“Bugarizacija” Goranaca na Kosovu: Da li je pasoš EU jači od nacionalnog identiteta?

Veliku zabrintost među autohtonim narodima muslimanske veroispovesti na prostorima sadašnje Gore krajem prošle godine izazvalo je obnavljanje stare težnje zvanične Sofije - da Goranci budu priznati kao bugarska manjina na Kosovu. Sagovornici Kosovo onlajna objašnjavaju da bi time Bugarska bila uvrštena u Ustavu kao nevećinska zajednica, Kosovo bi dobilo saveznika u međunarodnim organizacijama, a Goranci bi dobili pasoše EU. Dodaju da je “bugarizacija” Kosova intenzivirana upravo zbog popisa stanovništva u aprilu, koji bi trebalo i da stavi tačku na ovaj svojevrsni "projekat".

Kosovo su prošle godine posetili i potpredsenica i predsednik Bugarske Iliana Jotova i Rumen Radev. Najopre je Jotova iz Dragaša i Prizrena zatražila da bugarska zajednica dobije status nacionalne manjine i bude uvrštena u Ustav Kosova.

Pred kraj godine u Prištinu je doputovao i Radev, koji je isto to zatražio od kosovske predsednice Vjose Osmani. 

“Sofiju i Prištinu povezuje postojanje bugarske zajednice na Kosovu. Ona je most saradnje između dve zemlje i verujem da ćemo nastaviti da radimo tako, da započenomo praktične zakonske korake da ova zajednica slobodno izražava svoj identitet, da očuva jezik i kulturološke tradicije", rekao je Radev.

Bugarska je našla saradnike u ovoj misiji među domaćim političarima, pa je sam Radev tokom posete u Prizrenu otvorio kancelariju Udruženja za razvoj i integraciju bugarske zajednice na Kosovu.

Odbornik u Skupštini opštine Dragaš ispred partije „Pokret za Gora“ Nedžmidin Sejdilar objašnjava za Kosovo onlajn da je "bugarizacija" nešto čime Goranci trebaju da plate za pasoše Bugarske koje su u prethodnom periodu uzimali, ali je uveren da do toga neće doći.

"Bugarizacija Goranaca je nešto što mi trebamo trenutno da platimo za nekih par pasoša koji su neki uzeli u prošlosti, počevši od 2004, 2005. godine, kada je dosta ljudi jurilo za tim pasošima, odlazilo u Sofiju i tamo izmišljali priče kako su njihovi pradedovi, dedovci, navodno bili Bugari da bi ostvarili pravo na bugarsko državljanstvo. Brojka koja se pominje je naduvana i postoji peticija koju je jedna bugarska organizacija, kojoj se ne mogu setiti imena, spremila i predala Skupštini Kosova da je Bugarska zajednica prisutna na Kosovu. Međutim, nakon te peticije, kada je to izašlo u javnost, ljudi su se javljali i govorili da je to bila neka nameštaljka. Kazali su da su bili prevareni jer su oni očekivali da će im dati bugarske pasoše za potpis, a ne da će ih iskoristiti i samim tim predstaviti formiranje bugarske zajednice na Kosovu", kazao je Sejdilar.

Za posetu potpredsednice Bugarske Ilijane Jotove prošle godine Dragašu ističe da je ona bila „u mraku“.

"Poseta Bugarske potpredsednice Iliijane Jotove bila je po meni u mraku i nigde još na svetu nisam video da visoki zvaničnik jedne države koja je deo Evropske unije poseti neki kraj subotom kada je neradni dan. Ona je tu posetu iskoristila sa svojom ekipom i kamermanima da navuče ljude na neke izjave i predstavi da u Gori postoji Bugarska zajednica, a na sastanku na kome je i ona bila sam šef Kancelarije za zajednice je rekao da nije bilo ni govora o Bugarskoj zajednici u opštini Dragaš, odnosno na Gori", kazao je Sejdilar.

