Da li dijaspora treba da ima zagarantovana mesta u parlamentu?

Da li dijaspori treba ukinuti pravo glasa, jer nema dobar uvid u to kako se zaista živi na Kosovu, već godinama se polemiše na Kosovu, a nakon junskih izbora, na kojima su glasovi pristigli iz inostranstva uticali na raspodelu pet mandata u Skupštini, otvorilo se drugo pitanje: da li dijaspori treba obezbediti rezervisana mesta u parlamentu? Sagovornici Kosovo onlajna različitih su stanovišta. Neki su izričito protiv i veruju da bi takav sistem išao naruku vladajućoj stranci, dok su drugi mišljenja da bi garantovani mandati za dijasporu uneli novu dinamiku u politički život.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Pokret Samoopredeljenje, prema potvrđenim konačnim rezultatima izbora 7. juna, osvojio je najviše mesta u Skupštini Kosova - 53. Od toga, pet mandata je dobio zahvaljujući glasovima dijaspore.

Na takav ishod uticaj je imala i mala izlaznost birača na samom Kosovu. 

Od glasova iz diplomatskih misija Samoopredeljenju je pripalo 18.789 glasova, odnosno 83,28 odsto, a od glasova pristiglih poštom dobio je 60.003, odnosno 72,94 odsto.  

U narednim izbornim ciklusima broj poslanika koji će zavisiti od glasova dijaspore može biti i veći od pet, ocena je Eugena Cakolija iz Kosovskog demokratskog instituta.

„Na izborima 2021. godine imali smo tri mandata, sada smo došli na pet i verovatnoća je da će se taj broj povećati“, izjavio je on. 

Zbog značajne uloge koju dijaspora ima u izbornom procesu, politički analitičar Aljbinot Maljoku smatra da bi ona trebalo da ima svoje predstavnike u Skupštini Kosova. 

I profesor Mazlum Baraljiju mišljenja je da bi direktno predstavljenje dijaspore, uz određenu kvotu u Skupštini, bilo bolje, ali je ukazao da su za to potrebne izmene Ustava.

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu nije, međutim, pristalica garantovanih mesta za dijasporu.

Kako je rekao za Kosovo onlajn, to ne bi bio valjan sistem i ne bi rešio nikakav problem na političkoj sceni.

„Da bi se odvojili poslanici koji će predstavljati dijasporu morao bi da se promeni zakon i mislim da bi to donelo dodatne komplikacije“, naveo je on. 

Dijaspora, kako ukazuje, često dolazi na Kosovo i bilo bi teško napraviti potrebnu evidenciju jer mnogi imaju kuću ili stan na Kosovu, za koje plaćaju račune dok žive u dijaspori.

„Oni mogu biti ovde, a mogu biti i tamo“, ukazuje Spahiu.

Ako bi se sistem, ipak, promenio i dijaspora dobila rezervisana mesta u Skupštini, po njegovoj oceni, to bi prvenstveno odgovaralo Samoopredeljenju Aljbina Kurtija.

Spahiu takođe ukazuje da nisu fer ni zahtevi da se dijaspori ukine pravo glasa koje ostvaruje u diplomatskim predstavništvima ili poštom.

„Većina stanovištva Kosova živi u dijaspori. Kosovo ima negde oko 3,3 miliona državljana, a na Kosovu živi oko milion i po građana. To znači da većina državljana Kosova živi van Kosova. Oni imaju uticaj na ekonomski život Kosova, dolaze često, daju novac svojim familijama i od toga se Kosovo održava. Ima glasova koji traže da se oduzme pravo glasa po ambasadama i poštom, ali mislim da to nije fer“, navodi Spahiu. 

Izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković takođe nije pobornik rezervisanih mesta za dijasporu u parlamentu jer, kako kaže, ona nema realnu sliku života na Kosovu.

On kritički posmatra to što je na izborima 7. juna glasovima dijaspore obezbeđeno pet poslaničkih mesta.

„Pet mesta u Skupštini je veliki broj. Potpuno je nerealna slika da se dobije pet mandata od ljudi koji ne žive ovde, koji nemaju realnu sliku stanja, koji ne proživljavaju svakog dana probleme koji postoje na Kosovu, i one ekonomske, kao što su voda ili struja, i političke probleme i presiju. Time što je pet poslanika u Skupštini izabrano glasovima ljudi koji već godinama, možda i više od 30 godina, ne žive na Kosovu, a imaju samo ličnu kartu, bukvalno se stvara neki imaginarni svet života na Kosovu“, rekao je Radaković za Kosovo onlajn.

