Da li bi Srbima na Kosovu Beograd mogao da isplaćuje plate i penzije u evrima i koje bi to političke konotacije imalo?

Severna Mitrovica
Izvor: Kosovo Online

Uprkos prelaznom periodu od tri meseca koji su vlasti u Prištini odredile po stupanju na snagu Uredbe Centralne banke Kosova o zabrani platnog prometa u dinarima 1. februara, za mesec i po, koliko je prošlo, nije jasno šta je to Priština ponudila kao rešenje za probleme koje je ova Uredba proizvela u svakodnevnom životu Srba. Od pojedinih analitičara čuju se sugestije da bi nastala kriza mogla da se prevaziđe tako što bi Srbija u evrima isplaćivala plate, penzije, socijalnu pomoć...

Ekonomisti upozoravaju, međutim, da je za tako nešto potrebno da se izmene propisi u Srbiji i da pritom treba voditi računa koje bi političke posledice takvo rešenje moglo za sobom da povuče. 

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar juče je izjavio da postoji zabrinutost zbog brzine primene odluke CBK. Bio je vrlo ilustrativan primer koji je izneo: Jednoj Francuskoj je trebalo godinu dana za uvođenje evra, a Kosovo meru CBK primenjuje za tri nedelje na severu.

Istini za volju, tokom prelaznog perioda, CBK je građanima slala SMS poruke na mobilne telefone da otvore bankovni račun u evrima bez naknade, uvela je i besplatne telefonske linije i e-mail za žalbe. Pa, ipak, redovi ispred filijala i bankomata Banke Poštanske štedionice na kojima mogu da se podižu dinari, ne jenjavaju.  

Ekonomista Mihailo Gajić kaže za Kosovo onlajn da Zakon o deviznom poslovanju i ostali monetarni propisi ne omogućavaju da Srbija ka Kosovu obavlja plaćanja u bilo kojoj valuti koja nije dinar, jer se teritorija Kosova i Metohije posmatra kao deo Srbije iako se ona ne administrira iz Beograda.

Da bi Srbija bila u prilici da obavlja plaćanja u evrima srpskim institucijama na Kosovu, kako objašnjava Gajić, trebalo bi promeniti ove propise tako da se u međunarodni platni promet uvede i Kosovo kao opcija gde je moguće plaćati evrima.

„Narodna banka Srbije bi morala da pregovara sa Centralnom bankom Kosova oko uspostavljanja mehanizma konverzije iz dinara u evre i iz evra u dinare kada se vrše plaćanja međusobno i to je politički teren a nije ekonomski. Takve platne sisteme NBS ima sa svim zemljama u okruženju. Treba dakle primeniti postojeća rešenja, ali je potrebno i promeniti zakonski okvir Srbije“, kaže Gajić za Kosovo onlajn. 

On međutim ukazuje da su prethodni sporazumi predviđali da se pitanje finansiranja srpskih institucija na Kosovu reši nakon uspostavljanja Zajednice srpskih opština ali da se jednostranom odlukom Prištine ono ipak rešilo pre formiranja ZSO.

„To je urađeno na način koji je pravno prilično sporan ali defakto Kosovo ima pravo da rešava koja je njihova nacionalna valuta kao što je u Srbiji zakonsko sredstvo plaćanja dinar“, kaže Gajić.

Osim zakonske regulative u Srbiji, on navodi da postoji i problem na Kosovu jer veliki deo srpskih institucija često nisu u okviru kosovskih institucija.

„Njih Kosovo ne priznaje jer nisu registrovani u skladu sa njihovim zakonima. Da biste mogli da primate zvanično novac na račun u vašoj banci, ako ste škola ili dom zdravlja, morate da imate osnov, odnosno da ste osnovani u okviru administrativnog poretka Prištine. I ovaj korak treba rešiti. Tako da čak i da Srbija počne da plaća u evrima, što mislim da će biti konačan rezultat bilo kakvh pregovora koji će se voditi, opet može da se pojavi neki problem u tom platnom prometu“, kaže Gajić.

Rešenje za nastalu situaciju, prema oceni bivšeg generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Vladimira Vasića treba da se traži dijalogom na tehničkom nivou bez da se uđe u zonu defakto priznanja Centralne banke Kosova i teritorije Kosova kao nezavisne države.

Kako Vasić kaže za Kosovo onlajn, vremena za prilagođavanje nikada nije dovoljno, kao i da je sve odrađeno naprečac.  