Ističe da Bugari nemaju čime da ucenjuju Kosovo da ih uvrste kao nacionalnu manjinu u Ustav Kosova, ali da bi možda to mogao biti interes Kosova koje traži saveznika za neke dalje ustupke u budućnosti jer je Bugarska punopravna članica EU.

„Ono što me zabrinjava je to da bi možda bio interes Kosova da uvrsti bugarsku nacionalnu manjinu u Ustav, s obzirom na to da je Bugarska punopravni član EU i da će Kosovo tražiti saveznika za neke dalje ustupke u budućnosti. Mislim da je ta činjenica realna, da oni ne uvrštavaju nego koriste to diplomatskim kanalima ili nekim sitnim investicijama kao što je kod nas bilo renoviranje neke škole. Time žele da predstave da u Gori i na Kosovu zaista postoji bugarska zajednica. Apsolutno sam siguran da u Gori ne postoji ni jedan čovek koji sebe smatra Bugarinom, ali ne mogu se ljutiti na nijednog od njih koji se prevari sa tim bugarskim pasošem, pa se možda i upiše kao Bugarin na narednom popisu“, kazao je Sejdilar.

Ističe da je Gorancima kroz istoriju uvek pretila asimilacija, ali da su oni izdržljiv narod i da se to neće desiti.

„U medijima je Gorancima uvek pretila opasnost od asimilacije. Međutim, u realnosti smo svesni činjenice da smo jako izdržljiv narod i do toga neće doći. Ako se vratimo par desetina godina unazad, videćemo da je asimilacija Goranskoj zajednici pretila i u Albaniji, u onih devet sela. Međutim, ako sada prošetate Albanijom videćete da su sve to ostali Goranci, samo oni to tamo kažu Gorani zbog jezika kojim se služe i imaju termine iz albanskog jezika koje koriste u svakodnevnom govoru, pohađaju nastavu na albanskom jeziku... Međutim, oni su i dalje Goranci i kući i svuda po svetu. Takođe, imamo i tri sela u Severnoj Makedoniji, u kojima je situacija potpuno ista kao i sa nama. Nas su većinom svi želeli da svojataju, da asimiluju, međutim, niko nije uspeo u tome. Tako će biti i sa ovim Bugarima sada, bez obzira koliko se Goranaca iz goranskog kraja ili Bošnjaka iz okoline Prizrena bude upisalo kao Bugari, to će sve biti iz nekog razloga da bi možda ostvarili pravo na taj Bugarski pasoš koji zaista vredi u zemljama EU sada, a realne asimilacije neće ni biti“, kazao je Sejdilar.

Sociolog i profesor na Prištinskom univerzitetu Fadilj Maljoku za Kosovo onlajn kaže da bugarska vlada nema argumente za ovakve zahteve i pokušaj svojatanja Goranaca ocenjuje kao nedemokratski čin.

„Pošto Goranci, kao posebna etnička grupacija, i dan danas imaju problem oko etničkog, a naročito oko nacionalnog i kulturnog izjašnjavanja, svrha i insistiranje da se oni sada zbog drugih političkih prilika izjašnjavaju ekskluzivno samo kao Bugari, je apsurdna i nedemokratska. Apsurdna je jer oni imaju elemente svog religioznog identiteta i svojih specifičnosti što se tiče kulture, jezika, pa i kolektivnog nasleđa“, kaže Maljoku.

Odgovor zašto su Goranci zainteresovani za "bugarizaciju", prema mišljenju Maljokua, treba tražiti u „slabom kolektivnom etničkom identitetu“.

„Po mom sociološkom ubeđenju, treba ga tražiti i u korpusu realizacija svojih individualnih zahteva za bolji život, pristojan rad za sebe i svoju porodicu. Dakle, ovi individualni zahtevi u našem vremenu u kojem živimo jači su od ostalih elemanta koji karakterizuju, recimo, etnički, verski ili kulturni identitet. Tako da zahtevi Bugarske, u ovom slučaju, samo ubrzavaju ovaj proces individualnih zahteva kod Goranaca, jer nemaju čvrsto etablirani etnički identitet kao druge etničke grupacije koje slobodno žive na Kosovu“, zaključio je Maljoku.