I on veruje da bi uvođenje garantovanih mesta za dijasporu odgovaralo Samoopredeljenju.

Kako navodi, pokazalo se da dijaspora glasa uglavnom za vladajuće partije, ma koje da su, a u slučaju poslednjih izbora to je bilo Samoopredeljenje. 

„I u prethodnom periodu, 2018. godine, DPK je imala dosta glasova iz dijaspore, ali ne ovoliko kao što sada ima Samoopredeljenje, jer su glasovi bili rasplinuti na dve, tri partije, dok je Samoopredeljenje sada dobilo 80 odsto glasova dijaspore. S druge strane, pokazalo se da je mnogo manji procenat ljudi koji su glasali na Kosovu jer je generalno palo poverenje i jer su ljudi preumorni od izbora. Smatram da dijaspora ne treba da ima svoje predstavnike. Previše je bilo glasova iz dijaspore za jednu partiju, što nije demokratski“, ocenio je Radaković. 

U parlamentima koji imaju garantovana mesta za dijasporu brojevi se razlikuju. U Skupštini Rumunije, na primer, postoji šest rezervisanih poslaničkih mesta za rumunsku dijasporu, u italijanskom parlamentu ima ih 12, u Narodnoj skupštini Francuske 11, plus 12 mesta u Senatu. U Hrvatskoj se biraju tri predstavnika, u posebnoj izbornoj jedinici, a premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković nedavno je najavio da je vladajuća većina spremna da otvori raspravu o povećanju broja poslanika koje biraju hrvatski državljani izvan Hrvatske.

Direktor strategije Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže da ukoliko bi se na Kosovu uvela garantovana mesta za dijasporu, da ona verovatno ne bi imala više od dva, tri poslanika.

I taj broj, kako smatra, uneo bi novu dinamiku u politički život u Prištini.

On ukazuje da postojanje garantovanih mesta za državljane jedne države u inostranstvu nije retka praksa širom Evrope. Kada jedna država ima značajnu manjinu svojih državljana u drugim državama, kako navodi za Kosovo onlajn, ovo je čest slučaj. 

U kontekstu Kosova, prema njegovoj oceni, ovakav sistem ne bi išao u prilog pre svega vladajućoj političkoj garnituri.  

„Čini mi se da je uticaj dijaspore veći kada oni dođu i glasaju, nego ukoliko bi dijaspora imala rezervisana mesta. Ako posmatramo proporcionalno broj državljana Kosova koji žive širom Evrope, u odnosu na ukupno biračko telo i na broj poslanika, dijaspora verovatno ne bi imala više od dva, tri poslanika. S druge strane, kada oni dođu i direktno glasaju na izborima na Kosovu, njihov uticaj je, kao u slučaju poslednjih izbora, presudan, jer su doneli Samoopredeljenju pet mandata. U tom kontekstu, iz perspektive Samoopredeljenja, nije racionalno da idu na rezervisane mandate za državljane Kosova u inostranstvu“, kaže Pavković. 

Da bi se u Skupštini Kosova uvela rezervisana mesta za dijasporu, dodaje, bila bi potrebna izmena zakona, što je mukotrpan proces koji bi potencijalno otvorio pregovore između političkih aktera, a za čime u ovom trenutku, kako smatra, nema apetita.

Hipotetički govoreći, ako bi dijaspora dobila rezervisana mesta, prema njegovoj oceni, ta dva ili tri poslanika imala bi neku vrstu autonomije i svakako bi unela novu dinamiku u politički život Kosova. 

„Oni bi u nekim situacijama bili tas na vagi za formiranje vlade ili za izglasavanje nekog zakona ili promenu Ustava. U tom kontekstu bi uneli dinamiku i neku promenu u politički život Kosova. Međutim, pitanje je da li bi ti poslanici bili usaglašeni sa nekom od političkih opcija na samom Kosovu ili bi predstavljali neku novu političku stranku koja bi bila nezavisan akter, a što bi onda u značajnoj meri uticalo na dinamiku“, mišljenja je Pavković.