Posledice Kurtijevih odnosa sa SAD: Izborni poraz ili snažnija mobilizacija baze

Izvor: Kosovo Online

Zaoštreni odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama mogli bi negativno da utiču na rezultate koje će Aljbin Kurti ostvariti na vanrednim izborima i nastave trend pada podrške Samoopredeljenju, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. S druge strane, ističu, postoji mogućnost da premijer u tehničkom mandatu kritike SAD preokrene u svoju korist i podstakne masovniju mobilizaciju svoje baze na osnovu akcija na severu i nepoverenja kosovskog naroda u američke republikance.

Piše: Jelena Novakov

Američka ambasada u Prištini suspendovala je strateški dijalog sa Kosovom na neogređeno vreme sredinom avgusta jer, kako su rekli, postupci i izjave Aljbina Kurtija predstavljaju izazove napretku koji je prethodno postignut.

Početkom ovog meseca, na sednici Odbora za spoljne poslove predstavničkog doma SAD, eksperti su okarakterisali Kurtija kao „opstuktivnog“, dok je njegov glavni rival na narednim izborima, lider Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza, boravio u Vašingtonu samo nekoliko dana ranije i najavio obnovu strateškog partnerstva.

Komentarišući kritike Kurtija u Predstavničkom domu, viši saradnik Instituta za spoljnu politiku Džon Hopkins Edvard Džozef rekao da je premijer u tehničkom mandatu bio destruktivna figura i tokom mandata Džoa Bajdena.

On je, u izjavi za Kosovo onlajn, podsetio da je Kurti pre nego što je postao premijer, poručio Srbima na Kosovu da nemaju čega da se plaše, jer mu nisu ništa učinili, kao ni on njima, ali da je, u međuvremenu, on njima „ipak nešto učinio“.

„Kurti je bio opstruktivan, čak i kada su SAD, pod Bajdenovom administracijom, uz veoma prijateljsku američku ambasadu, pružale podršku. Kurti je nastavio sa provokativnim aktima. Kurti je bio destruktivna figura. Pre nego što je postao premijer, rekao je Srbima da nemaju čega da se plaše, jer mi nisu ništa učinili, a ni on njima. Sada im je on nešto učinio“, napomenuo je Džozef.

Istovremeno, opozicione partije, uključujuči DPK i DSK, prethodno su kritikovale Kurtijevu ekonomsku politiku, ali i njegove akcije protiv srpskih institucija na severu kao jednostrane, urađene bez koordinacije sa SAD i EU i upozoravali da ugrožavaju ne samo napredak, već i budućnost Kosova. Sa tom procenom složio se i bivši ambasador Đerđ Dedaj.

Osim baze na Kosovu, Kurti uživa veliku podršku dijaspore, pa je između 80 i 90 odsto birača u dijaspori u diplomatskim predstavništvima glasalo za Samoopredeljenje 9. februara, dok je ova stranka 2021. godine osvojila oko 78 odsto glasova dijaspore.

Analitičari smatraju da se podrška dijaspore Kurtiju može pripisati populističkom, etnonacionalističkom narativu koji je kulminirao akcijama prištinskih vlasti na severu, kao i „propagandi“ usmerenoj na dijasporu koja se informiše preko televizije, sa fokusom na borbu protiv korupcije i patriotizam.

Kritike SAD ne utiču na Kurtijeve birače

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put izjavio je da američke ocene vlade Aljbina Kurtija nemaju preveliki uticaj na raspoloženje birača i da bi on kritike SAD mogao da iskoristi u sopstvenu korist i podstakne svoju bazu da 28. decembra izađe u što većem broju. Dodao je da bi Amerika, ipak, lako mogla i da pronađe konstruktivnog partnera u Prištini.

Rašeta ocenjuje da kritike Predstavničkog doma ukazuju na to da i demokrate i republikanci smatraju da je kosovski premijer u tehničkom mandatu faktor kočenja progresa američkih interesa na Zapadnom Balkanu.