„Ovo je bar za mene kao ekonomstu, bankara sve bilo odjednom. Naravno, da evro postoji tamo od 2001, 2002. godine, kada je zamenjena nemačka marka, nije to ništa iznenađujuće, ali nije način da preko noći, preko kolena menjate ceo jedan sistem a bez da znate šta je potrebno uraditi ili bar da mi sa ove strane nemamo dovoljno informacija šta bi moglo da se uradi da bi ljudi dobili novac. ’Najlakše’ je nešto preseći, a s druge strane vidimo kako ljudi ne mogu da dođu do svog novca i ne mogu da žive. Curi vreme a rešenje nam treba što pre“, kaže Vasić.

U čitavoj stvari, kako kaže, postoje dve dimenzije - politička i ljudska, odnosno kako da se ljudima na Kosovu pomogne da dobiju primanja, da li u evrima ili dinarima.

„Mi bismo svakako voleli da su to dinari jer je teritorija Kosova sastavni deo Srbije. Međutim, vidimo da ljudi na Kosovu imaju problema da dobiju dinare. Treba da se nađe način barem na tehničkom nivou kako da fizička lica dobiju svoje prinadležnosti, da li tako što bi naša država uplatila evre na račun i onda da naši ljudi podižu novac. Za najstarije bi možda rešenje bilo poput kartica, da ih dobiju a da račun bude vezan za račun negde u centralnoj Srbiji, mada bi za te starije problem verovatno bio kako da plaćaju karticama“, kaže Vasić.

Druga dimenzija se, dodaje, odnosi na to kako da na tehničkom nivou Centralna banka Srbije uspostavi komunikaciju sa CBK, jer je „tu rešenje kako da se ovo sprovede u delo“.

Vasić smatra i da će prebacivanje novca za javna preduzeća i ustanove koje dobijaju novac iz budžeta Srbije biti veći izazov nego kada je reč o fizičkim licima, jer je pitanje da li bi te institucije morale da se registruju pri APR Kosova.

Profesor Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže za Kosovo onlajn da ne misli da zabrana dinara na Kosovu fundamentalno ugrožava poziciju Srba koji žive na Kosovu koji mogu da koriste evre i da nastave da žive svoje živote manje, više kao do sada, pod uslovom da je Srbija voljna da plaća penzije i socijalnu pomoć u evrima, što je, kako smatra, u poziciji da čini.

„Ovo pitanje nije toliko praktične prirode jer postoji rešenje, više je u pitanju ogorčenost Srba da prihvate potez Kosova koji na simboličkom nivou šalje poruku da Kosovo nije deo Srbije, a dokaz za to je da Kosovo ne koristi dinar, što naravno Srbi ne prihvataju, naročito Srbi koji žive na severnom Kosovu i koji žele da ostanu deo Srbije i koji vide sebe kao deo Srbije“, kaže Les.

Da za Srbiju ne bi bio problem da iznos dinara koji daje za Srbe na Kosovu konvertuje u evre mišljenja je prištinski analitičar Azem Vlasi, po čijoj oceni, Srbima koji žive na Kosovu više koristi evro koji je u opticaju za sve njihove životne potrebe nego dinar.

„Priču u vezi sa dinarom obe strane koriste za druge namere. Naime, Vučiću se ne žuri u dijalogu jer ne želi sprovođenje Sporazuma od 27. februara i Aneksa iz Ohrida od 18. marta 2023. godine. O tome je obavešten Brisel, odnosno Đuzep Borelj i Miroslav Lajčak i zvaničnim pismom predsednice Vlade Ane Brnabić. A premijeru Aljbinu Kurtiju to dobro dođe da se izbegne formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom kakvu bi Vućič želeo“, navodi Vlasi za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, „ako Vučić stvarno brine za kosovske Srbe, ne bi trebalo da se nateže“ oko dinara.

“Ali njemu je važnije da pitanje dinara koristi za pritisak međunarodnih faktora na Kurtija nego do stvarnih interesa Srba na Kosovu“, mišljenja je Vlasi.

Kako je zbog odluke CBK dinara na Kosovu sve manje, jer su kosovske vlasti u proteklih mesec dana dva puta zabranile ulaz dinara na Kosovo, Banka Poštanska štedionica postavila je  montažne ekspoziture u neposrednoj blizini prelaza Jarinje, Brnjak, Končulj i Merdare, sa srpske strane, kako bi njihovim klijentima blagajne i bankomati bili bliži, i da ne bi morali da putuju do ekspozitura u Raški, Novom Pazaru, Kuršumliji, Vranju, da bi podigli svoja primanja.