Da li bi Osmani politički profitirala ili izgubila kada bi srušila vladu Aljbina Kurtija?

Za rušenje vlade Aljbina Kurtija opozicija u Skupštini Kosova nema dovoljan broj glasova, a jedan od scenarija kako bi moglo da dođe do pada vlade, koji je lansiran nedavno iz opozicionih krugova, je da bi predsednica Kosova Vjosa Osmani preko poslanika liste Gudžo mogla da bude taj odlučujući faktor. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju, međutim, da bi upuštanjem u ovakvu akciju Osmani više izgubila nego što bi mogla politički da profitira.

Poslanik opozicione Demokratske partije Kosova Bekim Hadžiu, naime, konstatovao je nedavno da Kurti i Osmani nemaju komunikaciju kakvu su imali na početku i nije isključio mogućnost da Osmani, preko poslanika liste Gudžo, čiji je osnivač, sruši premijera jer Kurti „vodi Kosovo ka provaliji“, a i zbog odnosa sa SAD.  

"Poslanika liste Gudžo koji ne podržavaju odluke Kurtijeve vlade i predloge zakona ima od osam do 12, što daje broj potreban za rušenje Vlade, jer opozicija sama nema dovoljan broj poslanika. Možda će Vjosa Osmani napraviti korak jer Kurti vodi zemlju ka provaliji", rekao je Hadžiu.

Osmani nije na čelu Gudžo liste otkako je postala predsednica Kosova 2021. godine, a u međuvremenu, u februaru 2022. lista se registrovala kao politička partija i od septembra te godine Gudžo predvodi Donika Gervala, aktuelna ministarka spoljnih poslova. Na parlamentarnim izborima u februaru 2021. Gudžo je nastupila na izbornoj listi Samoopredeljenja koji dobio nešto više od 50 odsto glasova. Posle tih izbora, Osmani je izabrana za predsednicu Kosova, dok su istaknuti članovi Gudžo liste, Gervala i Ljuljzim Peci, dobili ministarska mesta u Kurtijevoj vladi.  

Politički analitičar Ljeart Hodža kaže za Kosovo onlajn da predsednica Kosova Vjosa Osmani ne bi imala političku korist od toga kada bi preko poslanika Gudžo liste srušila vladu Aljbina Kurtija. Spekulacije ove vrste Hodža smatra vidom pritiska na Osmani.

„Brojke to daju kao mogućnost ali to je samo matematička šansa. Sumnjam da bi se ona upuštala u ovakve kalkulacije. Takođe, ovo ne zavsi samo od poslanika Gudžo liste, tu su i poslanici Srpske liste i drugih manjina, najzad i cele opozicije, pa ako se svi oni dogovore to bi bilo moguće. Ne verujem da će do tog dogovora doći, pošto su svi izričito rekli da neće da sruše Kurtija glasovima Srpske liste. Sumnjam da neka partija sebi može da priušti da promeni taj stav, a ako SL ispadne iz te računice onda je još teže da se glasovi nađu negde drugde“, navodi Hodža.

Kako dodaje, Osmani je pokušavala da ulogu predsednice obavlja kako treba i da se što je više moguće distancira od bavljenja partijskom politikom.

„Mislim da je ona dovoljno pametna i dovoljno iskusna politička figura koja zna da to ne može sebi da priušti. Čak i usred ovog pritiska međunarodne zajednice na premijera, Osmani kao predsednik države igra solidnu ulogu i pokušava da sve ovo drži pod kontrolom i da imidž Kosova i očima međunarodnih partnera ne bude još gori“, kaže Hodža. 

Ni politikolog Ognjen Gogić ne veruje u spekulacije da bi Vjosa Osmani izazvala pad vlade Aljbina Kurtija jer, kako kaže, između Osmani i Kurtija postoji i ideološka i pragmatična veza. Takođe, navodi za Kosovo onlajn, da takav potez ne bi doneo Osmani, niti listi Gudžo političke poene, već bi je zbog tako nečeg glasači kaznili, dok bi Samoopredeljenje moglo da uzvrati pokretanjem procedure njenog opoziva.

Gogić kaže da je ovde reč o spinovima koji dolaze iz opozicije, koja ima interes da proba da generiše sukob između Osmani i Kurtija.

„Ne verujem u takav scenario iz više razloga. Prvo zato što je Osmani svojevremeno napustila sopstvenu partiju, DSK, upravo iz solidarnosti prema Kurtiju. Baš kada su Amerikanci orkestrirali pad prve Kurtijeve vlade jer je bio nepošten prema njima, Osmani je ostala uz Kurtija. Ona je tada mogla da profitira politički time što bi ga napustila i tada je mogla da bude premijer da je htela, ali je ostala uz njega i na neki način je i rizikovala jer u tom momentu nije bilo izvesno da će izbora biti tako brzo i da će ona profitirati što ga je podržala. Osmani je postala predsednica Kosova zahvaljući podršci Samoopredeljenja“, podseća Gogić.