Prof. dr Radivoje Mladenović iz Instituta za srpski jezik SANU, objašnjava za Kosovo onlajn da se pripadnici severnošarplaninskih muslimanskih grupa po mnogome razlikuju, tako da se, pre svega, ne može govoriti o kompaktnoj celini. On dodaje da je administrativni, popisni etnicitet ovih grupa promenljiv i da je iznuđen okolnostima i težnjom da se opstane u oblasti u kojoj se živi. Slično je, objašnjava Mladenović, i kada je u pitanju bugarski etnicitet u ovim grupama.

"Ovde se ne radi o autentičnom etnicitetu, „o etnicitetu srca”, kako ga nazivaju neki od istražitelja etničkih identiteta. U pitanju je ili iznuđeno etničko opredeljenje da se ostane na teritoriji na kojoj se vekovima živi u regionalnom identitetu, a neretko u pitanju su i koristoljubivi razlozi: prihvatanjem da je neko bugarskog porekla, postaje se državljanin zemlje koja je u Evropskoj zajednici i čiji pasoš omogućava brojne privilegije", kaže on. 

Mladenović dodaje da o broju pripadnika ovih grupa koji su prihvatili bugarsko državljanstvo može samo da se nagađa.

"Iz razgovora sa pripadnicima ovih grupa, i sa nekima koji poseduju i bugarski pasoš, rečeno mi je da tačan broj niko ne zna, pošto zbog nelagode često ne obaveštavaju druge da su potpisali pristupnicu Bugarskoj kojom potvrđuju svoje bugarsko poreklo, i da su dobili pasoš. Prema, opet, zvanično nepotvrđenim podacima, u poslednjih petnaestak godina oko 150 novopečenih Bugara iz ovih župa studiralo je na bugarskim univerzitetima o trošku bugarske države", navodi naš sagovornik.  

Prema njegovim rečima, težnja Bugarske da asimiluje određene etničke grupacije nije ništa novo. 

"Od  samog početka stvaranja modernih nacija i država na Balkanskom poluostrvu u 19. veku, u Bugarskoj je konstantan stav da su sve slavofone grupe od Egejskog do Crnog mora bugarske i da pripadnici ovih grupa govore bugarskim dijalektima. Pošto se radi o veoma raznorodnim dijalekatskim sistemima, ovo je besmislica koja, međutim, opstaje u Bugarskoj. Nove istorijske okolnosti, kada je Bugarska postala deo Evropske zajednice, uočava se povećana agilnost i agresivnost u sprovođenju projekta "Zagraničnite Bьlgari". Rezultat toga je i proglašavanje Gorana, Župljana, Podgorana i Orahovčana nosiocima bugarskog jezika i bugarskog etničkog identiteta", navodi Mladenović. 

Projekat je dao rezultate u Albaniji, pošto je deo Gorana u devet goranskih sela u Albaniji prihvatio bugarski etnicitet. Isto se dogodilo i sa nekim drugim slovenskim grupama u Albaniji. To je dovelo do toga da je i zvanično u Albaniji prihvaćeno postojanje bugarske nacionalne manjine. Ipak, naš sagovornik ne veruje da će na Kosovu biti mnogo onih koji će se u popisu izjasniti za Bugare.

"Kako će se administrativno etnički izjašnjavati pripadnici ovih slovenskih grupa ja ne znam. Ono što znam je da je slovensko stanovništvo u Gori, Župi i Podgori najvećim delom iseljeno posle 1999. godine. Koliko se njih iselilo u zemlje Evropske unije sa bugarskim pasošem, može samo da se nagađa. A šta će biti sa zahtevom predsednika Bugarske da se prizna status bugarske nacionalne manjine na osnovu izjašnjavanja dela pripadnika ovih grupa? Pretpostavljam da to zavisi od rezultata popisa. Sa druge strane, ne verujem da će biti mnogo onih koji će se u popisu izjasniti za Bugare", zaključuje Mladenović.