Lugaljiju: Carina ostvarila 1,3 milijarde evra prihoda

Generalni direktor Carine Kosova Agron Lugaljiju izjavio je da je carina do sada tokom 2026. godine ostvarila oko 1,3 milijarde evra prihoda, odnosno oko 71 milion evra više nego u istom periodu prošle godine, prenosi Ekonomija onlajn.

Lugaljiju je rekao da navedeni podatak predstavlja rast od skoro šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok očekuje da će do kraja godine ostvariti gotovo planirani nivo prihoda koji je utvrdila Vlada ili ga blago premašiti.

„Trenutno smo oko 71 milion evra iznad prošlogodišnjeg iznosa. Sada, dok razgovaramo, imamo podatak o 1,3 milijarde prikupljenih prihoda. To predstavlja rast od skoro šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Imali smo i kontinuirano povećanje oslobađanja od carinskih dažbina, zbog toga što su sporazumi o slobodnoj trgovini produbljeni i prošireni u primeni, kao i zbog olakšica koje je Vlada uvela za proizvođače, što je dovelo do značajnog povećanja oslobađanja od dažbina. Ipak, iako to deluje suprotno našem uspehu u prikupljanju prihoda, mi i dalje beležimo značajan rast u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je on.

Lugaljiju je rekao da je Carina ove godine imala intenzivan program reformi, uključujući preuzimanje carinskih terminala koji su bili u privatnom vlasništvu i njihovo stavljanje pod upravljanje institucija, kao i uvođenje prethodnog carinskog deklarisanja.

„Takođe, od maja ove godine počeli smo proceduru deklarisanja pre dolaska, oslanjajući se na postojeću infrastrukturu digitalizacije, pri čemu se u Carini sve procedure obavljaju bez papira, odnosno isključivo digitalnim putem. Od maja, kada smo počeli, već smo u procesu uspostavljanja pokazatelja učinka kako bismo izmerili uticaj tih mera. Još je rano govoriti o konkretnim brojkama, ali primećujemo da su nove procedure uticale na skraćenje vremena carinjenja za više od 60 odsto“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, trgovinska zajednica pozitivno je ocenila nove olakšice, dok je vreme potrebno za obradu izvoza prepolovljeno.

„Takođe, važno je istaći da smo, kada je reč o izvozu, uspeli da prepolovimo vreme potrebno za obradu izvoza, koje je i ranije bilo prilično kratko, jer je Carina istorijski pridavala veliki značaj izvozu. Uz sve ove reforme, ali i redovan rad i učinak, i ove godine nastavljamo da ostvarujemo značajne rezultate u svim oblastima koje kontinuirano pratimo“, rekao je Lugaljiju.

Upitan o trgovinskom deficitu i činjenici da je uvoz i dalje znatno veći od izvoza, Lugaljiju je rekao da Carina stvara olakšice za proizvođače i izvoznike, ističući rast izvoza u odnosu na prethodnu godinu.

„Mi kao Carina, u okviru svoje uloge, kroz olakšice i stvaranje mogućnosti da se naši proizvođači prošire, to radimo sa najvećim zalaganjem. To je deo odgovornosti Carine i, kao što sam ranije istakao, olakšice za izvoznike, olakšice za proizvođače na osnovu odluka Vlade o oslobađanju proizvodnih mašina od dažbina, oslobađanju sirovina, potpunom oslobađanju od dažbina za energente koje proizvođači koriste u procesu proizvodnje – sve je to Carina sprovela kroz procedure koje omogućavaju proizvođaču da što lakše, lakše nego svi drugi, obezbedi efikasne proizvodne procese i plasira robu na tržište ili u izvoz“, rekao je on.

Direktor Carine rekao je da je na rast prihoda uticala i saradnja sa drugim institucijama u borbi protiv neformalne ekonomije.

„Nesumnjivo je da značajan deo doprinosa našem uspehu u prikupljanju prihoda predstavlja aktivnost koju sprovodimo kao Carina, ali i aktivnosti drugih institucija, poput Policije, Kosovske obaveštajne agencije, tužilaštava i sudova. Sve aktivnosti koje se preduzimaju u cilju borbe protiv neformalne ekonomije doprinose našem cilju da se prihodi za budžet Kosova prikupljaju na pravičan način. Zato beležimo poboljšanje svih pokazatelja koji se odnose i na borbu protiv neformalne ekonomije. Ove godine smo, dakle, u boljoj situaciji nego prošle, prošle godine smo bili bolji nego godinu ranije, tako da kontinuirano beležimo značajan rast efikasnosti u tom pravcu“, rekao je on.

Govoreći o krijumčarenju, Lugaljiju je rekao da nema velikih strukturnih razlika među regionima, ističući da se trougao Kosovo–Severna Makedonija–Srbija smatra jednim od područja sa najvećim rizikom.

„Zapravo, nema nekih velikih strukturnih razlika kada je reč o informacijama koje dobijamo i zaplenama koje sprovodimo. Područje severne Mitrovice je manje-više kao i svaki drugi deo. Čak smatramo da je, prema broju slučajeva, trougao Kosovo–Severna Makedonija–Srbija deo regiona koji možda nosi najveći rizik kada je reč o krijumčarenju“, rekao je Lugaljiju.