Da li je ideja razmene teritorija kao rešenje za odnose Beograda i Prištine živa u međunarodnim krugovima?

Kad god da se povede polemika o razmeni teritorija kao o mogućem rešenju za odnose Beograda i Prištine, čini se da koliko ima pristalica, toliko ima i protivnika. Ova ideja je jedno vreme "mirovala", da bi pažnju na nju pre neki dan ponovo skrenuo Džon Bolton, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. Da li je ova formula uopšte "živa" u međunarodnim krugovima ili trajno arhivirana?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

O razmeni teritorija u javnosti se intenzivno diskutovalo 2018. i 2019, a nakon pet godina pojedini sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je za ovu zamisao prošao voz, drugi da joj nije istekao rok trajanja.  

Različito se čita i Boltonova izjava od pre četiri dana da je američka pozicija već "neko vreme" nada da bi Srbija i Kosovo mogli da dođu do nečeg prihvatljivog za obe strane, uključujući tu razmenu teritorija. Lični stav nekadašnjeg Trampovog saradnika ili bi, ukoliko se vrati u Belu kuću, Tramp bio pobornik ovakvog raspleta?

Na Kosovu se političari sporadično osvrnu na ovu temu, a stavovi koji se mogu čuti su dijametralno suprotni: od toga da bi razmena teritorija mogla da dovede do novog rata na Zapadnom Balkanu, kako smatra ministarka spoljnih poslova Donika Gervala, do mišljenja Dardana Molićaja, predsednika vanparlamentarne opozicione Socijaldemokratske partije da je to najbolja opcija za rešavanje problema sa Srbijom. 

Da li se ova opcija danas uzima u obzir u zvaničnom Vašingtonu, Berlinu, Londonu ili Moskvi?

Viši analitičar za Balkan Međunarodne krizne grupe Marko Prelec kaže za Kosovo onlajn da koliko je njemu poznato, to nije aktuelna tema u Americi. 

"U Evropi se povodom nje ponekad strahuje i čini mi se da je ideja da se granice više ne smeju menjati više iz ideoloških razloga. Činjenica je da ukoliko bi došlo do sporazuma koji bi zahtevao obe strane i koji bi bio slobodan i demokratski izražen izbor obe strane, tu nema šta neko spolja da se buni. Ali, u današnjim uslovima i u bilo kakvoj zamislivoj budućnosti to je krajnje nerealno i nezamislivo, mislim da to treba zaboraviti”, kaže Prelec.

On dodaje da je ideja razmene teritorija kao rešenje za odnose između Beograda i Prištine nekada bila zamisliva, ali da je danas u zaoštrenim i skoro neprijateljskim odnosima Beograda i Prištine tako nešto nerealno.

“Ta ideja je krajnje delikatna i zahtevala je vrlo visoku dozu međusobnog poverenja. I do te doze se, kada se na tome radilo za vreme Tačijeve administracije, 2018. i 2019. godine, očito nije dovoljno daleko došlo", navodi Prelec.

Inače, spekulacije da su se ponude o razmeni teritorija zvanično našle na stolu tokom dijaloga u vreme kada su glavni akteri ispred Prištine i Beograda bili Hašim Tači i Aleksandar Vučić, demantovane su sa obe strane, pa i od Federike Mogerini, tadašnje visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i posrednice u dijalogu koja je tvrdila da o tome nikada nije bilo razgovora. Povodom medijskih skica u to vreme kako bi ovo rešenje izgledalo na terenu - da deo severa Kosova bude u Srbiji, a region oko Preševa u nezavisnom Kosovu, najčešće su iz Nemačke stizale poruke da diskusije o razmeni teritorija ne vode u pravom smeru.

Profesor Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les smatra da ako bi pobednik na američkim izborima bio Donald Tramp da bi njegova administracija podržala razmenu teritorija ili podelu Kosova kao sredstvo da se obezbedi srpsko priznanje Kosova. Administracija predsednika Džozefa Bajdena, ukazuje, ne bi podržala rešenje statusa Kosova koje se zasniva na razmeni teritorija, kao ni administracija Kamale Haris ako bi ona pobedila na izborima u novembru. 

“Bajden i Haris i Demokratska stranka generalno su liberalni idealisti koji su motivisani idejama restorativne pravde, kazne za ono što vide kao varvarstvo Srbije 1990-ih, opozicije nacionalizmu i nacionalnim državama. Oni pridaju veliku vrednost onome što nazivaju međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima, koji isključuje bilo kakvu vrstu promene granica, posebno u vreme kada Rusija nastoji da revidira granice na drugim mestima u istočnoj Evropi”, navodi Les. 

Razmena teritorija ili podela Kosova, kako ocenjuje britanski profesor, bila bi u skladu sa Trampovim pogledom na svet ako se vrati na vlast 2025. 

