Čime se Priština pohvalila Briselu, šta je sprovela od obaveza iz dijaloga?

U momentu kada je premašeno 4.100 dana otkako kosovske vlasti nisu ispunile obavezu da formiraju Zajednicu srpskih opština, zvaničnici iz Prištine gotovo su kao podvig predstavili to što su u roku koji je zadala Evropska unija, na sedam strana, predali komentare na plan redosleda sprovođenja dogovora postignutih prošle godine u Briselu i Ohridu. Ova formalnost možda ne bi ni privukla pažnju, da iz Vlade Kosova nije rečeno da su u dokumentu koji su predali Briselu predstavili i argumente koji pokazuju da je Kosovo ispunilo deo svojih obaveza.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

"Neka od pitanja kojima se Vlada Kosova bavi kroz dostavljene komentare, odnose se na punu implementaciju sporazuma, svih članova u celini i naravno prihvatanje sporazuma od obeju strana, uzimajući u obzir česta, čak i javna protivljenja Srbije Osnovnom sporazumu", izjavio je pre nekoliko dana Kljisman Kadiu, savetnik zamenika premijera Besnika Bisljimija.

Prema njegovim rečima, izneti su i “argumenti koji pokazuju da je Kosovo ispunilo deo svojih obaveza”.

Koji je to deo svog domaćeg zadatka Kosovo obavilo? I, da li je slanje komentara i sugestija koji se tiču primene sporazuma, nagoveštaj da će Priština u nastavku pregovaračkog procesa biti ažurnija u sprovođenju dogovorenog ili je ovo još jedno simuliranje učešća u dijalogu?

Istini za volju, prištinska delegacija je tokom juna u dva navrata predala delegaciji Beograda posmrtne ostatke najpre trojice, a zatim još jednog srpskog civila, ubijenih 1999. godine. Treba, međutim, imati u vidu da se prema evidenciji Komisije za nestala lica Vlade Srbije, 567 osoba srpske nacionalnosti vode kao nestale u sukobima na KiM.

Možda je Priština u dopisu EU navela nešto sasvim drugo, ali poznavaoci procesa dijaloga kažu za Kosovo onlajn, da kosovska strana zapravo i nije imala čime da se podiči.

Inače, komentare Briselu, u predviđenom roku (do 18. jula) poslala je i srpska strana, što je za Kosovo onlajn potvrđeno u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. 

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ocenjuje za Kosovo onlajn da je Priština iz sporazuma koji su postignuti prošle godine u okviru dijaloga u Briselu i Ohridu ispunila sitnice, koje kako kaže, mogu da se podvedu pod indirektnu implementaciju sporazuma, dok centralne teme: Zajednica srpskih opština, autonomija za srpsku zajednicu i pitanje Srpske pravoslavne crkve, nisu ni dotaknute.

To što je Priština poslala u Brisel komentare na plan sprovođenja sporazuma na sedam stranica, prema oceni Pavkovića samo je skretanje pažnje sa neaktivnosti Prištine u ispunjavanju obaveza ne samo iz Ohridskog i Briselskog sporazuma nego iz svih ostalih, a i pokušaj prebacivanja odgovornosti na Srbiju.

"Vrlo je malo stvari o kojima možemo pričati kao o implementaciji koju je sprovela Priština. Ako uzmemo u obzir da je pre svega Srbija priznala tablice Kosova, pa je, recipročim merama i Kosovo priznalo tablice Srbije, to se može na neki način tumačiti kao deo implementacije sporazuma. Ili kada pričamo o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, a što je pre svega bilo vezano za proces pristupanja Savetu Evrope, pošto se status Srpske pravoslavne crkve pominje i u članovima Ohridskog sporazuma, pa se i to može indirektno tumačiti kao implementacija sporazuma. Pod implementaciju mogla bi da se podvede i Deklaracija o nestalima i isporučivanje posmrtnih ostataka nekih od osoba koje su tokom rata 90-ih godina izgubila život na Kosovu i Metohiji. Međutim, sve su to sitnice, tanani delovi, a ono što je suština, što su centralne teme, a to je Zajednica srpskih opština, autonomija za srpsku zajednicu i pitanje Srpske pravoslavne crkve, nisu ni dotaknute u implementaciji sa prištinske strane, a to je čini mi se suština bilo kojih razgovora o implementaciji sporazuma i daljem procesu normalizacije odnosa", kaže Pavković.

Samo slanje predloga o planu redosleda primene sporazuma, kako ocenjuje, nije dovoljno da bi se sada očekivalo da će kosovska strana u narednom periodu biti konstruktivnija u dijalogu.

"Šta više, mislim da je ovo način da Priština skrene pažnju sa svoje neaktivnosti i da prebaci odgovornost na Srbiju i da time napravi plodno tle za dalju politiku nekonstruktivnosti koju su do sada imali. U tom smislu ne očekujem nikakav bolji pristup ili promenu pristupa Prištine, pogotovo imajući u vidu da nas u narednih šest meseci čekaju izbori na Kosovu i Metohiji i da će vlada Aljbina Kurtija verovatno pokušavati što više da politizuje temu dialoga sa Srbijom", kaže Pavković.

Ni za izvršnu direktorku NVO Nova društvena inicijativa Jovanu Radosavljević to što je kosovska strana poslala svoje u sugestije u Brisel nije znak da će Priština biti spremnija na saradnju u dijalogu, a kako ističe, ono što je Kosovo uradilo svodi se na potpunu dezintegraciju kosovskih Srba, odnosno srpskih institucija na Kosovu.