Ukoliko bi partija Gudžo učestvovala u obaranju Kurtijeve vlade, kako ukazuje Gogić, ona ne bi mogla da da premijera u aktuelnom skupštinskom sazivu, niti bi na narednim izborima dobila dovoljno mandata da bi bila lider neke koalicije.

„U najboljem slučaju mogla bi da bude manji partner u nekoj koaliciji i imala bi manji značaj nego što ima sada kada podržava Kurtijevu vladu. Pre je za očekivati da kada se završe novi parlamentarni izbori, koji će biti najkasnije početkom sledeće godine, pritisak na partiju koju je osnovala Osmani da se prikloni novim većinama. Mada je tu pitanje i da li bi ta partija prešla cenzus, jer to nije izvesno. Ako bi ušla u parlament na njoj bi verovatno bio pritisak da uđe u koaliciju koju bi člinili svi drugi – DPK, DSK, Haradinajeva alijansa, možda i srpska partija. Tako da bih pre očekivao da do nove kombinatorike dođe posle izbora“, kaže Gogić.

Kada bi se, ipak, desio scenario da Gudžo pokrene pitanje razrešenja Kurtijeve vlade, Gogić kaže da bi to isključivo bio neki trik koji bi Kurti sam izveo sa svojim saradnicima kako bi se otišlo na prevremene izbore, ukoliko proceni da mu to više politički odgovara nego da se čeka redovan termin u februaru 2025.

Na pitanje da li bi u dijalogu sa Beogradom Osmani bila drugačiji pregovarač Kosova od Kurtija, Hodža kaže da u dijalogu mnogo toga ne zavisi od toga ko je pregovarač nego od političke situacije koja je nešto šira od volje jednog političara.

„Na Kosovu smo imali četiri, pet pregovarača od Edite Tahiri pa nadalje, a istovremeno sa srpske strane iako je Vučić bio na vlasti nije sve vreme vodio dijalog. Ono što vidimo je manjak političke volje da se sprovede potpisano 2013. i 2015. godine i što je usaglašeno 2023. Bez političke volje sumnjam da može nešto više da se uradi jer to ne zavisi od jednog čoveka, ipak su tu pregovarački timovi. Takođe, mnogo je toga na Zapadnom Balkanu uslovljeno situacijom u Ukrajini, od različitih dešavanja u Evropi, od toga kako se ove zemlje postavljaju prema Rusiji i Natou, tako da ne zavisi mnogo toga od glavnog pregovarača“, smatra Hodža.

Govoreći o sličnostima i razlikama između Kurtija i Osmani, i kakva bi Osmani bila kao pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom, Gogić kaže da je Osmani podjednako radikalna kada je reč o nacionalizmu kao i Kurti, što ih je i povezalo, ali da bi možda kao učesnik dijaloga bila umerenija samo zbog toga da ne bi narušula odnose Kosova sa zapadnim delom međunarodne zajednice.

Kako dodaje, od Osmani se očekivalo da ima drugačiji pristup jer se generalno veruje da su žene u politici umerenije, jer je relativno mlada osoba i školovana na Zapadu.

„Od nje se očekivao neki drugačiji kurs ali je ona postala možda i najradikalniji političar na kosovskoj političkoj sceni. Njen radikalizam se odnosi na Srbiju i Srbe, ona često u svojim javnim nastupima za Srbiju govori da je ’genocidna država’. Nije neko ko je pokazao bilo kakvu naklonost i spremnost na kompromis sa Srbima i Srbijom. Ona gradi svoj politički imidž na nacionalizmu i antisrpskom stavu“, kaže Gogić.

Ono gde se razlikuju Osmani i Kurti, dodaje, je odnos prema Zapadu. Iako je Osmani radikalna i beskompromisna prema Srbima ipak nije pristalica toga da se Kosovo konfrontira sa zapadnim partnerima.

„Eskobar je ukazao tokom posete Kosovu da je Osmani najbolji partner koji Amerikanci imaju na Kosovu. Ona ne bi vodila tu politiku izolacionizma i politiku kojom narušava odnose Kosova sa zapadnom međunarodnom zajednicom po cenu toga da napravi neki kompromis u dijalogu sa Beogradom. U tom smislu bi bila podložnija pritiscima i zahtevima koji dolaze sa Zapada a koji nekada zapravo i idu u korist srpske strane. Tako da bila bi nešto jednostavnija za dijalog i možda bi dijalog davao veće rezultate“, kaže Gogić.