljutito poručio u Briselu da je "priča sa Bugarskom" – sramota.

"Jedna država nameće nešto svoje, a ostalih 26 ne mogu da urade ništa o tome. Ima dosta navoda da je Putin bolestan, ali ne mogu da kažem da ova kuća ovde deluje zdravo", rekao je Rama u Briselu. 

No, svega nekoliko nedelja kasnije, zapretio je da će, ukoliko Skupština Severne Makedonije ne prihvati francuski predlog o rešavanju spora sa Bugarskom, tražiti odvajanje pristupnog procesa i otvaranje pregovora Albanije sa EU.

Već u julu 2022, uz prigodne optimistične poruke, formalno su otvoreni pristupni pregovori sa dve zemlje, a evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je izneo očekivanje da će se pregovori sa zvaničnim Skopljem odvijati brzo.

Kao i u Fileovom slučaju – reč je o verbalnom zavođenju. Jer "brzo" ne znači u poželjnom pravcu.

No, nije samo do Severne Makedonije. Na čekanju su i svi ostali u regionu, iako nisu imali krizu identiteta, niti Bugare za leđima, ali ih EU uporno drži na distanci uz poruku "standardi pre statusa (kandidata)". Zvuči poznato, zar ne?

Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije ocenjuje za Kosovo onlajn da se razdvajanjem pregovora Severne Makedonije i Albanije šalje poruka ostalim zemljama u regionu da nikada neće postati članice Evropske unije, "u ovakvim granicama ili u ovakvim geopolitičkim okolnostima".

"Severna Makedonija je pravi primer. To je zemlja koja je sve dala, koja je promenila ime, koja je promenila identitet više puta, koja je ušla u Nato, koja je, naravno, uvela sankcije Rusiji, priznala takozvano Kosovo i čak i ona je imala nekoliko izručenih Haškom tribunalu, tih severnomakedonskih oficira vojske i policije koji su gušili albansku pobunu 2001. Ali to ništa nije promenilo i Severna Makedonija nikada, po mojom mišljenju, neće ući kao samostalna, celovita država u EU jer da je neko hteo, ona bi barem započela pristupne pregovore", smatra Ilić.

On kaže da se odluka o razdavajanju pregovora dugo "kuvala" u Briselu, ali da je bila - očekivana. Podseća da je Bugarska u pregovaračkom procesu podnela kao uslov da se bugarska nacionalna manjina prizna u Severnoj Makedoniji i da postane ustavna kategorija, što je, dodaje, Skoplje odbilo zbog reciprociteta, jer ni Bugarska ne priznaje makedonsku nacionalnu manjinu.

Time Skoplje, kako ističe, svakako krši evropsku Konvenciju o ljudskim pravima i manjinska prava oko tri i po hiljade Bugara, koliko ih je bilo zvanično na poslednjem popisu u Severnoj Makedoniji.

"Međutim, takve iste članove Evropske konvencije krši i Bugarska, koja je već članica Evropske unije, a obe su članice Saveta Evrope iz koga je konkretno Rusija suspendovana, zbog znamo već kojih razloga. A najstrašnije od svega je što je i Albanija član Saveta Evrope i to je postala još u vreme dok je na snazi bio zakon gde niste mogli da imate manjinsko ime i prezime u isto vreme, nego ste morali da imate barem albansko ime ili barem albansko prezime. I ako to nije kršenje osnovnih članova, osnovnih odredbi evropske Konvencije o ljudskim pravima i drugih pratećih konvencija o zaštiti manjina, onda ne znam šta je", kaže Ilić.

Marjan Đorčev, nekadašnji ambasador Severne Makedonije u Bugarskoj, smatra da sistem vrednovanja postignutog napretka u reformama u smislu kopenhaških kriterijuma ne važi.

"Ti kriterijumi su važili za Crnu Goru 2012. godine, koja je imala ogroman kriminal i uprkos tome, Evropa je dozvolila da pregovori počnu. To je važilo za Srbiju 2013. godine, koja je imala i ima teritorijalni problem sa Kosovom, pa je počela pregovore. Ali ne odnosi se na Makedoniju, primenjuje se drugi standard. Dakle, poruka je da kada Evropa proceni politički ili geopolitički, što je centralno pitanje, onda će u pregovore krenuti zemlje Zapadnog Balkana kojima je preostalo da počnu pregovore. Dakle, politički kriterijum je presudan, ono što je Makedonija ispunila po Kopenhagenu ne važi, ne važi 15 preporuka, važi samo geopolitika i to je sada na sceni, posebno posle dešavanja na istoku Evrope", navodi Đorčev za Kosovo onlajn.