„Prilikom pada njegove prve vlade, gde je Amerika izvršila veći pritisak, on se vratio sa još većom podrškom, tako da Kosovo, iako zavisi mnogo i od evropske i od američke podrške kada je u pitanju diplomatija i spoljna politika, nije država poput Južne Koreje, ako se setimo puča gde je mnogo zavisilo od toga šta će američki predsednik da kaže, nego je baš suprotno“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Nepoverenje prema američkim republikacima

Na Kosovu se, dodaje Rašeta, stvara neki vid nepoverenja, naročito kada su republikanci na vlasti, a da kada oni kritikuju premijera u Prištini, on to može da iskoristi u svoju korist, dodatno „zapali“ svoju bazu i natera ih da izađu u što većem broju.

„To može imati suprotan efekat od onoga što Vašington očekuje, ali svakako te kritike više utiču na funkcionalne odnose između Prištine i Vašingtona nego na samo raspoloženje birača“, zaključuje Rašeta.

Dodaje da trenutni odnosi između Kosova i SAD podrazumevaju da nema progresa, a da su investicije koje su stigle iz Amerike su prethodne i ove godine gotovo minimizirane, kao i da Vašington ne brani interese Prištine što se tiče učešća u međunarodnim organizacijama, posebno jer multilateralizam nije prioritet za Trampovu administraciju.

„Amerika nije trošila diplomatski kapital kako bi pomogla Prištini, tako da sa te strane postoji jedan presek komunikacije između Vašingtona i Prištine“, navodi Rašeta.

Samoopredeljenje nije nezamenljivo za SAD

Posetom Bedrija Hamze Vašingtonu Demokratska partija Kosova (DPK) može da privuče glasače, a kako kaže naš sagovornik, radi se i o brendiranju i o pokazivanju da postoje određene političke konekcije, čim je posetu takvog kalibra moguće izdejstvovati u ovakvom trenutku.

„Amerika koristi strategije hedžinga, ne postoji puno država u svetu, možda samo Japan i njegova Liberalno-demokratska partija, gde Amerika čvrsto i gotovo otvoreno podržava jednu političku opciju, tako da je u interesu i Vašingtona da pokaže da Samoopredeljenje nije nezamenljivo i da Amerika lako može da pronađe novog partnera u Prištini što je i očigledno, jer bilo koja opcija koja dođe na vlast i sada i u budućnosti na Kosovu, moraće da ima dobre odnose sa Vašingtonom. Tako da nije teško naći nekog ko će biti konstruktivan partner u Prištini, za razliku od trenutne vlade'“, napominje Rašeta.

Gubitak američke podrške kraj za Kurtija

Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić ocenio je da će se zategnuti odnosi Kosova sa SAD negativno odraziti na rezultate koje će Aljbin Kurti osvojiti na narednim izborima i da će za njega gubitak američke podrške biti fatalan, ukazavši da je oko 80 posto građana proamerički nastrojeno i da na SAD gledaju kao na pokrovitelja Kosova.

„Većina stanovništva na Kosovu gleda na Ameriku kao na glavnog pokrovitelja i mecenu svoje državnosti, tako da zameriti se jednom takvom akteru poput SAD svakako ne može da rezultira dobrim izbornim rezultatom“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Ivić je istakao suspenziju strateškog partnerstva Kosova i SAD, slučaj eksperata u Kongresnom odboru koji su Kurtija nazvali opstruktivnim i kritike američke ambasade zbog toga što Kurti ograničava učešće srpske populacije u političkom životu, među incidentima koji ne idu u prilog premijeru u tehničkom mandatu.

„Rekao bih da je izborni pad od 10 odsto u odnosu na izbore u februaru trend koji će se vrlo verovatno nastaviti, ali bih takođe skrenuo pažnju na to da je sve na opoziciji. Dakle, nije glavno pitanje biti protiv nekoga, već opozicija mora da to nezadovoljstvo birača koje je već evidentirano padom Samoopredeljenja, politički iskoristi za sopstvenu dobit“, kazao je Ivić.