"Rekla bih da je ovo neka vrsta simuliranja konstruktivnosti u procesu dijaloga, a ne njihova iskrena želja da dođe do nekog konkretnog pomaka po pitanju normalizacije odnosa sa Beogradom. U ovim okolnostima vrlo je malo verovatno očekivati da će biti nekih konstruktivnih koraka i od strane Beograda i sa strane Prištine, barem ne ove godine dok iščekujemo i američke izbore u novembru, ali isto tako i kosovske. Čini se da je kosovska strana i te kako fokusirana da promeni stanje na terenu, odnosno da se bavi prisilnom integracijom teritorije, a ne stanovništva na severu Kosova i ne normalizacijom odnosa i komunikacijom sa svojim građanima", ocenjuje Radosavljević u izjavi za Kosovo onlajn.

Ona pojašnjava da je u septembru prošle godine predložen plan sprovođenja sporazuma koji je Srbija prihvatila, a da je u međuvremenu Kosovo izlazilo sa svojim sugestijama kako bi “možda pokazalo da su oni konstruktivna strana u dijalogu, kako žele da sednu za pregovarački sto, iako na terenu situacija izgleda potpuno drugačije”.

“Oni u suštini ne žele nikakav pomak, bar ne u onom formatu i onim radosledom koji je predložen od strane EU. Tu konkretno mislim na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno da je ona prioritet, kao što smo nebrojeno puta čuli od strane evropskih predstavnika, drugih međunarodnih zvaničnika, ali i srpskih predstavnika, da je ZSO primarna stvar koja mora da se adresira, pa onda sve ostalo. Dok sa kosovske strane imamo drugačiji redosled, gde se, barem ova vlada, fokusira na priznanje, pa onda sve ostalo", kaže Radosavljević.

Posle deset godina od potpisivanja Prvog briselskog sporazuma, ističe naša sagovornica, dezintegrisane su sve institucije koje su u međuvremenu bile integrisane, Srbi su van institucija i postoji nevoljnost Kosova da uradi bilo šta po pitanju sprovođenja ZSO. Ističe da se Priština bavi pojediničnim elementima koji potpadaju pod ZSO, ali na način koji nije u formatu dijaloga sa Beogradom.

"To se tretira kao unutrašne pitanje Kosova. I tu dolazimo na ključno pitanje, a to je pitanje dinara, kao jednostrane odluke Centralne banke Kosova i nebrojenih pokušaja evropskih medijatora da dođu do nekog rešenja po ovom pitanju. Sada imamo i konačnu odluku o pasošima Koordinacione uprave da i oni potpadnu pod bezvizni režim EU i veoma oštru reakciju kosovskih zvaničnika na čelu sa ministarkom spoljnih poslova Gervalom Švarc, koja optužuje određene evropske zvaničnike da rade na dezintegraciji ili odvajanju kosovskih Srba, iako, su u suštini, Kosovo i Srbija bili na ivici toga da međusobno priznaju i pasoše pored ličnih dokumenta", kaže Radosavljević.

Situacija sa sporazumima postignutim prošle godine u okviru dijaloga, prema oceni profesora na Katedri za međunarodno pravo na Univerzitetu u Prištini Besforta Recaja, veoma se zakomplikovala jer Kosovo i Srbija iznose zbunjujuće primedbe u vezi sa njihovom legalnošću, dok je na drugoj strani Evropska unija sasvim jasna da su to sporazumi u formalnom smislu i u skladu sa međunarodnim pravom.  

To je, kaže, zakomplikovalo i kriterijume za utvrđivanje ispunjenja dogovora.

"Naš premijer Aljbin Kurti smatra da sporazum mora da bude potpisan da bi bio na snazi, dok na drugoj strani Vučić ne želi da potpiše sporazume i tvrdi da su oni usmeni. On šalje zbunjujuće signale Briselu i kada ponekad navodi da ti sporazumi nisu pravno obavezujući. Cela ova situacija komplikuje proces izveštavanja o sprovođenju obaveza jer mora da postoji neka vrsta zajedničkog shvatanja da li je jedna ili duga strana ispunila određeni uslov. Naravno da će Evropska unija imati konačnu reč, jer je ona izabrana za arbitra u ovom procesu, a što će usloviti dalju pomoć i dalje procese evopskih integracija obeju strana shodno ispunjavanju obaveza koje su preuzete sporazumima", ističe Recaj za naš portal.

On ukazuje da su sa pravne tačke gledišta sporazumi iz prošle godine na snazi i da su u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovornom pravu.

"Fizičko potpisivanje ovih sporazuma ne bi mnogo pomoglo ukoliko strane nisu voljne da ih ispune jer imamo probleme i sa drugim ugovorima koji su potpisani ali se ne primenjuju kako treba, tako da potpis ne garantuje da će ih strane ispuniti. Ispunjavanje sporazuma po međunarodnom pravu treba da bude u dobroj veri strana, a ako među stranama nema volje ili ako postoji volja da zaobiđu ili da se nekako izbegnu sporazumi i da se tumače na način koji nije u skladu sa onim kakve su bile namere strana, tada nastaju problemi čak i u slučajevima kada su sporazumi potpisani", ukazuje Recaj.