Na pitanje čime je to Albanija "kupila" EU, a čime je Skoplje razočaralo Brisel, naš sagovornik odgovara da stvari stoje obrnuto.

"Skoplje nije razočaralo Brisel, Brisel je razočarao nas. Toliko smo žrtvovali, žrtve su makedonski građani koji su svojim strpljenjem izdržali 23 godine i još jednom iskazuju ogromno poverenje od preko 70 odsto da žele da budu članica Evropske unije. Međutim, očigledno je da u Briselu postoje neki stavovi koji su suprotni evropskim standardima, kriterijumima i pravilima, a mi smo žrtve tih dvostrukih standarda", kaže bivši diplomata.

To je poruka da se menja politika EU i da se sada sve bazira na individualnom napredovanju, ocenjuje za Kosovo onlajn Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

"I to je poruka, pre svega i za Srbiju i Crnu Goru i za druge države, da ne treba ni da čekaju neko grupno proširenje, već da će svaka na osnovu svojih zasluga - onda kada ispuni sve uslove i bude spremna - postati članica EU. Dakle, neće biti vezivanja jedne države za drugu", ističe Pavković.

Prema njegovim rečima, postoje jasni kriterijumi što se tiče reformi, ali geopolitika je uvek bila važna i kod svih prethodnih proširenja je igrala značajnu ulogu i pomagala državama da postanu članice, što je, dodaje, i sada slučaj, sa ratom u Ukrajini koji je vratio politiku proširenja na agendu i u fokus Evropske unije.

"Dakle, to su dva procesa koja teku paralelno i koja jedan drugi mogu da podrže ili možda da uspore, ali suštinski kada postoji dobra osnova, to jest kada su ta dva procesa - geopolitika i reforme kompatibilni, onda je na državama da ih maksimalno iskoriste", smatra Pavković.

Što se tiče Albanije, ocenjuje da tu nije bilo puno geopolitike.

"Evropska komisija je dala pozitivnu ocenu da se otvore pregovori i onda je Albanija čekala Makedoniju, iako je imala pozitivnu ocenu. Što se tiče Makedonije, poznat je taj bilateralni spor između Bugarske i Makedonije, koji nema nikakve veze sa proširenjem. Zapravo, to je na neki način i zloupotreba prava veta koje Bugarska ima u odnosu na Makedoniju, koji suštinski veoma negativno utiče i na kredibilitet same EU i na kredibilitet politike proširenja, jer je neosnovano zadržava. Ali Bugarska koristi tu poziciju koju ima, a to je da je punopravna članica EU i blokira Makedoniju zarad nekih bilateralnih sporova koje ima sa njom", zaključuje Pavković.

Mentor Nazarko, politički analitičar i bivši savetnik predsednika Albanije kaže za Kosovo onlajn da su na odluku EU da razdvoji pregovore Albanije i Severne Makedonije uticali "zasluge Albanije i problemi drugih".

"Podrazumeva se da se Albanija ovom odlukom odvaja od 'problematicnog kluba' zemalja Zapadnog Balkana, a ovo je važno geopolitičko dostignuće, koje ima i ekonomski i finansijski karakter. To je geopolitičko dostignuće jer iako je Albanija zemlja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, a koja je iz komunističkog doba izašla sa nižim ekonomskim nivoom od republika bivše Jugoslavije, pokazala je za ovih 30 godina da moze da ispuni listu kriterijuma visokog stepena težine", navodi Nazarko.

On smatra da je time ocenjena konstruktivna uloga Albanije na regionalnom nivou.

"Mislim da je Severna Makedonija oštećena zbog kašnjenja ustavne reforme, zbog pritiska Bugarske koji se pretvorio u stav Evropske Unije, a konkretno na francuski plan za Makedoniju. Dakle, reforme nisu realizovane, dok je EU odvojila dve zemlje jer je trebalo da da pozitivne signale u procesu njenog proširenja. Ova situacija je pomogla Albaniji", zaključuje naš sagovornik.