"Za razliku od Kamale Haris i demokrata, on nije zainteresovan da kažnjava Srbe, on je nacionalista, saoseća sa nacionalistima širom sveta i nije zainteresovan za održavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima ako je to u suprotnosti sa američkim interesima, u ovom slučaju američkim interesom za rešavanjem statusa Kosova i vraćanjem američkih trupa kući. Tramp je kroz svoje izjave implicirao da je voljan da prihvati podelu Ukrajine kao sredstvo za rešavanje rata u toj zemlji i verovatno ne bi brinuo o postavljanju presedana na Kosovu za prekrajanje granica na drugim mestima u istočnoj Evropi”, navodi Les. 

O tome kako na opciju razmene teritorija gledaju zvanični London i Berlin, naš sagovornik kaže da kako stvari stoje sumnja da bi oni bili “za”. Obe zemlje, navodi, vode liberalni idealisti koji se protive promenama granica na Balkanu iz uglavnom istih razloga kao i Bajdenova administracija. 

"To je neprijateljstvo prema nacionalizmu, želja da se Srbi kazne, neka vrsta legalističkog načina razmišljanja koje ne prihvata promene granica, neprijateljstvo prema Rusiji, protivljenje podeli Ukrajine i tako dalje, što svakako predstavlja prepreku ili barem potencijalnu prepreku svakom pokušaju buduće Trampove administracije da reši status Kosova putem razmene teritorija, baš kao što je to bilo 2018. kada su London i Berlin izašli protiv podele, ohrabrujući tako Albance da se tome odupru kao rešenju. Ali vlada u Nemačkoj je slaba i može da padne i da bude zamenjena desničarskom vladom koja ima realističniji i manje idealistički pogled na Balkan, a u tom slučaju to bi moglo da primora Veliku Britaniju da promeni svoju poziciju kako bi izbegla izolaciju i dozvolila drugima da odrede rešenje za status Kosova bez nje”, smatra Les.

Na pitanje da li bi razmena teritorija bila opcija koja bi doprinela stabilnosti na Balkanu ili bi imala suprotan efekat, jer bi možda i drugi na Balkanu poželeli dalje otvaranje pitanja granica, Les kaže da kratkoročno gledano iako postoje rizici od nestabilnosti, da su oni ograničeni, dok je dugoročno gledano promena granica na Balkanu preduslov za stabilizaciju regiona.

“Time bi se omogućilo raznim narodima da žive u svojim državama sa punim pravima i mogućnostima, za razliku od sadašnjeg multietničkog koncepta, koji održava stanje nervoze, napetosti i na kraju nestabilnosti”, navodi Les.

On svakako ne isključuje da bi razmena teritorija u slučaju rešavanja statusa Kosova za sobom povukla i druga pitanja granica, ukazujući na stav Milorada Dodika i bosanskih Srba iz perioda 2018-2020. godine, kada su se zalagali za uključivanje Republike Srpske u dogovor oko statusa Kosova. 

“Štaviše, mislim da bi se bosanski Srbi još više zalagali za ovo 2025. godine, ako bi se Donald Tramp vratio i tražio podelu kao rešenje, s obzirom na njihovu sve veću odlučnost da se odvoje od Bosne. Dakle, iako kratkoročno postoje neki rizici od nestabilnosti zbog razmene teritorija kao rešenja, mislim da su ti rizici ograničeni”, zaključuje Les. 

Potvrdu da Sjedinjene Američke Države nisu odustale od ideje razmene teritorija kako bi se postigao sporazum između Beograda i Prištine, ali uz određene uslove, analitičar iz Prištine Afrim Kasoli vidi u izjavama američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera.

“On (Hovenijer) je u intervjuu jednom kosovskom mediju naveo da ova ideja može da se realizuje ali da prethodno mora da postoji demokratski dogovor dve zemlje da bi se to ostvarilo. Dakle, bez demokratskog dogovora to je isključeno i prema njegovim rečima, SAD su sada fokusirane na proces dijaloga u Briselu sa ciljem normalizacije odnosa dve zemlje prema trenutnim uslovima u dijalogu. I sadašnja američka administracija, a i prethodna Trampova, nisu odbacile ovu ideju, ali su postavile preliminarne uslove da se ona ostvari. Da li će to biti sprovedeno i pod kojim uslovima, to je u sadašnjim okolnostima teško reći jer su neke evropske zemlje, posebno Nemačka, bile protiv ovog projekta”, naveo je Kasoli za Kosovo onlajn.

Što se tiče Rusije, on smatra da nije isključena mogućnost da ona pristane na takvu opciju, kao i na novu šemu geopolitičkog redefinisanja koja obuhvata, kako kaže, njene teritorijalne pretenzije u Ukrajini i Gruziji, pa bi u tom slučaju i Kosovo moglo da se nađe u sklopu geopolitičkog redefinisanja u okviru kog razmena teritorija nije isključena.
 