Podrška SAD od ključnog značaja za Kurtija

On napominje da je cilj politike prema severu da se Kurti još više približi svojoj bazi, ali ističe da je američka podrška Kosovu ipak presudna i da je gubitak podrške SAD fatalan za lidera Samoopredeljenja.

Govoreći o podršci za Samoopredeljenje 28. decembra, Ivić je rekao da je teško govoriti o procentima zato što postoji veliki broj faktora, prvenstveno da li će Kurtija biračko telo nagraditi zbog njegovih akcija na severu, ali i koliko će opozicija uspeti da kapitalizuje njegov izborni pad iz februara, dodajući da očekuje dalji pad ove partije.

„Dva opoziciona aktera koja imaju najveću podršku, odmah posle Samoopredeljenja, Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova, imaju veliki potencijal da kapitalizuju pad Samoopredeljenja, ne u smislu ideologije, već u smislu kritike Kurtija. Generalno, partije na Kosovu nisu toliko ideološki rascepljene, već više na nekoj svakodnevnoj bazi. Sve stranke su načelno proameričke i pro-EU, ali vidimo da sada to u praksi nije slučaj i mislim da dve partije koje sam spomenuo - vidim neki koalicioni potencijal tu, ukoliko uspešno otklone pretnju Samoopredeljenja i uzmu mu jako veliki deo njegovih dosadašnjih birača“, rekao je Ivić.

Dodao je da bi najbolja strategija opozicije protiv Kurtija bila da istakne kritike SAD i loše odnose Prištine i Vašingtona.

„Samom kritikom i isticanjem loših odnosa sa Amerikom se apeluje na 80 odsto tamošnjeg stanovništva, međutim, postoje i brojne druge teme, kao što su ekonomska neefikasnost, nizak životni standard, velika emigracija. Tema je na pretek gde možemo da kritikujemo Kurtija i mislim da opozicija ima veliki manevarski prostor za to“, zaključio je Ivić.

Za Kurtija važno da obnovi odnose sa SAD

Politički analitičar Artan Aljijaj rekao je do poseta predsednika Demokratske partije Kosova Bedrija Hamze Americi ne znači da Kurti ne može da se osloni na SAD, ali je napomenuo da bi premijer u tehničkom mandatu svakako morao da obnovi pristup odnosima Kosova i SAD.

Aljijaj je za Kosovo onlajn rekao da su Kurtijevi politički protivnici namerno pogrešno interpretirali nedavno saslušanje u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa.

„Odbor nije zaključio da premijer Kurti opstruiše. Umesto toga, to je bila procena koju su ponudila tri svedoka koji su izjavili da američki Stejt department njegov pristup smatra opstruktivnim“, navodi Aljijaj.

Ipak, on naglašava da je, i pored toga, jasno da Kurti mora da usvoji obnovljeni pristup odnosima između Kosova i SAD, jer Priština ne može sebi priuštiti zategnute odnose sa glavnim strateškim saveznikom.

„Kao što su američki zvaničnici i kosovski politički lideri često isticali, partnerstvo između Kosova i Sjedinjenih Država prevazilazi svakog pojedinačnog lidera i mora se očuvati i ojačati“, ukazuje Aljijaj.

Uticaj Vašingtona na birače

Dodaje da poruke koje dolaze iz Vašingtona neizbežno utiču na biračko telo na Kosovu, ali da je neizvesno da li će se to odraziti i na ishod izbora 28. decembra.

„Birači na Kosovu generalno priznaju da nedavne tenzije između premijera Kurtija i međunarodne zajednice, posebno SAD i EU, uglavnom proizilaze iz dešavanja na severu Kosova i nedostatka napretka u dijalogu sa Srbijom. Da li će ovo uticati na predstojeće izbore ostaje neizvesno. Međutim, sudeći po rezultatima februarskih izbora, Samoopredeljenje i dalje predstavlja najjaču političku snagu na Kosovu”, rekao je Aljijaj.