“Ali trenutno, na osnovu opredeljenja međunarodnih diplomata, na osnovu stava Brisela i Vašingtona, čini se da nema spremnosti i volje za sprovođenje ovog projekta jer su jasno stavili do znanja da ostaju fokusirani na nastavak dijaloga u Briselu i na obaveze koje Srbija i Kosovo treba da sprovodu na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i sporazuma iz Brisela i aneksa njegove primene iz Ohrida od prošle godine”, kaže Kasoli.

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dušan Proroković kaže za Kosovo onlajn da izjavu Boltona u kojoj pominje razmenu teritorija treba uzeti u obzir kao njegov lični stav, a manje kao stratešku projekciju. Bolton je, kaže Proroković, jedan od američkih republikanskih političara koji sagledava međunarodne odnose sa realističkog stanovišta, ali da je ranije njegov uticaj bio daleko veći nego danas. 

“On je imao dosta promašaja u nekim svojim strateškim viđenjima prethodnih godina i da je na kraju krajeva zbog toga smenjen iz administracije Donalda Trampa. Takođe, vrlo je upitan njegov uticaj na američku spoljnu i bezbednosnu politiku”, dodaje naš sagovornik.

Pitanje svih pitanja, međutim, kako ističe Proroković, je da li je razmena teritorija prihvatljiva Srbiji.

“Ovde se pre svega radi o našim interesima, o našim identitetskim pitanjima, geopolitičkim viđenjima, procenama kako i kuda ići u narednim decenijama u vrlo nestabilnom međunarodnom okruženju. Ne vidim da je to nama prihvatljivo. Prvo zbog identitetskih pitanja. Svedoci smo svega što se dešava na Kosovu i Metohiji i u slučaju podele otvorilo bi se zaista mnogo vrlo neprijatnih, da ne kažem katastrofalnih stvari po nas. U pitanju je i otimanje kulturne baštine i odnos prema preostalim Srbima na tom delu Kosova koji bi mi priznali. U pitanju je i pozicioniranje Kosova u međunarodnim odnosima. Trebalo bi očekivati tužbe za genocid ili ratne zločine. Dakle, ima puno stvari zbog kojih je to nama neprihvatljivo”, smatra on. 

Ni kod Albanaca, kako dodaje, nema interesa za ovakav ishod, a čak i da postoji dobra volja sa svih strana razmena teritorija bi bila teško izvodljiva i komplikovana. 

Iz ovih razloga, Rusija, pa čak i Kina i još neki drugi nezapadni akteri, kaže Proroković bi ovu opciju stavili sa strane jer bi postojala mogućnost povećanja konfliktnih potencijala na Balkanu. 

“Ne vidim da je Rusiji u interesu da se povećava konfliktni potencijal i da dolazi do novih konflikata na Balkanu ili makar novih kriza. Kinezima tek to nije u interesu pošto su oni ovde poprilično investirali. Sve u svemu, to je sve na dugom štapu i vrlo teško izvodljivo”, navodi on.

Ni kod evropskih faktora, kako ocenjuje, nema tendencija da je razmena teritorija prihvatljiva.

“Naprotiv, sve ovo što Kurti radi na severu Kosova, on radi posle usmenog saglašavanja sa francusko-nemačkim planom. Dakle, on to radi uz podršku evropskih partnera, rekao bih mnogo više uz podršku Velike Britanije nego Francuske, delimično i uz podršku Nemačke. Stanje na terenu se odnosi na integrisanje severa Kosova u tzv. kosovski institucionalni sistem. Zašto bi onda Kurti uopšte pregovarao o razmeni teritorija? A pošto nas čekaju izbori na Kosovu naredne godine i sve su prilike da će Kurti osigurati još jedan četvorogodišnji mandat, ta stvar prosto ne može ni doći na dnevni red”, kaže Proroković.

Istovremeno, on ne vidi bilo kakvu spremnost u evropskim državama, u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji, da se razgovara na ovu temu. 

Bivši specijalni izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič povodom pitanja razmene teritorija kao potencijalnog rešenja za odnose Beograda i Prištine kaže za Kosovo onlajn da je prema principima Oebsa i Pariske povelje promena granica dozvoljena ako se dve suverene države o tome dogovore.

“Takođe, pošto samo dve države koje se priznaju mogu da pregovaraju o takvom bilateralnom sporazumu o granicama, verujem da otvoreno pitanje međusobnog diplomatskog priznanja u ovom trenutku to čini malo verovatnim”, ukazuje Petrič i napominje da promena granica ne sme biti nasilna.